Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 02. 2018.

ŠTRAJK KOJI JE PROMENIO BEOGRAD Pre 20 godina nijedno vozilo GSP-a nije izašlo na ulice, a onda su došli ONI

Generalni štrajk u koji su pre tačno dve decenije stupili radnici GSP "Beograd", za sva vremena je promenio sliku javnog gradskog prevoza u prestonici jer su tada na scenu stupili - privatni prevoznici!

ŠTRAJK KOJI JE PROMENIO BEOGRAD Pre 20 godina nijedno vozilo GSP-a nije izašlo na ulice, a onda su došli ONI

Foto:Blic.rs

Na ulice 12. januara 1998. nije izašlo nijedno vozilo GSP-a. Beograđani su se gotovo tukli za mesto u linijskom taksiju, vozili se kombijima, pešačili, putovali biciklima i vespama...

Privatnici su radili i pre štrajka, ali za svega nekoliko dana njihov broj je upetostručen. Ko god je imao autobus i saobraćajnu dozvolu za jedan minut mogao je da dobije odobrenje da vozi po gradu, a autobusi su pristizali iz cele Srbije. Dabldekeri kojima su se Beograđani prethodnog leta vozili na more odjednom su se klackali na šesnaestici, devedesetpetici...

Sedam dana trajao je "rat" između sindikalaca GSP-a i gradske vlade - vozači nisu hteli da obustave štrajk do rešenja problema, a nadležni nisu hteli da pregovaraju dok su autobusi u garažama. Uvođenje linijskih taksija, kojih je bilo oko 1.300, privatnih autobusa, pa čak i angažovanje vojnih i policijskih vozila bila je mala pobeda tadašnje gradske vlade. Uspeli su da premoste katastrofu, a radnicima GSP-a zapretili su stečajem.

Generalni štrajk obustavljen je posle nedelju dana, ali privatnici su ostali glavna alternativa posustalom GSP-u.

- Četiri dinara je bila karta i četiri dinara litar nafte. To je bilo profitabilno. Dolazili su ljudi sa autobusima iz Trstenika, Loznice, Šapca, iz svih krajeva Srbije - priseća se Miloš Paunković, koji je još 1997. počeo da radi sa svoja dva turistička autobusa na gradskim linijama 37 i 47.

Njegov "Miškomerc" bio je jedan od začetnika privatnog prevoza u Beogradu.

- Kasnije sam prodao ta dva turistička autobusa i kupio šest gradskih koje sam uvezao iz Nemačke. U jednom trenutku sam imao 32 autobusa. Mi privatnici uvozili smo autobuse kako smo znali i umeli, uglavnom preko Crne Gore. U početku smo imali crnogorske tablice, a radili smo u Beogradu. Vlasnici su više ležali uspod autobusa nego što su provodili vreme u njima. Muke su to bile, ali slatke. Mnogi koji su tada krenuli postali su biznismeni - kaže Paunković, sada penzioner.

Prvi privatnici u saobraćaj su ušli decembra 1997. godine jer je GSP bio u katastrofalnom stanju.

- Bila je zima i sneg, a gradski saobraćaj je spao na 100 autobusa. Onda je tadašnji predsednik Izvršnog odbora Beograda Spasoje Krunić odobrio privatnicima da voze - objasnio je Paunković.

Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija

Ubrzo se javila konkurencija - "Luv" je na liniji 31 vozio za dva dinara, pa su ostali privatnici spustili cenu na tri. Ali gorivo je vremenom i do pet puta poskupelo, pa su privatnici upali u krizu 2000. godine. Tada su održali i veliki protest na Ušću.

Posle petooktobarskih promena formirana je Direkcija za javni prevoz (danas sekretarijat), a privatni prevoznici su korak po korak ulazili u sistem. Paunković je bio predsednik Udruženja privatnih prevoznika.

- Ja sam bio vizionar i znao sam da ćemo morati da uđemo u zajednički sistem naplate. Grad može da ojača, nabavi nove autobuse i nas izbaci iz posla. Opala je i kupovna moć, pa ljudi više nisu mogli da plaćaju karte kod konduktera i trebalo im je omogućiti prevoz sa markicom - priča Paunković.

Od 2004. godine i privatni prevoznici su postali sastavni deo Integrisanog tarifnog sistema, popularne markice počele su i kod njih da važe, a oni da dele dobit sa gradom i GSP "Beogradom" od prodaje karata. Danas, bez njih se, ruku na srce, ne može zamisliti gradski prevoz u prestonici.

Najveći štrajk u istoriji GSP

"Na beogradskim ulicama tokom jučerašnjeg dana nije saobraćalo nijedno vozilo GSP-a. Prvi put u 106 godina, koliko postoji ovo komunalno preduzeće, svi radnici i sindikati stupili su u generalni štrajk", pisao je "Blic" 13. januara 1998. godine.

Skoro 450 autobusa na ulicama

Privatnici na liniji 52
Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija Privatnici na liniji 52

Bez privatnih prevoznika danas se ne može zamisliti gradski prevoz. Na ulicama je svakog dana skoro 450 njihovih vozila koji funkcionišu na više od 40 gradskih linija.

"Luksuz" sa policijom i vojskom

Prvog dana štrajka vojska i policija nisu pristale da se uključe u gradski prevoz. Kasnije su ipak ustupili svoje autobuse. Vožnja je bila nesvakidašnja, a Beograđani srećni što ima ko da ih preveze.

"Tapacirana sedišta, muzika sa radija, raspoloženi vozač i suvozač (obavezan iako je prevoz besplatan) odavali su utisak turističke vožnje, ali samo nakratko - od stanice do stanice" - zabeležili su "Blicovi" reporteri.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage