Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

10. 01. 2007.  - Autor: M. D. M.

NAOKOLO BLIŽE

Ove godine počinje izgradnja unutrašnjeg magistralnog poluprstena koji će rasteretiti centar grada od tranzitnog saobraćaja. Magistralni poluprsten skratiće oko 100.000 kilometara pređenog puta na dan, računajući samo putničke automobile, što će uštedeti oko 11 tona goriva dnevno

s

Izgradnja unutrašnjeg magistralnog poluprstena, saobraćajnice koja će gradsko jezgro rasteretiti tranzitnog i teretnog saobraćaja, počeće ove godine, najavljeno je u Skupštini grada. Ukupna vrednost radova, koji su podeljeni u nekoliko faza, jeste 3,5 milijarde dinara.

U prvoj fazi biće izgrađen deo poluprstena od Tošinog bunara do Bulevara umetnosti u ukupnoj dužini od 1.200 metara (vrednost radova je oko milijardu dinara), a potom će se raditi deonica od kraja vijadukta "Senjak" sa privremenim vezama na Radničku ulicu, raskrsnica "Hipodrom" (veza Careve ćuprije sa Požeškom i ulicom Teodora Drajzera), i dalje do Paštrovićeve. Procenjena vrednost ovih radova je oko 2,5 milijarde dinara. Ukupna dužina UMP-a je više od 17 km, od čega je u tunelima oko tri, a na mostovima 5,5 kilometara.

a

Trasa UMP-a

Saobraćajnica T6 kod Kvantaške pijace - paralelno sa autoputem - Tošin bunar - pored blokova 37 i 38, 28 i 24 - Buvljak - most preko Ade Ciganlije - Hipodrom - Topčider - dedinjski tunel - ulica Ljutice Bogdana - Autokomanda - dolina Mokroluškog potoka - tunel u Ustaničkoj - Grčića Milenka - tunel ispod Vojislava Ilića i Bulevara kralja Aleksandra - pored Novog groblja - Bogoslovija - Pančevački most.

Prema rečima nadležnih, izvesno je da će ove godine početi izgradnja petlje kod Hipodroma i da će biti raspisan konkurs za most na Savi, čiji početak izgradnje se očekuje u 2008. godini. Gradnja mosta počeće izgradnjom pristupnih saobraćajnica na novobeogradskoj strani, a trenutno se u Direkciji za izgradnju grada rešavaju imovinsko-pravni odnosi na zemljištu oko Radničke ulice, gde je planiran silazak sa mosta.

Sa postojećim obimom saobraćaja, merenim 2005. godine, kažu u Direkciji za izgradnju grada, UMP bi uštedeo oko 100.000 kilometara pređenog puta na dan, računajući samo putničke automobile. Time bi se ostvarile uštede od oko 11 tona goriva dnevno. U 2021. godini, kada će putnički saobraćaj biti 35 odsto veći nego sad, ukupan pređeni put na gradskoj mreži sa UMP-om biće za 440.000 kilometara na dan manji nego ako UMP ne bude izgrađen. Tada bi ušteda u potrošnji goriva bila čitavih 35 tona goriva na dan, a to je količina goriva koja je bila dovoljna za skoro četiri meseca vožnje gradskih autobusa 2005. godine.

a1

Ideja stara dva veka

Prošlo je tačno osam decenija od kada je 1923. godine arhitekta Đorđe Kovaljevski uradio prvu urbanističku skicu Beograda sa mostom preko Ade Ciganlije. U vreme kada je Beograd dobijao prva obeležja evropskih metropola, futuristički orijentisani planeri saobraćaja predvideli su pojedine deonice saobraćajnice koju mi danas zovemo unutrašnji magistralni poluprsten. Ova saobraćajnica ili njeni pojedini segmenti postojala je u ranijim planovima sa donekle izmenjenim položajem pod različitim imenima: magistralni prsten, transverzala, istočna tangenta. Svima je bio zajednički most preko Ade Ciganlije.

Saobraćajni stručnjaci tvrde da od ovog poluprstena trenutno nema boljeg rešenja za nagomilane gradske saobraćajne probleme.

- UMP je neophodan gradu i zato ga je trebalo ranije završiti. Nijedan veliki grad ne može da opstane bez ovakve saobraćajnice. Njenom izgradnjom, veliki broj vozila koja sada bespotrebno prolaze kroz centar grada oslobodiće ulice za gradski saobraćaj. Možda zvuči idealistički, ali na ovaj način će grad, kad UMP zaživi, za nekoliko godina rešiti haotično stanje u saobraćaju. Naravno, poluprsten bi trebalo da je samo deo prstena koji treba da se izgradi oko Beograda. Koliko god da košta izgradnja ove saobraćajnice, to je malo u odnosu na korist koju će građani imati - kaže Vladimir Simidžija, stručnjak sa Saobraćajnog fakulteta.

On dodaje da je princip prstenastih saobraćajnica primenjen u mnogim evropskim gradovima: Parizu, Amsterdamu, Beču, Bazelu, Briselu, Berlinu, Frankfurtu, Kelnu, Madridu, Marseju, Milanu...

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati