Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 04. 2018.  - Autor: Kurir

6. APRIL: Bombardovanje Beograda lična Hitlerova osveta

Napad bez objave rata bio je odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević

6. APRIL: Bombardovanje Beograda lična Hitlerova osveta

Foto:Wikipedia

Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

 

Pošto su predstavnici vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, pedvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima i u još nekim u zemlji.

 

I puč i masovni protesti bili su manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.

 

"Vazdušni napad na Beograd imao je isključivo političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete“, rekao je na suđenju posle rata nemački feldmaršal Evald fon Klajst.

 

Tačan broj žrtava bombardovanja Beograda nije tačno utvrđen. Britanski predsednik vlade Vinston Čerčil je 12. aprila na radio Londonu izjavio da je broj žrtava bio oko 17.000. Vlasti u Beogradu su najpre saopštile da je poginulo oko 2.500 građana, a prema nemačkim izvorima broj poginulih bio oko 1.700.

 

U tom i kasnijim bombardovanjima Beograda tokom Drugog svetskog rata, uništeno je oko polovine stambenog fonda, preko 700 zgrada a oštećeno je oko 9.000 stambenih objekata, gotovo sva infrastruktura i brojni kulturni objekti, među kojima i nacionalna biblioteka.

 

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceno primerci, autografi, dokumenti.

 

Napad na Beograd otpočeo je 6. aprila oko 6.30 časova ujutru, u prvom talasu u napadu je učestvovalo preko 200 bombardera. U četiri napada tog dana učestvovalo je 484 bombardera, koji su na grad bacili oko 360 tona bombi.

 

Pripadnici jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva hrabro su se suprotstavili napadačima i naneli im znatne gubitke. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota. U aprilskim vazdušnim borbama poginulo je 11 jugoslovenskih avijatičara.

 

Beograd je u Drugom svetskom ratu bombardovan i od saveznika i najintenzivnije je bilo savezničko bombardovanje 16. i 17. aprila 1944. godine. Prvog dana savezničkog bombardovanja, na pravoslavni Uskrs, bačeno je na Beograd više od 1.500 tona bombi, navodno radi uništenja vojnih i privrednih objekata i zgrada u kojima su smešteni Nemci.

 

Evidentirano je da je tokom vazdušnih napada poginulo 1.160 Srba, civila, i 18 Nemaca, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.
Tada je pogođeno i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnicka stanica, Narodno pozorište.

 

Foto: BG infoFOTO: BG INFO

 

Foto: Wikipedia

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage