Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 04. 2018.  - Autor: RTV

Godišnjica napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju

BEOGRAD - Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata na današnji dan pre 77 godina, 6. aprila 1941. godine, napala Kraljevinu Jugoslaviju

Godišnjica napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju

Foto:mod.gov.rs

Beograd, koji je tri dana ranije proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca.

U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi.

Uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832, sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

Pošto su predstavnici vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, predvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima i u još nekim u zemlji. I puč i masovni protesti bili su manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.

Tačan broj žžrtava bombardovanja Beograda nije tačno utvrđen. Evidentirano je da je tokom vazdušnih napada poginulo 1.160 Srba, civila, i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.

Pripadnici jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva hrabro su se suprotstavili napadačima i naneli im znatne gubitke. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota. U aprilskim vazdušnim borbama poginulo je 11 jugoslovenskih avijatičara.

Tada je pogođeno i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnička stanica, Narodno pozorište. Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, medu kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceno primerci, autografi, dokumenti.

Mladenović odao poštu stradalima u aprilskom bombardovanju

Zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović položio je danas vence i odao poštu stradalima u bombardovanju Beograda aprila 1941. godine.

On je najpre položio venac ispred Palate „Beograd" na fontani „Vrelo života", a potom i u porti Vaznesenjske crkve kod granitnog krsta.

Tom prilikom Mladenović je istakao da je važno sećati se stradanja naših građana i čuvati ih od zaborava, kako se ono nikada više ne bi ponovilo, iako je Beograd, nažalost, i nakon 6. aprila u više navrata bio bombardovan.

"Pre 77 godina, rano ujutro bez objave Beograd je bombardovan i to je označilo početak Drugog svetskog rata za našu zemlju, a za Beograd godine stradanja. Tog 6. aprila uništen je veliki broj stambenih objekata, škola, bolnica, naša Narodna biblioteka, a poginulo je mnogo ljudi, uglavnom civila. Sećamo se žrtava uz naravno rečenicu da se nikada ne ponovi. Nažalost mi smo imali tu nesreću da smo bombardovani i posle toga", rekao je Mladenović, saopštio je Sekretarijat za informisanje grada.

On je dodao da danas Beograd na više mesta obeležava to veliko stradanje i istakao da je zahvaljujući Đoki Vještici i novinarima Studija B ispred Palate "Beograd" izgrađena fontana „Vrelo života" koja nas podseća na to da se život ne može uništiti.

"I zato na današnji praznik Veliki petak kažemo da život pobeđuje, ali i da se moramo sećati nevinih stradalih koji su izgubili svoje živote u ovom besomučnom napadu", rekao je zamenik gradonačelnika.

On je naglasio da je namera Hitlera bila da što više civila pogine i da se na taj način kazni jedna zemlja i njen narod zbog odbijanja da se priključi Trojnom paktu.

"Ne smemo dozvoliti da se žrtve zaborave da nam se više nikad ne bi ponovila ovakva stradanja", kazao je Mladenović.

Vesić: Beograd ide napred, ali pamti i seća se svojih žrtava

Beograd mora da pamti i da se seća žrtava 6. aprila 1941 godine, rekao je gradski menadžer Goran Vesić.

 

bombardovanje saveznici 1943 1944 jpeg
Ilustracija

 

U tom besomučnom činu stradalo je, kaže Vesić, između 2.800 i 4.000 ljudi, uništeno 627 zgrada, teško oštećena 1.601, a lakše 6.829 zgrada.

Uništena je Narodna biblioteka koja je sagrađena 1832. godine sa više 350.000 knjiga.

"To je nešto što Beograd mora da pamti, da se seća žrtava", rekao je Vesić gostujući na TV Pink i podsetio da je ta vojna operacija nazvana "Strašni sud".

Vesić je naveo da operacija nije imala veze sa ratom i vojnom strategijom, već je to bila Hitlerova lična odmazda prema Srbima za ono što se desilo 27. marta.

Dodao je da to bombardovanje, nažalost, nije bilo jedino u prošlom veku, podsetio na bombardovanja i 1914, 1915, 1944, 1999. godine, te naglasio da je vreme u kome danas živimo, vreme mira i prosperiteta, za nas posebno značajno.

"Beograđani to znaju da cene", podvukao je Vesić.

Govoreći o ulozi Mađarske u napadu na Jugoslaviju, Vesić je rekao da malo ljudi zna za događaj koji se desio tri dana pre aprilskog bombardovanja 1941. godine.

Kako je naveo, nakon što je Jugoslavija odbacila trojni pakt i posle 27. marta, Hitler je naredio da počnu pripreme napada, a od Mađarske je traženo da učestvuje u njemu, dok su joj zauzvrat ponuđeni delovi Srbije.

Većina mađarskog rukovodstva se sa time složila, ali grof Pal Teleki, tadašnji predsednik mađarske vlade, to nije želeo da uradi, rekao je Vesić.

"On se borio protiv toga i pozivao se na Ugovor o večnom miru i prijateljstvu između Mađarske i Jugoslavije koji je potpisan nekoliko meseci ranije. Kada je shvatio da neće moći da se suprotstavi učešću Mađarske u tom ratu, on je 3. aprila izvršio samoubistvo ostavivši oproštajno pismo da je Mađarska prekršila reč iz kukavičluka", ispričao je Vesić.

Kako je rekao, malo ljudi zna za tog čoveka koji se suprotstavio bombardovanju ličnom žrtvom, te dodao da bi zato trebalo na neki način da mu se odužimo i da Beograd dobije ulicu sa njegovim imenom ili spomen-obeležje.

Gradski menadžer je podsetio da je Narodna biblioteka tada bila jedini vojni cilj u Evropi i podsetio na izjavu generala Lera da je njihova namera bila da se uništi sećanje naroda.

Uništena je, kaže, i čitava zbirka starih turskih rukopisa, oko 200 starih knjiga iz 15, i 17. veka, veliki broj gravira, starih karata i svih štampanih srpskih knjiga od 1832. Godine...

Vesić je istakao da je upravo taj istorijski kvart na Kosančićevom vencu, gde se nalazila biblioteka, doživeo rekonstrukciju i danas prelepo izgleda.

Naveo je da je preostalo da se reši šta će se uraditi sa mestom gde se nalazila Narodna biblioteka, jer postoje dve mogućnosti.

Jedna je, prema zamisli arhitekte Borisa Podreke, da to bude neka vrsta parka gde bi se održavale književne večeri, a druga da se ta zgrada obnovi i bude u funkciji nemačko-srpskog prijateljstva.

Vesić je istakao da treba da gledamo u budućnost i da se razvijamo i istovremeno najavio raspisivanje tendera za rekonstrukciju Karađorđeve ulice, Trga republike, kao i niz drugih projekata koji menjaju Beograd.

Istorija se ne zaboravlja, ali Beograd mora da ide napred i da se razvija i menja, zaključio je Vesić.

Đorđević: Srbija uvek bila na pravoj strani

U Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju, sahranjeno 1.992 poginulih tog dana.

"Naša je dužnost i obaveza da se sećamo tih vremena, žrtava i onih koji su dali živote da bismo mi danas živeli u slobodi. Svima njima hvala na tome, a na nama je velika obaveza da to sačuvamo. Ministarstvo će čuvati tradiciju i raditi na tome da sloboda i ono što su oni ostvarili za nas bude večno", istakao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ističući da su srpski narod i Srbija uvek u istoriji uvek bili na pravoj strani.

U bombardovanju toga dana poginulo je između 2.500 i 4.000 građana, na stotine kuća i zgrada je srušeno, a potpuno je uništena i Narodna biblioteka, podsetio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

"Iz tog rata i borbe izašli smo kao pobednici i važno je za našu decu da se danas borimo za drugačiju Srbiju koja je faktor mira i stabilnosti u regionu, da ekonomski jačamo , deci ostavimo lepšu i bolju budućnost. Naša velika obaveza je i da čuvamo uspomenu na sve one koji su svoje živote dali 6. aprila i tokom Drugog svetskog rata i tokom svih razaranja kroz koje je Beograd prošao", kazao je on.

Vence su položili i predstavnici Udruženja Beograđana "6. april" , Udruženja civilnih invalida rata i Subnora. 


Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati