Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 12. 2006.  - Autor: M. MALEŠEVIĆ

VRELINA

Beograd leži na desetinama geotermalnih izvora, koji bi mogli mnogo jeftinije da greju grad od nafte, struje i uglja. Topla voda čeka da bude iskorišćena u Čumićevom sokačetu, na Adi Ciganliji, Velikom ratnom ostrvu, Adi Huji, Kalemegdanu, Grockoj, na Avali, Obrenovcu, Ovči, Kumodraškom potoku...

s
s

Ćumićevo sokače

Beograd leži na geotermalnom blagu! Od tople vode koja se nalazi nekoliko desetina metara ispod zemlje, moglo bi mnogo jeftino da se greje stotine hiljada kvadrata, pokazuju istraživanja Rudarsko-geološkog fakulteta.

Prilikom ranijih bušenja, topla voda je nađena ispod samog centra Beograda (Čumićevo sokače), zatim kod hotela "Jugoslavija", u Bubanj potoku i pored autoputa za Niš. Procenjeno je da rezervoara tople vode ima na oko 20 mesta u gradu.Voda temperature približno 25 stepeni nalazi se na dubini od oko 30 metara, a na dubini od 2.000 metara ima oko 100 STEPENI.

- To su količine dovoljne za rad jednog većeg banjskog centra, jednog akva-parka koji bi radio cele godine i toplifikaciju najmanje 4.000 stanova na svakoj od tih lokacija. Ekonomski efekti koji bi se dobili korišćenjem čiste geotermalne energije na dubokim bušotinama, u odnosu na klasične energente, bili bi takvi da bi se svaka od njih otplatila za dve do tri godine - kaže Mihajlo Milivojević, rukovodilac Laboratorije za geotermalnu energiju na RGF.

Osim toga, toplom vodom iz podzemlja mogu da se greju i plastenici sa cvećem i povrćem, da se u bazenima gaji riba ili da se u toploj vodi preko cele godine kupaju i leče turisti. Ovim bi grad uštedeo značajne količine fosilnih goriva, uglja i nafte koja se ne obnavljaju, a prilikom sagorevanja i zagađuju vazduh - kaže Milivojević.

- Delovi grada u aluvijalnoj ravni Save i Dunava kao što su Novi Beograd, deo Zemuna, Borča i ostala naselja mogu da se zagrevaju geotermalnom energijom, što je naročito pogodno za nove objekte. Beograd bi geotermalnu energiju mogao da iskoristi za skoro potpunu toplifikaciju pojedinih delova. Sa druge strane, to je izvanredna šansa za intenzivan razvoj turizma, za banje, sport i rekreaciju. Na širem području postoje još i mogućnosti za proizvodnju hrane u zatvorenom prostoru i proizvodnju struje iz geotermalne energije - ističe Milivojević.

Geotermalna istraživanja uspešno su započeta u Grockoj, Koraćici kod Mladenovca, na Avali, Obrenovcu, Ovči i u Kumodraškom potoku, a na drugim atraktivnim lokacijama kao što su: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo (preko puta hotela "Jugoslavija"), Ada Huja, podnožje Kalemegdana, nova sportska hala na Novom Beogradu, aerodrom "Beograd", Višnjička banja, Slavija... postoje veliki potencijali.

- Ove bušotine će služiti i za bolje poznavanje seizmičkih rizika prilikom gradnje. Naime, Beograd je jedan od retkih gradova u kojem se ne zna geološka građa terena do dubine od bar 2.000 metara. Ako bi se napravila detaljnija istraživanja, dobili bismo i geotermalni atlas Beograda, sa posebnim delovima za šire i za uže područje grada, što bilo od velike koristi za budućnost. Da ovako treba da se radi pokazuju pozitivna iskustva mnogih velikih svetskih gradova - Pariz, Budimpešta, Tokio... - zaključuje Milivojević.

Izvor: Press / Foto: Boško Karanović

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage