Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 02. 2018.

GDE SU U BEOGRADU ŽIVELI NEANDERTALCI? Na Banovom brdu pronađene su pećine, a u Skadarliji lobanja

Neandertalac, čovekov predak, živeo je pre više od 35.000 godina na prostorima Evrope i Azije, a bilo ih je, prema tvrdnjama kustosa Prirodnjačkog muzeja Miodraga Jovanovića, i na području današnjeg Beograda.

GDE SU U BEOGRADU ŽIVELI NEANDERTALCI? Na Banovom brdu pronađene su pećine, a u Skadarliji lobanja

Foto:blic.rs

Da li je priča o tome da su neandertalci naseljavali područje današnjeg Beograda samo to, lepa i zanimljiva priča, ili se to može dokazati i naučnim činjenicama? Može, tvrdi Jovanović.

Prva saznanja o neandertalcima na našem prostoru vezuju se za iskopavanja rađena za potrebe izgradnje pivare u Skadarliji krajem 19. veka. Miodrag Jovanović priča da je tada doktor Đorđe Jovanović, profesor Velike škole, pronašao deo lobanje za koji je tvrdio da pripada upravo neandertalcu.

Doktor Jovanović posvetio je godine daljem istraživanju, ali mu se tada žustro usprotivio čuveni geolog Jovan Žujić.

- To je bilo jedino što je do tada objavljeno na tu temu, a deo lobanje koji je tada pronađen je zagubljen. Pošto je napad uglednog geologa Žujića na doktora Jovanovića bio žustar, može se reći i vulgaran, doktor se nikada više nije bavio tom temom. Nakon toga, niko nije smatrao ovu temu dovoljno zanimljivom ili profitabilnom da bi je dublje istraživao - kaže Miodrag Jovanović.

O delu lobanje koji je tada iskopan u Skadarliji ne zna se skoro ništa. Navodno je poslat u Sloveniju radi daljih analiza i nikada nije vraćen u Srbiju.

Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija

Tu, međutim, nije kraj. I pri radovima na izgranji Palate "Albanija" 1938. i 1939. godine pronađeni su ostaci zanimljivi naučnicima.

- Kada su kopali temelj, negde na šest metara dubine pronađeni su ostaci mamuta i ostaci čoveka. Na svu sreću, te stvari su sačuvane u Prirodnjačkom muzeju. Tada je pronađena kljova od mamuta i deo ljudske lobanje. Ta lobanja nikada nije ozbiljno proučavana, ali imajući u vidu da je nađena pokraj kljove mamuta koji je živeo tridesetak hiljada godina posle neandertalaca, malo je verovatno da je to zapravo i bio neandertalac, već je verovatno reč o homosapiensu ili melezu - objašnjava Jovanović.

Još jedna priča koja govori o mogućem postojanju neandertalaca na teritoriji današnjeg Beograda vezuje se za prostor koje deli Banovo brdo i Čukaričku padinu.

- Kada ulazite u naselje Čukarička padina, sa leve strane postoje pećine ili, tačnije rečeno, potkapine (plitke pećine), gde su nakon Drugog svetskog rata pronađeni tragovi koji su možda pripadali neandertalcu. Kako je tle ispod Banovog brda mahom krečnjačko, postojali su odlični uslovi za stvaranje ovakvih staništa. Pretpostavlja se da je u upravo u ovim pećinama boravio neandertalac - kaže Jovanović.

Zašto bi neandertalac živeo baš na prostoru Beograda pitanje je koje se samo po sebi nameće. Miodrag Jovanović kaže da je odgovor u mikroklimi karakterističnoj za okoline reka.

- Tokom ledenog doba problem nije bila samo niska temperatura, već i voda do koje se jako teško dolazilo. Većina je bila "zarobljena" u lednicima, a reke su jako opale. Kako se Beograd nalazi na dve velike reke, bez obzira što je u tom trenutku bilo jako malo vode, dovoljan je razlog da se naš predak naseli upravo ovde - zaključuje Miodrag Jovanović, podvlačeći da je područje Beograda bilo naseljeno neandertalcima, ako ne permanentno, onda makar u talasima.

Grad dobre energije

Miodrag Jovanović još ističe da je važno napomenuti da na svetu gotovo da ne postoji grad koji je na istom mestu postojao i pre deset ili više hiljada godina. Sudeći po ovakvim pronalascima, Beograd je to ipak uspeo.

- Beograd nije obična tačka na geografskoj mapi, ima tu još nečega, neke dobre energije. Šteta je što niko nema interesovanja da se bavi ovakvim stvarima, koje bi kasnije mogle da donesu mnogo toga gradu, pa i profit - kaže Jovanović.

Najbliži pračovek u Krapini

Neandertalci su bili visoki oko 165 centimetara, imali su u proseku oko 80 kilograma, ali su bili snažniji od današnjih ljudi. Imali su snažne vilice, živeli su u pećinama, bavili su se lovom i prvi su sahranjivali svoje mrtve uz ceremonije. Živeli su u parovima i bili vezani za potomstvo. Uglavnom su naseljavali Evropu, nađeni su i u delovima Azije, ali i u severoistočnom delu Afrike. Ostaci neandertalaca nađeni su u dolini reke Neander u Nemačkoj, po čemu su i dobili ime, bilo ih je u Francuskoj i Španiji, a nama najbliži i najpoznatiji je onaj iz Krapine u Hrvatskoj, takozvani Krapinski čovek. Ostatke Krapinskog čoveka mogli su Beograđani da vide pre tri godine na izložbi upravo u Prirodnjačkom muzeju.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage