Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 02. 2018.

ŽIVOT STAROG SAJMIŠTA Mesto nekadašnjeg logora zbog kojeg nas i danas podilazi jeza

Kaljavo i zapušteno, na oko tmurno naselje u kojem se prolaznik ne bi voleo zadržati više nego što mora, Staro Sajmište dom je desetinama porodica, koje se ipak diče svojim krajem i ne bi ga menjali ni za šta na svetu.

ŽIVOT STAROG SAJMIŠTA Mesto nekadašnjeg logora zbog kojeg nas i danas podilazi jeza

Foto:Blic.rs

Zora Dračar, jedna od žiteljki, priča da je poteškoća uvek bilo.

Zora u svom domu
Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Zora u svom domu

- Na Sajmište sam došla 1966. godine, inače sam rodom iz Republike Srpske, a ovde sam se udala. Suprugova porodica se tu naselila posle rata, tako da je on ovde rođen 1947. godine i od tada do dan-danas vučemo problem sa kanalizacijom, nemamo predstavu kada će je uvesti - objašnjava Zora.

Decenije su prolazile, a okolina nekadašnjeg prvog beogradskog sajma i potom koncentracionog logora nije se menjala.

- Koliko pamtim, Sajmište je tada kad sam došla izgledalo manje-više isto kao i sad. Neke kuće su naravno malo popravljene u međuvremenu, neke su izgrađene, ali to je to. Većina ljudi ovde su rođeni tu, ali ima naravno i onih koji su se kasnije doselili. Šta više, koliko znamo najstarija stanovnica je jedna Makedonka iz porodice Sekulovski, baka od 97 godina - dodaje Zora.

Njen sin ističe da je život nadomak reke nekad zaista bio pravo uživanje.

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

- Ovde su većinom bili lađari i alasi, malo njih je danas živo, a i struktura stanovništva se promenila. Ranije smo se i kupali u reci i pecali, a otkad su nanizali splavove to nažalost više ne možemo. Ipak, i dalje je leti lepo, komarci jedino smetaju, ali mi postavimo montažne bazene i uživamo s decom. Na proleće imamo dosta voća, tu su trešnje, breskve, maline, pa i paradajz, mnogi ljudi gaje za sebe - objašnjava sin.

Međutim, kraj veka doneo je sa sobom i talas pridošlica zbog kojih nije uvek bilo prijatno prošetati krajem.

- Sećam se da ste pre mogli da prođete kroz koje god dvorište ste hteli, dok se nisu naselili došljaci, mahom ispod mosta Gazela. Onda je počelo i đubre da se gomila, bilo je mnogo krađa, nismo recimo ostavljali veš uveče napolju, nismo puštali decu samu... Ipak, niko od nas starosedelaca ne bi voleo da se ruši ovde, iako naselje izgleda tako kako izgleda - objašnjava Dračar.

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Kako meštani kažu, radi sigurnosti skoro svaka kuća drži bar po jednog psa u dvorištu, ali praznih kuća nema i svaka od njih nečiji je porodični dom. Ulice ne zovu po imenima već po broju, numerišući ih od Save do Bloka 19, te je Brodarska ulica tako "prvi red", Slavka Šlandera "drugi red" i tako dalje. Ponegde se u tim redovima nađe i neka limarska zanatska radnja, farbara, automehaničarski servis, a centar kraja je Vila Nikica.

Vila Nikica
Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Vila Nikica

- Kao što je na njoj piše, sagrađena je 1940. godine. Ne bih mogao da tvrdim da je najstariji objekat u kraju, moji roditelji su je kupili krajem šezdesetih godina i već tada je donji deo bio korišćen kao trgovinska radnja, a gornji za stanovanje i tako je do danas - priča Dragan Gosarić koji je imao šest godina kada je njegov otac Đura kupio dvospratnicu i uselio se u nju sa svojom porodicom.

- Bilo je znatno manje ljudi kad sam bio dete, ali imao sam lepo detinjstvo, družili smo se, igrali, osnovna škola nam je bila blizu, na mestu gde je sada kožarska škola. Žao mi je što se pitanje legalizacije ovde konačno ne reši. Svuda je moglo da se legalizuje samo ovde ne može. Ranije su problem bili Ledine i Sajmište, pa su Ledine u međuvremenu legalizovali, a Sajmište je ostalo - ističe Dragan.

Dragan Gosarić
Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Dragan Gosarić

Ne obazirući se na to i nedostatak kanalizacione mreže, život ovde je, kaže on, isti kao i svugde.

- Meni nije teško, navikao sam se od malena da tu živim, u centru sam grada, sve mi je blizu i ne bih menjao Sajmište nikada. Iskreno se nadam da neće rušiti naselje dok sam živ. Imate velelepne zgrade i solitere u Beogradu u kojima se ne poznaju komšije koje žive vrata do vrata, a ovde se bar svi znamo - zaključuje naš sagovornik.

Spomenik na Starom Sajmištu
Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija Spomenik na Starom Sajmištu

I dok se deo Sajmišta od Gazele do Starog savskog mosta još i može s pravom nazvati mestom za život, put koji vodi niz Savu do Brankovog mosta ostavlja gorak ukus u ustima.

Spomen park i ostaci nekadašnjih logorskih prostorija podsetnik su stravičnih ljudskih stradanja. Uprkos tome, ispred njih danas možete naći štrik sa garderobom za sušenje, omanju deponiju, napuštenog psa, dotrajali automobil...

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Podsetimo, prema najavama gradskih čelnika, ovaj deo Starog sajmišta trebalo bi da postane memorijalni kompleks i regionalni centar za istraživanje Holokausta, a njegova Centralna kula mesto edukacije mladih generacija.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati