Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 02. 2018.  - Autor: RTV

Kako suzbiti sivu ekonomiju?

NOVI SAD - Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu smanjeno je sa 21,2 odsto na 15,4 odsto. To je rezultat analize NALED-a, a taj ohrabrujući podatak relativizuje činjenica da je reč o smanjenju u registrovanim firmama, kao i da je 17% preduzeća i preduzetnika ostalo van domašaja statistike i NALED-ove analize. Pojašnjenje daje savetnik za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.

Kako suzbiti sivu ekonomiju?

Foto:RTV

"Analiza 'Siva ekonomija u Srbiji 2017. godine' izrađena je uz podršku nemačke razvojne saradnje i ona pokazuje da smo u privredi koja je registrovana uspeli da smanjimo obim sive ekonomije a ono što ostaje nepoznanica jeste koliki je taj promet među neregistrovanim firmama", kaže Radak.

On dodaje da je 17 odsto neregistrovanih firmi u odnosu na ukupan broj privrednih subjekata, te da će analiza poslužiti da se kroz nacionalni program unaprede mere za otkrivanje tih firmi.

"Ono što je primećeno kod registrovanih firmi je da od zarađenih 100 dinara čak je 62 odsto od toga što radnika ne prijave ('plata na ruke'), dok je 38 odsto od neevidentiranja prometa robe i usluga (profita)", ističe Radak i dodaje da su najrizičniji sektori ugostiteljstvo, građevinarstvo i poljoprivreda.

"Takođe smo primetili da su saobraćajne firme sklone ulasku u sivu zonu, tako da su to oblasti na koje treba obratiti pažnju u narednom periodu", smatra Radak.

On kaže da je sistem pojednostavljenog prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi jedna od najvažnijih mera nacionalnog programa.

"Nacrt zakona je pripremljen, ali se nažalost odlaže rok za njegovo donošenje, pa apelujemo na resorno ministarstvo i Vladu Srbije da taj propis bude što pre donesen jer je u sektoru agrara najveći broj neprijavljenih radnika, tj. to je najdominantniji oblik rada u sivoj zoni", kaže Radak.

On dodaje da je neophodno unapređivanje uslova poslovanja u kojima privreda može da zaradi jer je analiza pokazala da je daleko manja verovatnoća da će u sivu zonu ući firma koja ostvaruje profit.

"Makro ambijent za poslovanje veoma je bitan, tako da je potrebno da se smanje administrativne prepreke koje guraju privredu u sivu zonu ali i poresko i neporesko opterećenje, kao i reforma parafiskala, što je jedan od glavnih ciljeva nacionalnog programa", kaže Radak.

On dodaje da je potrebno ojačati sistem otkrivanja firmi koje posluju u sivoj zoni, kao i da posle otkrivanja usledi adekvatna sankcija.

"Potrebno je medijskim kampanjama jačati poresku kulturu, kako bi se građanima i privredi predstavilo šta znači odgovorno ponašanje, kao i kako se to odražava na javne usluge", kaže Radak.

On smatra da je neophodna predvidiva poreska politika jer je najčešći razlog izbegavanja plaćanja poreza rasprostranjeno mišljenje o lošem raspolaganju novcem koji je prikupljen porezom.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage