Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

01. 09. 2017.  - Autor: Maša Radivojević

UBICE VISOKOŠKOLSKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI: SRĐAN VERBIĆ, MILOVAN ŠUVAKOV, ĆEMAL DOLIČANIN, VERA VUJČIĆ, DEJAN POPOVIĆ

Visokoškolsko obrazovanje u Srbiji je uništeno! Korupcija u ovom sektoru – pobedila je zdrav razum, zakone, institucije države, zbunila omladinu... Jednostavno, sistem visokoškolskog obrazovanja je pred kolapsom, u najvećoj krizi, još od perioda Drugog svetskog rata! Upisni rok, i za državne i za privatne univerzitete – prošao je katastrofalno! Ne pamti se da je ikada bilo blizu 3,000 upražnjenih mesta na Beogradskom univerzitetu, a privatni univerziteti imali su pad u upisu brucoša i do 500-600%! Šta se, zapravo, desilo?

UBICE VISOKOŠKOLSKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI:  SRĐAN VERBIĆ, MILOVAN ŠUVAKOV, ĆEMAL DOLIČANIN, VERA VUJČIĆ, DEJAN POPOVIĆ

U vreme ministrovanja promašenog fizičara Srđana Verbića i njegovog pomoćnika Milovana Šuvakova (takođe fizičara, koji za sebe tvrdi da je bolji od Ajsaka Njutna) i u vreme neprikosnovene vladavine Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) od strane Ćemala Doličanina i Vere Vujčić (koja još uvek traje) dato je blizu 50 akreditacija tzv. „visokim strukovnim školama“, za koje – uzgred-budi-rečeno – niko ne zna čemu služe! Naime, zastareli koncept nastao, takođe, u glavama „prepametnih“ gore pomenutih likova. I posle skoro decenije od uspostavljanja ove obrazovne kreature gotovo nikome nije jasno čemu služi ova vrsta obrazovanja. Tvorci ove gluposti prevideli su činjenicu da je ova vrsta obrazovanja, već više od četvrt veka, napuštena u razvijenijim evropskim zemljama (na primer, politehnike u Velikoj Britaniji i dvogodišnje više škole profesionalnog obrazovanja u Francuskoj). Međutim, izgleda da je to, samo na prvi pogled, bio previd. Visoke strukovne škole su idealan pokretač korupcije u visokom školstvu, koja je dostigla neslućene razmere u poslednjih par godina. Naime, osnivanje ovih „pačjih školica“ je, zahvaljujući KAPK-u i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje – postalo „dečja igra“. Ove (ne)obrazovne institucije ne moraju da budu članice univerziteta da bi postojale, uslovi za dobijanje akreditacija su maksimalno pojednostavljeni, pa ih tako osnivaju i lekari, a u području menadžmenta i direktori javnih preduzeća (takođe menadžment, poslovna ekonomija, itd.), zatim bivši direktori propalih društvenih preduzeća, bivši pripadnici SAJ-a (izbačeni is jedinice, pošto su krali oružje i opremu), itd, itd... Dakle, pravi haos! Lakoća osnivanja ovih škola, naravno, potpomognuta je i finansijskim sredstvima „ispod žita“, na ruke. Tako, na primer, davanje akreditacije malo „zategne“ Dolićanin iz KAPK-a, pa se osnivač žali Nacionalnom savetu, a tamo ga dočeka Dejan Popović, predsednik ovog saveta i bivši (neuspeli) ambasador u Velikoj Britaniji! I akreditacija prođe, uz kako se predpostavlja (nije provereno, haha!) znatnu novčanu stimulaciju! I tako su nikle ove kvazi visokoškolske institucije u svakom selu, varoši, vukojebini, na svim mestima pogodnima da se obmanjuje neprosvećeni narod. Koje su aktuelne posledice ove neviđene korupcije?

Prvo, namnožavanje kvazi-obrazovnih institucija, što je dovelo do distribucije, ionako smanjenog broja maturanata, na stotinu ovakvih škola, koje „rade“ u šupama, malim stanovima na spratovima oronulih zgrada, bez osnovne opreme i učila. Ali osnivači, manje-više ne iz akademskog sveta – nude brzu diplomu i za male pare! I zbog takvih se kritično smanjio broj studenata na ozbiljnim, starim, više puta akreditovanim, uglednim univerzitetima - i državnim i privatnim.

Drugo, ovo masovno davanje akreditacija, uz vidljivu korupciju, šteti ugledu ozbiljnih obrazovnih institucija, sa višedecenijskom i viševekovnom tradicijom.

Treće (i najvažnije) obmanjuju se mladi Srbije, dovode u konfuziju, pa, poslednjih godina, radije odustaju od studija shvatajući da visoko obrazovanje u Srbiju neumitno propada, ostaju na ulici ili traže posao sa srednjom školom, u zemlji i inostranstvu. Drugim rečima, mladi se suočavaju sa beznađem i besmislicom obrazovanja u visokoškolskom sistemu, koji razara korupcija neviđenih razmera.

Ministarstvo prosvete je bespomoćno, pošto su, po Zakonu, i KAPK i Nacionalni savet za visoko obrazovanje – nezavisne institucije. Pitanje je, samo, da li ta „nezavisnost“ podrazumeva i odsustvo kontrole ovih institucija i korupciju, kao gotovo isključivi način njihovog funkcionisanja?


Izvor: Pressonline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage