Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 09. 2014.

ISTRAŽIVANJE: Srbi "šampioni" u zabušavanju na poslu

Srbi su apsolutni rekorderi po broju lažnih bolovanja i izostajanjima s posla, ne samo u regionu već i u Evropi. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) predstavljeno menadžerima nemačkih kompanija u našoj zemlji.

ISTRAŽIVANJE: Srbi "šampioni" u zabušavanju na poslu

Nivo odsustvovanja s posla kod nas veći je za 35 odsto nego u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Grčka), i za 59 odsto od proseka u zemljama EU.

Ispostavilo se da strane kompanije ovde i dalje imaju najveći problem tokom letnjih meseci, kada zaposleni uzimaju lažna bolovanja da bi otišli na selo i obavili sezonske poljske radove. Autori istraživanja zaključili su da, zahvaljujući korupciji i „burazerskim vezama“ u zdravstvu, lekari i dalje masovno daju bolovanja i kad treba i kad ne treba. Tako se izostanci s posla i do mesec dana prepisuju zbog insomnije (nesanice), komplikacija sa akutnom prehladom, stomačnih tegoba, zubobolje...


Tek 9,4 odsto ispitanika, pokazalo je ovo istraživanje, efektivno dnevno radi osam sati. Najveći broj njih ne radi duže od pet, a ima i onih koji jedva spoje jedan produktivan čas na poslu. Bezmalo petina koristi pauzu dužu od jedan sat, a tek nešto više od trećine ispunjava sve radne zadatke. Najveći broj anketiranih ima tek polovičan učinak, masa njih odrađuje posao bez interesovanja, a neki i ne kriju da bukvalno izbegavaju radne obaveze.

PRIKRIVENI ALKOHOLIČARI
Srbi neretko piju na radnom mestu zbog čega „zabušavaju“, „ošljare“, izlaze s posla ranije iz „opravdanih razloga“ ili neizlečivo kasne. Alkoholičari izbegavaju obaveze i žale se da ih kolege i šefovi mrze. U našoj zemlji najviše je prikrivenih pijanaca, a Srbija je prošle godine bila četvrta u Evropi po potrošnji alkohola po glavi stanovnika. Dok smo mi „lokali“ prosečno 11 litara, ostatak kontinenta pio je prosečno šest!

Takođe, trećina traži između šest i 10 puta godišnje slobodan dan mimo godišnjeg odmora, a četvrtina to čini i do 20 puta godišnje!

S posla najčešće odsustvuju zaposleni stariji od 50, a odmah za njima „kaskaju“ oni između 35 i 50. Najažurnije su osobe na probnom radu i pripravnici. Kao najčešći razlog nedolaska obično navode bolest deteta ili sopstveni odlazak kod lekara. Na listi opravdanja visoko mesto zauzimaju i privatne administrativne obaveze (odlazak u sud, opštinu, MUP za produženje dokumenata ili vozačke dozvole), bolest drugih članova porodice, selidbe i sahrane.

Dve trećine anketiranih poslodavaca složilo se da neefikasan rad utiče na loš kvlitet proizvoda i usluga. Ipak, za utehu je da petina radnika usvoji preporuke gazde ili šefa odmah i poboljša učinak. Ali, 15 odsto njih to učini tek posle više od pola godine, a osam odsto ne učini nikad!

Slična istraživanja rađena u okruženju pokazala su da s posla, posle nas, najviše izostaju Grci, Bugari, Hrvati i Mađari. U ovim zemljama najveći je i takozvani pasivni apsentizam - kada zaposleni dolaze na posao i rade puno radno vreme, ali ne pokazuju nikakvu zainteresovanost i ne postižu zahtevanu normu. U Hrvatskoj i Grčkoj je ovo slučaj sa više od 12 odsto zaposlenih, a u Bugarskoj sa više od 11. Nezainteresovanosti je najmanje u bankarskom sektoru, farmaceutskoj industriji, finansijskim uslugama, turizmu...

Da bi stimulisali radnike, poslodavci najčešće vrše bolji raspored kadrova i novčano ili disciplinski kažnjavaju javašluk. Ali ima i onih koji daju novčane stimulacije za veću produktivnost, više slobodnih dana, nagradna putovanja i usavršavanja, organizuju druženja i skupove zaposlenih (takozvani tim bilding), plaćaju radnicima privatno zdravstveno osiguranje, čuvanje dece, vrtić pri kompaniji. Neki čak idu tako daleko da uz pomoć kompanijskih psihologa ili profesionalnih agencija pokušavaju da povećaju zainteresovanost zaposlenih za rad.

ODGOVORNOST
Šta poslodavci najviše cene i priželjkuju da vide kod svojih radnika? Više od polovine žudi da vidi odgovornost prema poslu. Na ceni su i veština prodaje, organizacione veštine, preduzimljivost, kolegijalnost i timski rad, kreativnost. Poneko traži i komunikativne i marketinške veštine, opštu i poslovnu kulturu, ali i analitičke sposobnosti.

U pojedinim državama čak postoji opcija da poslodavac zameni osobu čijim je radom nezadovoljan drugom sa evidencije službe za zapošljavanje. On to mora da uradi u roku od dva ili tri meseca pošto primeti da novajlija ne ispunjava njegove kriterijume.

Neka ranija istraživanja, od pre tri godine, pokazala su da naš radnik sedi na bolovanju 25 dana godišnje, dok slovački ne prelazi 12, a nemački osam. Lažna bolovanja je veoma teško dokazati, jer po srpskom zakonu poslodavac mora da ima svedoka da je osoba, umesto da se leči, boravila u vreme odsustva na nekom drugom mestu. To bi značilo da kompanije treba da angažuju privatne detektive koji bi pratili odsutne radnike!

Autori istraživanja na kraju upozoravaju poslodavce da biraju gde će otvoriti pogon ili distributivni i logistički centar. Iako manje razvijeni krajevi nude razne pogodnosti i subvencije, pronlem može da bude neobučen kadar. Kako tvrde, dešava se i da državna služba za zapošljavanje kandidate za posao „regrutuje“ preko nekog ogranka političke stranke ili prosto pošalju svoje prijatelje, koji su u gro slučajeva neadekvatan izbor. Onda se kompanija suočava sa problemima, a ponekad su joj potrebne godine dok ne nađe nove, zainteresovane i obučene radnike.

OPŠTA KULTURA SLABA STRANA

Nimalo optimistično ne deluje ni statistika BSN vezana za personalni kvalitet zaposlenih. Privrženost preduzeću pokazuje svega 34 odsto, a stručnost ravno trećina radnika. Opštu kulturu ima samo 11 odsto njih, a energičnost, inovativnost i kreativnost ne pokazuje ni pet odsto!

Izvor: Novosti.rs

Tagovi

Komentari (5)

ostavi komentar
opet [neregistrovani]
 [30.09. 2014., 09:18]

demonizacija

Opet punom parom radi crno-žuta propaganda, tj. nikad nije ni prestala.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [29.09. 2014., 20:02]

toga

..ima u drzavnom sektoru....veliki sam protivnik drzavnog posla,tu se nista ne radi....kod privatnika je potpuno drugacije...rinta se od jutra do sutra...jedan slobodan dan..neretko tokom nedelje,jer je vikned udarni za rad...to hje sve bolesna statistika vezano za ljude koji 'rade', pardon ne rade u drzavnom sektoru....

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [29.09. 2014., 14:28]

Srbi zabusanti u radu

Najvise zabusavaju Srbi u drzavnim firmama,kod privatnika toga nema.

Odgovori
Vidi odgovore
Zvonce [neregistrovani]
 [29.09. 2014., 11:44]

sa vezom ili bez

Srbi pokazuju onoliku inventivnost kolika im je i plata. Odnosno rade isto koliko i Nemac za 300 eur. Nemacka plata nemacka inventivnost - srpska plata srpska i inventivnost.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [29.09. 2014., 10:39]

BEZ VEZE

Da ali ne svi Srbi. Oni koji su dosli do posla preko veze, koji se za isti nisu potrudili tako i rade. Ali zato oni koji su imali srece pa su do posla dosli preko konkursa, e oni vredno rade i dokazuju se. Zato je vazno zaposljavanje preko konkursa a ne zahvaljujuci politickim i rodjackim vezama.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati