Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html Andrej Meljničenko ne ulazi u strateško partnerstvo sa RTB Bor http://www.pressonline.rs/info/biznis/401021/andrej-meljnicenko-ne-ulazi-u-stratesko-partnerstvo-sa-rtb-bor.html Nekoliko beogradskih medija je danas objavilo da je ruska kompanija, SGC, čiji je vlasnik Andrej Meljničenko. ]]> Foto: Wikimedia

Firma "Eurazija edvajzori" (EURASIA ADVISORY) iz Londona koja kaže da zastupa ruskog magnata Andreja Meljničenka, je u saopštenju dostavljenom agenciji Beta demantovala da je Meljničenko zainteresovan za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor. 

Nekoliko beogradskih medija je objavilo ranije da je ruska kompanija, SGC, čiji je vlasnik Andrej Meljničenko, jedan od najbogatijih ljudi u toj zemlji, zainteresovana za strateško partnerstvo sa RTB Bor.

Objavljeno je da je ta ruska kompanija uradila rudarsko-geološki, tehnološko-metalurški i finansijski presek stanja u RTB-u, i dostavila pismo o namerama da je spremna za pregovore o strateškom partnerstvu.

Beogradski mediji su danas objavili da su Rusi spremni da u početku invesiraju u RTB do 600 miliona dolara, da finansiraju otvaranje rudnika "Cerovo 2" i "Cerovo primarno", i da prošire rudnike "Veliki Krivelj" kod Bora i "Južni revir" u Majdanpeku.
Navedeno je bilo i da je ruska kompanija spremna da pregovara i o privatizaciji celog RTB-a.

Međutim, u večerašnjem e-mailu agenciji Beta, firma "Eurazija edvajzori" traži "povlačenje neistinite vesti o g. Meljničenku".
"Mi smo tek sada saznali da postoji takva kompanija (RTB Bor)", poručila je firma iz Londona, i dodala da "g. Meljničenko nema nikakvog interesa za tu imovinu, niti je povezan s bilo kakvim pregovorima".

]]>
Wed, 27 Sep 2017 23:23:02 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/401021/andrej-meljnicenko-ne-ulazi-u-stratesko-partnerstvo-sa-rtb-bor.html
Sleteo prvi avion iz Pekinga! (FOTO) http://www.pressonline.rs/info/biznis/400414/sleteo-prvi-avion-iz-pekinga-foto.html Putnike na gejtu C6 dočekuje premijerka Ana Brnabić. ]]> Foto: Printscreen

Prvi avion na liniji između Pekinga i Beograda sleteo je nešto posle 9 sati na beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

Putnike će na gejtu C6 dočekati premijerka Ana Brnabić.

Avionom je u Srbiju doputovalo više od 20 privrednika iz Kine i predstavnika poslovnih asocijacija.

Premijerka Srbije je dočekala novu komercijalnu interkontinentalnu liniju, u društvu ambasadora Kine u Srbiji Li Mančanga, kao i predstavnika avio-kompanije "Hajnan erlajnz".

Istog dana je planiran i povratni let za Peking.

Nova avio linija će se u početku obavljati preko Praga i ruta leta je, prema rečima gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Beograd - Prag - Peking, ali putnici neće morati da izlaze iz aviona.

Putnici će se na tom letu prevoziti i avionom "erbas A330-300", koji ima 260 sedišta u ekonomskoj i 32 sedišta u biznis klasi.

Kako prenose mediji, "Hajnan erlajnz" je krajem jula počeo da prodaje karte za let na toj liniji, a najniža cena povratne karte oko 550 evra. Let bi na liniji Beograd - Prag - Peking trebalo da traje oko 12 sati i 30 minuta.

]]>
Fri, 15 Sep 2017 10:24:20 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400414/sleteo-prvi-avion-iz-pekinga-foto.html
SAZNAJEMO! Atlantik grupa jedina na tenderu za Beogradsku Arenu http://www.pressonline.rs/info/biznis/400206/saznajemo-atlantik-grupa-jedina-na-tenderu-za-beogradsku-arenu.html Sportski objekat dobiće novog sponzora. ]]> Foto: Tanjug

Danas je trebalo da bude održan tender za Beogradsku Arenu, odnosno za generalnog sponzora.

Kako smo saznali, ne njemu su trebali da se pojave predstavncii Antlantik grupe i Jelen piva.

Međutim, na tenderu su se pojavili samo predstavnici Antlantik grupe, a njihova poniuda je otvorena.

Za sada nije poznato da li je ova kompanija dobila tender.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 14:17:00 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400206/saznajemo-atlantik-grupa-jedina-na-tenderu-za-beogradsku-arenu.html
Minimalna cena rada u Srbiji biće povećana na 143 dinara http://www.pressonline.rs/info/biznis/400191/minimalna-cena-rada-u-srbiji-bice-povecana-na-143-dinara.html Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije dogovorili su se danas da minimalna cena rada bude povećana sa 130 na 143 dinara po satu, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković. ]]> Foto: Tanjug

Atanacković je izjavio i da je poslodavcima obećano da se bruto plate neće povećavati, što praktično znači da će se naći način da se poveća neoporezivi deo plata.

Sociojano-ekonomski savet je od

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su predsednici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.
Reprezentativni sindikati tražili su da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara, a uslov Unije poslodavaca je da istovremeno bude povećan neoprezivi deo zarade koji je sada 11.600 dinara.

Minimalna cena rada po satu od januara ove godine je povećana sa 121 dinar po satu na 130 dinara, a poslednjih pet godina za 15 dinara.

Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 12:19:33 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400191/minimalna-cena-rada-u-srbiji-bice-povecana-na-143-dinara.html
Jedan zakon menja sve - donosi 100.000 radnika http://www.pressonline.rs/info/biznis/399952/jedan-zakon-menja-sve---donosi-100000-radnika.html Za uspeh mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u Srbiji potrebno je da institucije koje nisu komercijalne banke udju na finansijsko tržište. ]]> Foto:B92.net

To je moguće kroz donošenje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, izjavila je ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) Sandra Rodić.

"Istraživanje USAID BEP-a pokazuje da ako bi se u Srbiji osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine bi se u privredu unelo skoro 900 miliona evra i otvorilo 100.000 novih radnih mesta", kazala je Rodić novinarima tokom obilaska preduzeća "Daj daj" u Beogradu.

Ona je objasnila da USAID BEP i kampanja "Investicije za rast" ukazuju na potrebu postojanja alternativnih izvora finansiranja za brži razvoj MMSP.

"Država je prepoznala značaj ove inicijative, međutim dok ne postoji kritična masa sa strane tražnje, reforme će se jako sporo odvijati", kazala je Rodić.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Smart kolektivom, organizovao je posetu novinara socijalnim preduzetnicama i proizvođačima platnenih pelena od bambusa, kompaniji "Daj Daj".

Sonja Dakić iz preduzeća "Daj daj" rekla je da su vlasnici kompanije proizvodnju pokrenuli isključivo od svoje uštedjevine, ali da im je kasnije bio neophodan dodatni novac za finansiranje.

"Naše kolege u zemljama u okruženju imaju osim bankarskih kredita i usluge mikrofinansijskih institucija, kreditne unije i različite fondove koje pružaju i usluge savetovanja, što je malim preduzećima važno", istakla je Dakić.

Ona je dodala da je za preduzetnike važno da postoji veći izbor načina finansiranja, da bi ih birali u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

Direktor Smart kolektiva Neven Marinović rekao je da je socijalno preduzetništvo važno i za ekonomski razvoj, ali i za smanjenje socijalne isključenost i siromaštva.

"Neophodno je da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje preduzeća postanu raznovrsnije i dostupnije i da nadjemo način da se ulaže u socijalna preduzeća", istakao je Marinović.

]]>
Thu, 7 Sep 2017 11:19:11 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399952/jedan-zakon-menja-sve---donosi-100000-radnika.html
"Slika sve govori, nema više kašnjenja" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399951/slika-sve-govori-nema-vise-kasnjenja.html Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da je od danas deo konstrukcije Žeželjevog mosta sa petrovaradinske strane spojen sa centralnim stubom. ]]> Foto:B92.net

"To je dobra i važna vest, deo simbola novog budućeg Žeželjevog mosta", rekao je Mirović.

On je objasnio da će početkom oktobra i konstrukcija sa novosadske strane takođe biti spojena sa centralni stubom mosta, nakon čega se oslobađa gradilište sa obe strane, te će radovi biti intenzivirani.

Plan je, istakao je Mirović, da do januara bude uspostavljen železnički saobraćaj, a da kompletan saobraćaj i potpuno završen most bude predat Novosađanima u rano proleće.

"Tu više nema problema, bilo je nekoliko nedelja kašnjenja, ali zadovoljni smo, jer slika sve govori", rekao je Mirović za RTS.

]]>
Thu, 7 Sep 2017 11:16:19 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399951/slika-sve-govori-nema-vise-kasnjenja.html
Muka ući u "švajcarac", mora de se klekne http://www.pressonline.rs/info/biznis/399828/muka-uci-u-svajcarac-mora-de-se-klekne.html Na Železničkoj stanici u Zmajevu kod Vrbasa putnici muku muče da uđu u vozove i izađu iz njih. ]]> Foto:B92.net

Razlog su peroni, koji su znatno niži od platforme vozova, pa meštani, posebno stariji i bolesni, kao i deca, bez tuđe pomoći ne mogu da se ukrcaju u kompoziciju ili da izađu iz vagona.

Problem je nastao još pre dve godine, kad su "Železnice Srbije" uvele u saobraćaj savremene elektromotorne vozove "flirt", švajcarske kompanije "Štadler", koji su niskopodni, ali im je prag za oko pola metra viši od zmajevačkih perona, pišu Večernje novosti.

Meštani, ali i njihovi susedi iz Ravnog Sela, Kucure, Savinog Sela i Bačkog Dobrog Polja, koji takođe koriste usluge Železničke stanice u Zmajevu, pre godinu dana uputili su molbu za pomoć opštinskim, pokrajinskim i republičkim organima da se peroni usklade sa platformom vozova.

Na stanici već dugo stoje betonske ploče za nivelaciju perona, ali nikako da budu ugrađene. Ogorčeni Zmajevčani ističu da su na ivici strpljenja i da će, ako nadležni ne urade posao, sami podići nivo perona materijalom dovezenim za tu namenu.

“Penjem se u voz tako što prvo kleknem na platformu, uhvatim se za šipku, i uz tuđu pomoć nekako uđem. Često putujem železnicom, pa mi se ulazak u vagon pretvorio u noćnu moru”, žali se jedna od putnica.

Zmajevčanin koji svakodnevno putuje vozom na posao kaže da je potrebno biti akrobata da bi se uskočilo u "flirt" i iskočilo iz njega.

“Ako neko ne pruži ruku da im olakša silazak, ljudi su prinuđeni da bukvalno skoče sa platforme voza na peron. To se u dosta slučajeva završilo uganućem nožnog zgloba”, navodi on.

Mašinovođa Josip Buljovčić, koji vozi ruski dizel-motorni voz na pravcu Subotica - Novi Sad, preko Sombora i Bogojeva, ovih dana je upravljao popularnim "švajcarcem" na istoj relaciji, ali preko Vrbasa i Zmajeva.

“’Rus’ je pogodniji za putnike na niskim peronima, jer ima dva stepenika za ulazak i izlazak. U Zmajevu se ‘švajcarac’ usporava, jer treba sačekati putnike da se, pomažući jedni drugima, popnu u voz. Ne znam zašto u ovom selu, kao i Kisaču i Stepanovićevu, još nisu podignuti peroni. To je učinjeno u Subotici, Naumovićevu, Žedniku i Vrbasu, gde je žutom bojom obeleženo i mesto zaustavljanja voza”, predočio je Buljovčić.

Sekretar MZ Zmajevo Marija Milinović kaže da je za podizanje perona zadužena "Infrastruktura Železnica Srbije", kojoj je upućen zahtev da putnicima iz ovog sela konačno olakša putovanje vozom.

]]>
Wed, 6 Sep 2017 12:37:02 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399828/muka-uci-u-svajcarac-mora-de-se-klekne.html
"Izluđuje me da pojedinci pospu deterdžent" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399766/izludjuje-me-da-pojedinci-pospu-deterdzent.html Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da je ponosan na sva gradilišta u prestonici, jer se na tim potezima nije radilo decenijama. ]]> Foto:B92.net

Mali je kazao da zna da je u pojedinim delovima grada zbog radova usporen saobraćaj, ali je dodao da će radovi biti završeni za mesec-dva i zamolio gradjane za malo strpljenja.

"Kada majstorima vidimo leđa, biće nam kuća lepša, a Beograd je dom svih nas", rekao je Mali, a saopštila Gradska uprava.

On je dodao da je u razgovorima sa građanima uvideo da nije problem što se radi, jer znaju da se na rekonstrukciju Trga Slavija i Bulevara oslobođenja čekalo više od 15 godina, a na obnovu Brankovog mosta četiri decenije.

"Po prvi put imamo toliki broj gradilišta jer su neophodni, a ne zato što je nekome palo na pamet da to radi. Zbog svega se stvara privid da negde ne može da se prođe, ali saobraćaj funkcioniše, usporeno ali funkcioniše", rekao je Mali i apelovao na građane da više koriste javni gradski prevoz.

Mali je rekao da je MUP dodatno angažavao oko 1.500 policajaca zaduženih za bezbednost dece u Beogradu.

"Želim da svi zajedno prođemo kroz ovaj period što bezbolnije, ali i da se polako kao stanovnici ovog grada navikavamo na velik broj gradilišta u narednim godinama, s obzirom da u prethodnih 15 do 20 godina mnogo toga nije urađeno", rekao je Mali.

On je dodao da je grad stabilizovao svoje javne finansije i obezbedio novac za rekonstrukciju ulica, vodovodne i kanalizacione mreže, toplovod i uređenje fasada.

"Ipak, izluđuje me da pojedinci, kada sredimo neku fasadu, a do sada smo ih sredili više od 200, upropaste je grafitima ili pospu deterdžent u fontanu, kako je to urađeno pre neki dan. Ne znam kako to da nazovem nego kao političko ludilo opozicije, koja umesto da nas napada verbalno, ona se služi ovakvim metodama kao nekim vidom protesta i političke borbe", ukazao je Mali.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:21:17 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399766/izludjuje-me-da-pojedinci-pospu-deterdzent.html
"Podzemnih voda ima, ali radnici rade danonoćno" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399764/podzemnih-voda-ima-ali-radnici-rade-danonocno.html Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da projekat Beograd na vodi nije ugrožen i da radovi nisu stali. ]]> Foto:B92.net

"Ne želim da komentarišem navode jednog lista o tome da li su se pojavile podzemne vode. Podzemnih voda ima, sve se rešava u toku izgradnje. Radovi nisu stali, radnici danonoćno rade", rekao je Mali komentarišući pojedina pisanja medija da se deo obaloutvrde urušio i da ima problema sa podzmenim vodama.

Mali je pojasnio da na obaloutvrdi ima malih poteškoća, ali da se to dešava na svakom projektu i da se problemi rešavaju.

Dinamika tih radova, kaže, ide brže od planiranog.

"Osim četiri stambene zgrade koje se rade na Kuli se postavljanje šipova završava krajem septembra, a radovi na izgradnji velikog tržnog centra iznad zemlje počinju u septembru", rekao je Mali.

On je naveo da je Muhamed Alabar već najavio da će u narednih pet, šest meseci da će početi izgradnja nekoliko novih zgrada.

"Ne obraćam mnogo pažnje na pisanje pojedinih medija, svi mogu da vide da radovi na gradilištu traju i da radnici rade", rekao je Mali.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:18:09 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399764/podzemnih-voda-ima-ali-radnici-rade-danonocno.html
Duvandžije u šoku: Ili ostavljaju ili "na crno" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399690/duvandzije-u-soku-ili-ostavljaju-ili-na-crno.html Zakon o povećanju akciza na duvan za oko 30 centi po paklici, već na početku primene doveo je do pada legalnog prometa u Podgorici čak za 20 odsto. ]]> Foto:b92.net

Ovu informaciju saopštio je Prokopije Perić, izvršni direktor kompanije "Plus DOO", koja je najveći distributer duvanskih proizvoda u Crnoj Gori. Prema akciznom kalendaru, novo povećanje cena sledi već u januaru naredne godine za još 40 centi, pa u januaru 2019. za novih 50 centi.

“Ukupan pad prodaje u Podgorici iznosi oko 20 odsto, u odnosu na period pre poskupljenja. Pad prodaje rezanog duvana je još drastičniji i iznosi čak 70 odsto”, kaže Perić, pišu Večernje novosti.

“Ako je suditi prema trendu koji se dešava sada, ispuniće se najmračnije prognoze za naredna četiri meseca o kojima sam govorio, a to je pad prodaje od oko 30 odsto do kraja godine u odnosu na period prošle. Nezahvalno je govoriti da li tih 30 odsto potrošača odustaje od konzumiranja duvanskih proizvoda ili prelazi na sivo tržište”, kaže on.

Upravo na probleme "crnog tržišta" duvana godinama ukazaju iz opozicije.

“Povećanje akciza na cigarete smanjiće legalni promet cigareta, a povećati prodaju na crnom tržištu. I pre povećanja akciza crno tržište je činilo 40 do 50 odsto ukupne potrošnje u Crnoj Gori koja je oko 1.500 tona godišnje! Sada će udeo crnog tržišta porasti za 50 do 60 odsto, ili 750 do 900 tona godišnje, što znači gubitak za budžet između 75 i 90 miliona evra godišnje”, navodi Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene.

On napominje da su prošle godine "Mojkovački klan i klan iz Granda prošvercovali 600 kontejnera cigareta preko Luke Bar"!

“Zarada po jednom kontejneru je oko 500.000 evra, što znači da je prošle godine zarada režimskih švercerskih klanova od tranzita cigareta bila 300 miliona evra. Plus 70 miliona evra od prodaje na crnom tržištu u Crnoj Gori, to je 370 miliona evra. Ako to pomnožimo sa najmanje 20 godina, koliko je šverc cigareta organizovani posao režima, dolazimo do brojke od oko šest milijardi evra koje su se slile na privatne račune ljudi iz vrha režima, operativaca ANB i mafije”, objašnjava Medojević.

Medpjević upozorava da se "pranje" ovog novca obavlja preko režimskih banaka, investicija u nekretnine, damping cena u režimskim megamarketima, kladionicama, sportskim klubovima. - Milivoje Katnić, specijalni glavni državni tužilac, žmuri na ovaj šverc i pranje novca - dodaje Medojević.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:32:14 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399690/duvandzije-u-soku-ili-ostavljaju-ili-na-crno.html
Šta ako skoči - rata kredita veća i za 100 EUR http://www.pressonline.rs/info/biznis/399688/sta-ako-skoci---rata-kredita-veca-i-za-100-eur.html Građani koji imaju stambene kredite mogli bi da se nađu u ozbiljnom problemu ako dođe do naglog oporavka privrede Evropske unije i porasta kamata. ]]> Foto:B92.net

Pre nepunih 10 godina, pred početak ekonomske krize, euribor (kamata po kojoj evropske banke pozajmljuju novac) je iznosio čak 4,7 odsto. Taj iznos bio je ukalkulisan kao deo kamate svih stambenih kredita koje su odobravale banke u Srbiji.

Nakon samo dve godine, euribor je pao na jedan odsto. Nakon blagog oporavka, on je sada na istorijskom minimumu i iznosi minus 0,27 odsto. S obzirom na to da su stambeni krediti dugoročni, pitanje je kolika će biti vrednost euribora za 10, 15 i 20 godina.

Prema računici "Blica", koju smo uradili uz pomoć banaka, ako uzmemo stambeni kredit od 60.000 evra, lako se može videti kako će rast euribora uticati na rate kredita.

Mesečna naknada ovog kredita sada iznosi 242 evra (kamata od 2,9 odsto plus šestomesečni euribor). Ako bi euribor porastao na jedan odsto, rata ovog kredita skočila bi na 284 evra. U slučaju da euribor dostigne dva odsto, za otplatu istog kredita mesečno bi trebalo izdvajati 324 evra, dok bi taj iznos porastao za više od 100 evra u slučaju da euribor ode na tri odsto. Tako bi rata ovog stambenog kredita bila neverovatnih 359 evra.

Ekonomski analitičari zbog toga upozoravaju da treba dobro paziti prilikom uzimanja stambenih kredita. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se u ekonomiji većina stvari ne može predvideti. Kako naglašava, teško je prognozirati kako će se razvijati ekonomija EU, ali da je logičnije očekivati da će se oporavljati i da će doći do rasta euribora.

“Ne treba zaboraviti da smo imali velike svetske krize u prošlom veku, poput one iz tridesetih ili sedamdesetih godina kada su svi govorili da se svet nikada neće oporaviti. Pa se ipak oporavio i sve zaboravio”, naglašava Savić i dodaje:

“Stambeni krediti uzimaju se na period od 25 ili 30 godina. Građani o tome trebaju dobro da razmisle da se ne bi proveli kao oni što su uzimali kredite u švajcarcima”.

Bankari ne žele da daju prognoze za duži period, ali kažu da će biti potrebno dosta vremena da se ovakav trend euribora promeni.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:26:46 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399688/sta-ako-skoci---rata-kredita-veca-i-za-100-eur.html
"Verovali ili ne - dug Srbije 64,4 odsto" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399606/verovali-ili-ne---dug-srbije-644-odsto.html Javni dug Srbije je spušten i na današnji dan iznosi 64,4 odsto, izjavio je danas predsednik Srbija Aleksandar Vučić. ]]> Foto:B92.net

"Na današnji dan nam je javni dug, verovali ili ne, 64,4 odsto. Kada sam postao premijer, bio je 76 odsto", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

On je podsetio da je javni dug 2012. bio 56 odsto i da je došao do 76 odsto jer su morale da se isplate neke obaveze koje su nametnuli neki drugi.

"Računamo da možemo da se približimo na nivo Mastrihta kao država i da budemo, što bi naš narod rekao - na zelenoj grani i da više nemamo nikakvog problema sa zaduživanjem i da više nemamo nikakvu stopu rizika pri uzimanju novca na finansijskom tržištu i Srbija je spasena", naglasio je Vučić.

]]>
Fri, 1 Sep 2017 12:39:44 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399606/verovali-ili-ne---dug-srbije-644-odsto.html
Nezapamćen rekord na Aerodromu "Nikola Tesla" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399604/nezapamcen-rekord-na-aerodromu-nikola-tesla.html Aerodrom Nikola Tesla Beograd imao je u avgustu više od 640.000 putnika što je rekord na mesečnom nivou od osnivanja aerodroma, koji je obeležio 55 godina ]]> Foto:B92.net

"Kroz beogradski aerodrom u avgustu prošao je 641.371 putnik, što je rekord na mesečnom nivou od osnivanja beogradskog aerodroma i povećanje za više od 50.000 putnika, odnosno devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine", saopšteno je iz Aerodroma.

U saopštenju je navedeno da aerodrom već 14 meseci uzastopno beleži povećanje broja putnika.

Kako se dodaje u saopštenju, povećanje je zabeleženo i u prometu robe i pošte.

U avgustu je prevezeno 2.772 tone robe i pošte, odnosno dvostruko više nego u avgustu 2016. godine.

U prvih osam meseci ove godine, usluge beogradskog aerodroma koristilo je 3.583.371 putnik, što je porast za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U istom periodu prevezeno je i 14.950 tona robe i pošte, što je 37 odsto više nego 2016.

]]>
Fri, 1 Sep 2017 12:33:38 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399604/nezapamcen-rekord-na-aerodromu-nikola-tesla.html
Zarađuju na podstanarima, ne plaćaju nikome ništa http://www.pressonline.rs/info/biznis/399552/zaradjuju-na-podstanarima-ne-placaju-nikome-nista.html Nema zvanične procene koliko državna kasa izgubi miliona evra poreza jer vlasnici mnoge stanove, poslovne prostore, magacine nelegalno, bez ugovora iznajmljuju. ]]> Foto:B92.net

Promet u ovoj oblasti godišnje nije ispod trideset miliona evra, ako se zna da zvanično, po poslednjem popisu, u Crnoj Gori ima 18.425 podstanarskih porodica. Sada ih je verovatno mnogo više.

Ako se računa sa prosečnom kirijom od 150 evra onda dolazimo do cifre od preko 33 miliona prometa godišnje.

Mediji su puni oglasa o rentiranju stanova tako da recimo u centru Podgorice za jednosoban stan podstanari plaćaju od 200 do 250 evra, dok su ekskluzivni stanovi mnogo skuplji.

Da država uskoro neće povećati prihod od poreza na rentiranje pokazuje i informacija u okviru kampanje „Budi odgovoran” u okviru koje je zvanično saopšteno da inspektori nisu mogli obaviti kontrolu po prijavi u Podgorici za iznajmljivanje stana bez ugovora, jer nisu mogli ući u stambene jedinice.

Tragom ove informacije ekonomski analitičar Predrag Drecun Pobjedi je kazao da je teško reći koliko novca izgubi država kroz porez bez široke i precizne baze podataka, odnosno poreske osnovice.

“Moramo imati bazu podataka stanova koji se iznajmljuju, potom da li su upisani na prave vlasnike… Pre nego se krene u sveobuhvatnu reformu teško je ući u suzbijanje sive ekonomije u ovom segmentu. Ako nemamo pravne i druge pretpostavke za zavođenje reda u ovoj oblasti to je i skup posao”, kaže Drecun.

Moramo, dodaje on, tačno znati koji stan, poslovni prostor ili hangar se rentira.

“Tačno je da mi i sada imamo puno propisa koji regulišu ovu oblast, vlasnici su dužni da sklope ugovore sa podstanarima, odnosno onima kojima ih iznajmljuju sa preciznom rentom, da to prijave nadležnim organima, ali to niko ne radi. Zbog toga je neophodna reforma propisa ako želimo da mijenjamo stanje. Poreski inspektori bi jednostavnije trebalo da mogu ući u stanove čiji vlasnici ih nelegalno iznajmljuju i izbjegavaju porez”, kaže Drecun.

Takođe je, dodaje on, teško dokazati nelegalnu radnju ukoliko nema ugovora, odnosno bilo kakav obligacioni odnos.

Oni koji iznajmljuju stanove uglavnom ne potpisuju ugovore sa klijentima ili to rade na malu ciftu objašnjava Drecun.

Da pojedini građani stiču veliki novac od rentiranja stanova pokazuje i podatak Uprave za nekretnine koji je Pobjeda nedavno objavila da je jedan Budvanin vlasnik 63 stana, jedno fizičko lice iz Bara nosilac je prava svojine na 52 stana, dok je u Podgorici jedna osoba vlasnik 36 stanova.

Drugi stanovnik Budve nalazi se i na četvrtom mestu kao vlasnik 32 stana, a Podgoričanin je na petom sa 31 stanom. Podaci Uprave za nekretnine pokazuju da u Crnoj Gori ima 298.228 stanova ukupne površine 17.883.072 kvadrata. Na ovim stanovima je upisano 221.380 različitih nosioca prava.

Dva i više stanova poseduje 86.089 građana. Dva stana ima 54.813 građana, tri ima 17.644 građanina, četiri 7.289, pet 2.801, šest stanova ima 1.385 osoba…

Najviše upisanih stanova ima u Podgorici 84.836, potom Baru 39.091, Budvi 35.924, Herceg Novom 31.567 stanova.

Podgorica, Bar, Budva i Herceg Novi su ujedno i opštine u kojima ima najviše vlasnika nad dva i više stanova objasnili su tada Pobjedi iz Uprave za nekretnine.

Podaci Uprave za nekretnine takođe pokazuju da 5.235 pravnih lica ima u vlasništvu 22.322 stana.

]]>
Thu, 31 Aug 2017 13:10:52 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399552/zaradjuju-na-podstanarima-ne-placaju-nikome-nista.html
"Srbija nije u EU, njihove odluke su njihove" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399550/srbija-nije-u-eu-njihove-odluke-su-njihove.html Privremeni upravnik za Agrokor Ante Ramljak nije iznenađen odbijanjem zahteva da preduzeća tog koncerna u Srbiji, potpadnu pod nadležnost tzv. Lex Agrokora. ]]> Foto:B92.net

Ramljak je to izjavio nakon današnjeg satanka u vladi i dodao a Srbija još nije članica EU, pa su stoga "njihove odluke, njihove odluke".

On smatra da takva odluka neć podstaći i druge zemlje da naprave isto.

Sud u Beogradu, naime, odbio je zahtev privremenog upravnika Agrokora da preduzeća koja posluju u sklopu koncerna u Srbiji, pređu pod nadležnost Lex Agrokora.

Upitan šta bi to moglo da znači za poslovanje Agrokora i njegovo rekonstruriranje, s obzirom na to da bi srpski poverioci mogli biti puno oštriji od onih koji prihvataju Lex Agrokor, Ramljak je rekao da smatra da će svi poverenici, bez obzira gde se nalazila imovina Agrokora, biti namireni iz ukupne imovine koju ima Agrokor.

“Neće biti pojedinačnog namirenja", rekao je Ramljak.

A na pitanje da li je o tome bilo reči na sastanku u vladi, on kaže da nije, već se razgovaralo o temema sa povereničkim većem, koje će danas odlučivati o isplati starog duga prema dobavljačima.

Za danas je, naime, najavljena sednica Privremenog povereničkog veća, a Ramljak će se nakon sednici obratiti novinarima, preneli su hrvatski mediji.

]]>
Thu, 31 Aug 2017 13:05:50 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399550/srbija-nije-u-eu-njihove-odluke-su-njihove.html
Nećemo jeftiniji benzin, koliko je u okolini? http://www.pressonline.rs/info/biznis/399375/necemo-jeftiniji-benzin-koliko-je-u-okolini.html Iako vrednost dinara u odnosu na dolar raste maloprodajne cene goriva u Srbiji u poslednjih šest sedmica ipak nisu snižene. ]]> Foto:B92.net

Dok u Udruženju naftnih kompanija Srbije za Danas objašnjavaju da se nisu stekli uslovi za spuštanje cena, stručna javnost misli suprotno - da je reč o "neelastičnosti" vlasnika benzinskih pumpi kada treba da snize cene goriva.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, ističe da je nezahvalno vršiti analize da li benzin treba da pojeftini samo na osnovu jednog parametra.

“Razlog je taj što postoji više parametara koji utiču na korekciju maloprodajnih cena goriva. Nije dovoljno da dinar skoči u odnosu na dolar da bi to automatski značilo da cene goriva na pumpama treba da se smanje. Da li će do korekcije doći zavisi od niza faktora, odnosno od kretanja na tržištu. Tačno je da je dolar oslabio u odnosu na dinar, ali treba znati da su kreditna zaduženja naftnih kompanija u evrima. Takođe, da li će biti korekcije zavisi i od ponude i tražnje, ali i troškova koje vlasnici benzinskih stanica imaju, primera radi prema nekim javnim preduzećima kao što su "Putevi Srbije" ili lokalnim samoupravama”, kaže za Danas Mićović.

Prema njegovim rečima, cene sirove nafte su u konstantnom porastu, sa manjim oscilacijama, od 22. juna pa to svejedno nije dovelo do rasta cene goriva. Naš sagovornik dodaje da pojeftinjenja goriva uvek nastupa kada se stvore uslovi za to.

“Tako je u jednom periodu koji je trajao osam sedmica, cena benzina stalno padala, a onda je nastupio period od šest sedmica u kome se cena goriva stabilizovala i održava se na određenom nivou. Osnovni faktor koji određuje da li će benzin pojeftiniti ili ne je tržište. U Srbiji postoji 1.430 benzinskih stanica što je zaista veliki broj s obzirom na veličinu tržišta u našoj zemlji. Da zaista postoji ekonomski opravdana mogućnost za smanjenje maloprodajnih cena benzina u datom trenutku, a s obzirom na broj benzinskih stanica, sigurno je da bi se bar neko od prodavaca odlučio za smanjenje kako bi bio konkurentniji. Međutim s obzirom da do toga nije došlo jasno se nameće zaključak da za tako nešto ne bi bilo prostora, odnosno troškovi sa kojima se suočavaju naftne kompanije ne nude mogućnost nižih cena od ovih koje su aktuelne”, navodi on.

S druge strane, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je činjenica da dolar pada u odnosu na dinar sasvim dovoljan razlog za korekciju maloprodajnih cena benzina na dole.

“Međutim, naftne kompanije u Srbiji su veoma nefleksibilne kada treba da snize cene goriva na pumpama. S druge strane nemaju isto takvu logiku kada je reč o povećanju cena. Dovoljno je da dolar skoči u odnosu na dinar i da to traje svega nekoliko dana i da u tom periodu vlasnici benzinskih pumpi čak i ne kupuju gorivo, da se odluče da dignu njegovu cenu. Prema tome, ako tako lako dižu cene goriva kad dolar skače nema nikakvog opravdanja da ne snize maloprodajne cene u trenutku kada dinar jača. Međutim, očito je da su naftne kompanije u Srbiji da li na osnovu međusobnog dogovora ili prećutno, to ne bih mogao da tvrdim i znam, zaključile da nema potrebe da smanjuju maloprodajne cene i na taj način umanjuju svoj profit”, naglašava Savić.

Inače, u ovom trenutku dinar je u odnosu na dolar jači za dva odsto nego što je to bio slučaj pre mesec dana. Na godišnjem nivou je pak jači za 8,1 odsto dok je dinar od početka godine prema dolaru ojačao za 15,9 odsto.

- Cene benzina u Srbiji:

Gorivo Cena po litru (din/l)

Evro premijum BMB 95 141,34

Evrodizel 146,45

TNG autogas 73,06

- Cene u regionu:

Evro premijum - BMB 95

BMP 95 Evrodizel

Grčka 1,51 - 1,25

Albanija 1,3 - 1,3

Hrvatska 1,26 - 1,14

Slovenija 1,24 - 1,16

Crna Gora 1,22 - 1,09

Srbija 1,18 - 1,22

Mađarska 1,13 - 1,13

Bugarska 1,02 - 1,01

Makedonija 1 - 0,78

Rumunija 1 - 1,01

Bosna i Hercegovina 0,91 - 0,87

]]>
Tue, 29 Aug 2017 12:24:59 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399375/necemo-jeftiniji-benzin-koliko-je-u-okolini.html
Crnogorci debelo zarađuju, Srbiju to ugrožava http://www.pressonline.rs/info/biznis/399373/crnogorci-debelo-zaradjuju-srbiju-to-ugrozava.html Direktni platni promet između Crne Gore i Srbije nakon punih 10 godina i dalje nije uspostavljen već se dominantno obavlja posredstvom nemačke Dojč banke. ]]> Foto:b92.net

To bankarske provizije čini znatno većim, a najčešće je potrebno i više od dva dana da uplaćeni novac legne na račun.

Imajući u vidu brojne međusobne veze stanovništva obe zemlje, kao i činjenicu da se, za ovdašnje prilike, ogroman biznis odvija upravo na relaciji između Srbije i Crne Gore, tim pre je neshvatljivije da do danas ovaj problem ostaje nerešen.

Postavlja se pitanje šta je onda tačno po sredi i do kada će Srbija i Crna Gora međusobno poslovanje obavljati preko Nemačke?

Čini se da je odgovor na ovo pitanje verovato više u domenu mogućeg nedostatka političke volje, inertnosti, a možda je i razlog taj što privatnim bankarima ovo stanje očigledno ne smeta, makar iz razloga što im obezbeđuje dodatne masne provizije.

Ono što je sasvim izvesno jeste da su na gubitku svi ostali, od privrede pa do građana obe zemlje, pa, i ako niko trenutno ne barata tačnim podacima, postoje procene da ovako nastali transakcioni troškovi dostižu i nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou.

Sa druge strane, neosporna je okolnost da zasigurno nije u pitanju nikakav nedostatak normativnih ili tehničkih uslova.

Da podsetimo, još u septembru 2007. godine stekli su se svi neophodni uslovi za uvođenje direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije, kada su Centralna banka Crne Gore, Narodna banka Srbije i Centralna banka Bosne i Hercegovine, zaključile Sporazum o kliringu međunarodnih plaćanja, kako bi omogućile efikasniji, brži i jeftiniji platni promet između fizičkih i pravnih lica sa teritorija pomenutih država.

I upravo tu nastaje svojevrstan paradoks. Banke iz Bosne i Hercegovine i Srbije uključene su u međunarodni kliring plaćanja još od 5. februara 2008. godine, dok su jedino banke iz Crne Gore ostale nezainteresovane da budu dio sistema međusobnog poravnanja. Paradoks je utoliko veći, jer bi Crna Gora mogla imati i najviše koristi od direktnog platnog prometa sa Republikom Srbijom, koja je godinama ujedno i najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Crne Gore.

U međuvremenu, i dalje se prolongira stanje u kojem i srpski i crnogorski privrednici dele platni promet koji je nedovoljno efikasan i skup, a da ne govorimo da bi njegovo uspostavljanje blagotvorno uticalo i da se „jedan deo platnog prometa, koji se zbog visokih troškova obavlja neformalnim kanalima, prenese u finansijske institucije koje pružaju platne usluge“, kako su nedavno istakli i iz Narodne banke Srbije.

Kada se podvuče crta, ispada da su i Centalna banka Crne Gore i Narodna banka Srbije već odavno učinile ono što je do njih, pa već 10 godina imaju potpisane sve potrebne sporazume i pripremljen sistem direktnog platnog prometa.

Međutim, iz crnogorske Centralne banke konstantno ponavljaju da do danas nijedna komercijalna banka iz Crne Gore nije izrazila interesovanje da se uključi u taj sistem, što upućuje da će makar još neko vreme Srbija i Crna Gora platni promet obavljati putem stranih korespodentnih banaka.

Nema sumnje, da ovakvo stanje zaista ugrožava i neki od ekonomskih interesa crnogorskih bankara, zasigurno bi se već angažovali da taj problem do sada i reše, pa sve upućuje da im aktuelna situacija očigledno ne smeta mnogo.

A ko zna, verovatno im upravo i omogućava nešto masniji bankarski profit.

]]>
Tue, 29 Aug 2017 12:18:57 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399373/crnogorci-debelo-zaradjuju-srbiju-to-ugrozava.html
BG prodaje lokaciju u centru, stanovi umesto Depoa http://www.pressonline.rs/info/biznis/399325/bg-prodaje-lokaciju-u-centru-stanovi-umesto-depoa.html Oglas za prodaju kompleksa nekadašnjeg tramvajskog depoa u Bulevaru kralja Aleksandra biće objavljen početkom septembra. ]]> Foto:B92.net

Početna cena koju je utvrdio Sekretarijat za javne prihode je 4.078.620 evra, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Kako je saopšteno iz Gradske uprave, u toku su pripremne radnje, a na ovoj lokaciji površine 4.316 kvadrata dozvoljena je gradnja poslovno-stambenog kompleksa.

"Ovaj prostor će konačno biti uređen na pravi način i dobiti odgovarajuću namenu. Na postojećem objektu četiri u kompleksu 'Depoa', u kome se nalazi trafo i ispravljačka stanica, iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja električnom energijom, pravo službenosti imaće Grad Beograd na neodređeno vreme, radi pristupa kontaktnoj mreži", naglasio je Mali.

Na javno nadmetanje, koje će biti održano početkom oktobra, mogu se prijaviti fizička i pravna lica, pod uslovima koji su definisani u oglasu.

Ovim oglasom biće definisana i visina depozita koju će učesnici biti u obavezi da plate radi učešća na javnom nadmetanju, po pravilu 10 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti.

]]>
Mon, 28 Aug 2017 12:19:54 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399325/bg-prodaje-lokaciju-u-centru-stanovi-umesto-depoa.html
Kupci dizelaša ovce za šišanje, na lageru 300.000 http://www.pressonline.rs/info/biznis/399323/kupci-dizelasa-ovce-za-sisanje-na-lageru-300000.html Kakve probleme može da donese neodlučnost vlade i zakonodavstva već osećaju prodavci polovnih automobila u Nemačkoj. ]]> Foto:B92.net

Dileri širom Nemačke na svojim placevima već imaju oko 300.000 vozila sa dizel motorima Euro 5 norme koje ne mogu da prodaju. Dosadašnji vlasnici su ih prodali iz raznih razloga, pa i budućih zakona koji će se odnositi na starije dizele.

Budući vlasnici ne žele ni da čiju za ovakva vozila upravo zbog mogućnosti koju je najavila nemačka vlada da će zabraniti ulazak starijim dizelima u veće gradove kao što su Štutgart i Minhen, piše sajt Dmotion.

Vrednost vozila koja se nalaze na placevima širom Nemačke je oko 4,5 milijarde evra, ako se računa prosečna vrednost od 15.000 evra po vozilu.

Prema anketama koje su obavljane među dilerima svih marki polovnih vozila, tri četvrtine je izjavilo da mora da značajno spušta cenu vozilima. Isto toliko njih potvrdilo je da proizvođači ne pružaju dovoljnu podršku da bi se ovi mrtvi lageri nekako prodali.

Svi su jednoglasni u stavu da je potrebno da vlada što pre donese jasne zakone, a sa njima i uslove od kada i pod kojim kriterijumima ova vozila neće moći da se voze. Pri tom, brojna vozila koja čekaju svoje kupce su se proizvodila do pre godinu i po.

Iako su VW Grupa, Daimler i BMW prihvatili da softverski unaprede dizele novije proizvodnje, kojih ima oko 5 miliona i time im produže legalnu upotrebu u gradovima, postoje i oni koji veruju da softversko unapređivanja neće dovoljno smanjiti emisiju otrovnih gasova.

Skoro 30 odsto ispitanih vozača dizela u Nemačkoj da će pokušati što pre da proda svoje atomomobile zbog sve bržeg pada njihovih vrednosti, pogotovo uz programe subvencija koje od VW-a idu i do 10.000 evra, ako se doveze stari dizel i kupi vozilo iste marke. Problem ovog programa je u tome što obezvređuje polovne automobile, koji su dovezeni na zamenu po principu staro za novo.

Ovo su podaci samo za Nemačku, a masovna histerija, koja je po mnogima ili kasno počela ili snažno isfabrikovana od strane moćnih lobija, tek će početi u brojnim razvijenim zemljama EU i van EU. Samo je pitanje ko će veštije ili manje vešto da se reši polovnjaka koje više neće želeti da vidi na svojim ulicama.

Najveći paradoks je u tome što su isti ovi, danas “fuj, fuj” dizeli do pre par godina dizani u nebesa sa svojom malom potrošnjom i efikasnošću. A kupci k’o kupci bili ovce za šišanje.

]]>
Mon, 28 Aug 2017 12:17:26 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399323/kupci-dizelasa-ovce-za-sisanje-na-lageru-300000.html
Zaboravite kule i most, ovo menja izgled Beograda http://www.pressonline.rs/info/biznis/399255/zaboravite-kule-i-most-ovo-menja-izgled-beograda.html Gradonačelnik Beograda Siniša Mali obišao je radove na rekonstrukciji parka Ušće, između Brankovog mosta i hotela Jugoslavije. ]]> Foto:B92.net

On je najavio da će prva faza biti završena do 20. oktobra, kada je planirano i otvaranje Muzeja savremene umetnosti.

Mali je istakao da je ovo jedan od najlepših, ali i najzahtevnijih projekata koji su rađeni u Beogradu i da će se na prostoru od 88 hektara nakon završetka radova naći pet velikih uređenih staza, igrališta, teretane na otvorenom, mesta za koncerte, izložbe, šetnju...

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

"Ovaj park će potpuno promeniti izgled ovog dela Beograda, postaće mesto gde ljudi žele da dolaze, što sada nije slučaj. Ovde je puno zelenila i tako će i ostati, ali ćemo uz prirodu sada imati i sadržaje koji će ispuniti park životom", naveo je Mali.

Gradonačelnik je rekao da će samo ove godine biti uloženo više od 200 miliona dinara u park na Ušću i da se završetak svih radova očekuje za dve do tri godine.

"Ovo je i najveći projekat koji JKP Gradsko zelenilo radi od svog osnivanja 1929. godine. Sledeće godine nas očekuje i postavljanje velikog jarbola, izgradnja gondole koja će povezivati Usće sa Kalemegdanom, postavljanje velikog točka koji će bit još jedna turistička atrakcija. Ne radimo ništa napamet, Jan Gel najpoznatiji svetski arhitekta kreirao je projekat po kome radimo", istakao je Mali.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

On je kazao da će park, po uzoru na Central park u Njujorku i Gorki park u Moskvi, imati zone - zonu umetnosti, zone Srbija 1 i Srbija 2, zonu za zabavu i druge.

"Rekonstrukcija Savskog mosta koji će biti pešački most, izgradnja nove gondole, sve je to u sklopu strategije da spuštamo Beograd na reke i da što veći broj građana provodi vreme na rekama. Oni za to moraju imati razlog, sadržaje, uslove i na tome radimo", kazao je Mali.

On je dodao da će kej ostati nedirnut, dok se naredne godine očekuje usvajanje pravilnika o radu splavova na teritoriji Beograda.

"Tu kasnimo, jer Zakon o vodama nije bio usvojen na vreme. Uvešćemo red u rad splavova koji će morati da imaju odgovarajući sistem bezbednosti, održavanja, ali kej ostaje isti kao deo sadržaja parka i ovog dela grada", zaključio je Mali.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Kako kažu iz JKP Zelenilo-Beograd, u novom parku biće pet primarnih pravaca odnosno staza koje će park deliti na odgovarajuće celine. Staze će se zvati Pokret, Priroda, Srbija 1, Srbija 2 i Umetnost.

Sve staze će biti širine šest metara, osim staze Umetnost koja će biti široka osam metara i podržavaće sadržaje na otvorenom u funkciji Muzeja savremene umetnosti, poput galerije na otvorenom.

Staza Pokret pružaće se od raskrsnice ulica Trešnjinog cveta i Bulevara Nikole Tesle do Zemunskog keja, ona će voditi do sportskih sadržaja i terena za mali fudbal, teretane na otvorenom, saobraćajnog poligona za decu.

Staze Srbija 1 i Srbija 2 biće levo i desno od Palate Srbija i biće namenjene događajima koji će promovisati srpsku kulturu, folklor, gastronomiju. U blizini ovih staza biće postavljene ležaljke za sunčanje i drugi sadržaji.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo
]]>
Fri, 25 Aug 2017 12:14:03 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399255/zaboravite-kule-i-most-ovo-menja-izgled-beograda.html