Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ovalna rezidencija spremna za prijem stranih zvaničnika

30. 11. 2008.  - Autor: MIHAILO MEDENICA

MIRNE VODE VILE "MIR"

Velelepno Titovo zdanje na Dedinju, koje je zvrjalo prazno do useljenja Slobe i Mire 1999, posle sedam godina odškrinulo vrata i javnosti predstavilo luksuz na 4.000 kvadrata

VILA "MIR"
s1
s1

Tri decenije postojanja... Maršalova intimna rezidencija (MIR)

Uobičajeno miran dedinjski dan istrgnut iz konteksta beogradske svakodnevice. Nema tragova u snegu na stepeništu s kojih je Marija po starom srpskom običaju ispratila goste pucnjima u pravcu automobila. Crna metalna kapija u Konavljanskoj ulici, koju su specijalci u izlizanim „leviskama" i grilonkama na glavama s mukom preskakali u noći hapšenja Slobodana Miloševića i nije toliko visoka. Možda su ih stiskale farmerke?

Legendarna Ovalna rezidencija, iliti daleko čuvenija kao vila „Mir", koja za tri decenije postojanja ničim nije opravdala to ime. Reč je o internoj skraćenici koja je vremenom i zvanično zaživela. Titovi podrepaši su projekat nazvali „Maršalova intimna rezidencija", nešto kratko je bila „Lir" - Lilićeva intimna rezidencija (koji se, istina, nikad nije uselio), a punu afirmaciju ipak je doživela kao „Sir" - Slobina intimna rezidencija, koji se tu skućio kao izbeglica pošto mu je NATO zločinačka soldateska „tomahavcima" malko preuredila kuću u Užičkoj 15, 1999. godine.

Plata 19.000 dinara

- Ne mogu fotoaparati, ne-mo-gu... - ubeđuje se policajac s prijavnice s kolegama dok stojimo pred zdanjem koje nikako nije imalo sreću sa stanarima. Prvi put posle sedam godina odškrinuta su mu vrata za nekoliko probranih redakcija, kao uvertira za skorašnju komercijalizaciju nekada najčuvanijeg objekta u SFRJ i potonjoj SRJ. Odlukom Vlade Srbije od januara 2009, vila će služiti za prijem stranih diplomata tako da kad Putin dođe u Beograd neće morati da odseda po hotelima.

a
Josip Broz Tito

Broz nikad tu nije kročio

Vila „Mir" sagrađena je kao moderno državno zdanje na mestu nekadašnjeg ateljea Đorđa Andrejevića Kuna 1979. godine, prema projektu arhitekte Mirka Kipčića. Lokaciju za svoju novu rezidenciju izabrao je lično Broz, koji je vilu, odnosno gradilište, posetio prvi i poslednji put oktobra 1979, dok je svečano useljenje bilo planirano za Dan armije, 22. decembra, te godine. Čak je bio narezan i specijalni zlatni ključ, kojim bi on otvorio vrata vile. Međutim, Tito je otišao na doček Nove godine u Karađorđevo, posle toga na lečenje u Ljubljanu i... Ni Jovanka Broz nikada nije kročila u ovo zdanje.

Sedam hektara okućnice, 4.000 kvadrata „kuće male krečene u belo" i 19.000 dinara plata Miloša Alavanje, danas jedinog zaposlenog na održavanju i gostoprimanju, jedine su tri konstante u vezi s „Mirom", sve ostalo je pretpelo manje ili veće promene.

- Iz Titovog vremena autentični su još samo parket, vrata i kvake - napominje domaćin dok se sabiramo u centralnom holu u prizemlju. Onom u kojem je Sloba po povratku s posla znao da vikne: „Hani, ajm houm!" Da kuriozitet bude veći, Sloba je i danas tu, doduše, u liku zvaničnog vladinog fotografa koji je deo naše ekipe, ali Slobi se u zube ne gleda.

- Ovo je kabinet broj 1- prekoračujemo u prvu prostoriju s desne strane, kao što ime kaže, nekadašnji Miloševićev radni kabinet. S obzirom na izgled, sada toliko i ne čude neke od sumanutih odluka koje je u njemu donosio - beživotna prostorija od dvadesetak, možda i trideset kvadrata, dijagonalno od vrata, u ćošku pod prozorom astal na G, kožna fotelja privučena do njega, preko puta garnitura za sedenje, a u suprotnom ćošku neveliki konferencijski sto. Sve je strogih linija i jednobrazne, golubije sive boje. Sterilno i beživotno.

- Nekadašnji Titov zlatni salon i soba s bazenom - ulazimo u sledeći „sobičak", danas žuti salon ispod čijeg parketa se krije pomenuti bazen, dok su bočne prostorije u kojima su bile kade za masažu maršalovog vitkog tela prenamenjene u manje salone. No, sve to je ništavno spram činjenice da je baš ovde blagoglagoljivi Čeda Jovanović, na ovoj sofri u koju smo na mufte utonuli, ubeđivao Miloševića kako treba malo da se preda, a da mu on čašću i obrazom garantuje fer suđenje u Srbiji. S obzirom na udobnost kanabeta, čovek je zaista u stanju da u svašta poveruje.

A, evo tu odmah i svima znanog kutka s dve državne zastave, između kojih je, u kameru RTS-a, 6. oktobra 2000, Sloba obznanio da je malo pre toga obavešten o izbornoj pobedi „neobaveštenog", održavši poslednji, kratki ali sadržajni zvaničan govor.

- Tu su još pet kabineta, tri lifta, tri toaleta... - opet presecamo centralni hol zablentavljeni u njegov svod koji predstavlja „zvezdano nebo", dok je u vreme prvog vlasnika, JBT, dabome, to bila svilena tavanica.

slika1

Slike... Milioni evra na zidovima

Mermer na sve strane

Prvi sprat: identičan prizemlju, s tim što je jedan kabinet s desne strane svojevremeno preinačen u spavaću sobu snajke porodice Milošević, Milice Gajić. Skromno, najobičniji krevet od lesonita, čojani prekrivač preko njega, komoda s ogledalom i garderober. Koji metar niz hodnik nalazi se nekadašnja Titova spavaća soba, sada još jedan u nizu od 11 kabineta.

- Tog 4. maja 1980. došao sam na posao malo umoran od svadbenog veselja prethodne noći, ušao u nju i malo zadremao - veli Alavanja kroz smešak.

Nema više ničeg naročito vrednog pomena na ovom spratu, ali na sledećem, drugom, znači - ima i te kako. Klon centralnih holova s prethodna dva sprata ovde je nešto nalik kičastom dnevnom boravku, za čije su opremanje izgleda bili zaduženi večiti apsolventi arhitekture i dobar deo glavnog odbora SPS-a. Vrca mermer na sve strane, nešto nalik kaminu kakav gastarbajter ugradi odmah po povratku s pečalbe u rodno selo, demokratija boja i ukusa... Prepoznatljivi stilovi i pravci Miloševićeve vladavine, uz primese „bakizma", „šajizma", „tomićizma", „gajevićizma"... Doduše, na zidovima su basnoslovno vredne slike Milosavljevića, Petrovićeve, Konjevića i Šumanovićev „Most", koji je slikareva majka 1965. poklonila Titu, ali su stilisti devedesetih odlučili da originalni ramovi nisu dovoljno autentični, pa su ih zamenili.

Negdašnja bilijar-sala još jedan je salon, a samo stari teleskop, još iz Titine ere, uperen u pravcu nesrećnog naroda, svedoči o odnosu suđenih i nesuđenih stanara prema sužnjima i distanci s kojom su im prilazili.

- Jeste, jeste, tu su spavaće sobe bivšeg predsednika i supruge - stigosmo konačno i do toga za čim tragamo od ulaska u kućerak.

- Soba gospođe Marković je, kao što vidite, dosta velika, oko 60 kvadrata - čujemo vodiča negde kroz maglu, meškoljeći se na zelenom plišanom prekrivaču velikog bračnog kreveta. Opominje nas da to ne činimo jer će on morati iznova da sređuje i zateže sve. Tu je još i mermerna zelena stona garnitura, radni sto i garderoooober.

slika2

Kroz vrata, uzanim hodnikom u kojem su dva toaleta i kuhinjica, stiže se i do sledeće, „njegove" spavaće sobe.

- Kao što vidite, ova je dvostruko manja i daleko skromnije opremljena - kuku, dok smo mi skandirali „Slobo - Sadame!", on se grčio u nečemu nalik sobičku skromnog tinejdžera: nešto manji bračni krevet prekriven plavim plišom, mali stočić i stolica uz njega, garderober.

- Obe gledaju ka Konjarniku i kapijama Beograda - pokušava Alavanja da ublaži našu bol, ali avaj. Skrušeno sedamo na ivicu debelog madraca, a na pameti nam samo jedno: da viknemo: „Volim i ja vas", pa kud puklo da puklo?! Nek odzvanja pustom vilom koja nit' sreće nit' đuvegije ima, a zove se tako dobroćudno - „Mir". Bez A.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati