Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html "Jedan proizvođač ulja ponudio, cena nije konačna" http://www.pressonline.rs/info/biznis/413189/jedan-proizvodjac-ulja-ponudio-cena-nije-konacna.html Beograd-Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa predstavnicima Nezavisne asocijacije poljoprivrednika kako bi razgovarali o stanju na tržištu suncokreta ]]>
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Tokom sastanka na kome su ministar Nedimović i predstavnici NAPS-a usaglasili stavove, konstatovano je da je za sada samo jedan proizvođač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice.

Takođe, dogovoreno je da se prati kretanje na tržištu kako bi se usled nepredviđenih poremećaja preduzele adekvatne mere. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će sa svojom ocenom izaći i antimonopolska komisija, saopšteno jeiz tog resora.

]]>
Fri, 31 Aug 2018 13:21:38 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/413189/jedan-proizvodjac-ulja-ponudio-cena-nije-konacna.html
BESPLATNE AKCIJE Ukoliko ih niste prodali, danas na računu imate skoro 10.000 dinara, a do kraja septembra VIŠE OD 11.000 http://www.pressonline.rs/info/biznis/412930/besplatne-akcije-ukoliko-ih-niste-prodali-danas-na-racunu-imate-skoro-10000-dinara-a-do-kraja-septembra-vise-od-11000.html Građani će na ime dividendi od NIS-a od danas imati na računu više 181 dinar, toliko bi trebalo da bude uplaćeno za ukupno pet akcija. U slučaju da niste prodali akcije ni podizali dividende trenutno na računu imate 9.912 dinara. ]]> Foto:Blic

Kako je saopštio Centralni registar hartija od vrednosti, Naftna industrija Srbije (NIS) danas će isplatiti dividende iz prošlogodišnje dobiti.

Prilično dobar prinos

- NIS će danas isplatiti dividendu u bruto iznosu od 42,61 dinara po akciji (neto 36,22 dinara), što daje dividendni prinos od 6,3 odsto na poslednjoj tržišnoj ceni. Uzevši u obzir da je referentna stopa Narodne banke Srbije tri odsto, što određuje i niske kamate na štednju, ovo se može smatrati prilično dobrim prinosom. Naši građani poseduju svega pet akcija pa obično zaradu mere apsolutnim iznosom novca koji dobiju i koji je mali (oko 181 dinar) - kaže za "Blic biznis" Nenad Gujaničić iz "Momentum sekjuritis".

Foto: Kostadin Kamenocv / RAS Srbija

Naš sagovornik ukazuje da gledajući ne samo dividendni prinos ove hartije, ulaganje u akcije NIS-a je više nego atraktivno.

- Ali se građani koji imaju raspoloživu veću ušteđevinu uglavnom odlučuju za tržište nekretnina s obzirom na to da o akcijama nemaju dovoljno znanja - kaže Gujaničić.

Sredinom jula na ime dividendi od "Telekoma Srbija" na račune je uplaćeno 267,53 dinara, a što je iznos za 31 akciju.

Očekuje se da idućeg meseca od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" građani dobiju i još 14,6 evra bruto po akciji, odnosno 12,4 evra neto (1.465 dinara), po odbitku poreza.

U slučaju da niste prodali besplatne akcije, kao ni podizali novac od dividendi tada možete da očekujete ukupno 11.377 dinara, dok je trenutni iznos 9.912 dinara.

Koliko još imate od besplatnih akcija (ako niste prodali akcije i podizali dividende)

Dividende ukupno - 2.646 dinara, plus od "Telekoma" 267 dinara (juli) i 181 dinara od NIS (danas)

Akcionarski fond 1.700 dinara

NIS (5 akcija, vrednost na današnji dan) 3.390 dinara

Aerodrom "Nikola Tesla" 1.728 dinara (jedna akcija) plus 1.465 dinara od koncesije (tokom septembra)*

Ukupno 9.912 dinara, odnosno *11.377 dinara u septembru, kad legne novac od koncesije za Aerodrom Nikola Tesla

]]>
Mon, 27 Aug 2018 13:44:49 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412930/besplatne-akcije-ukoliko-ih-niste-prodali-danas-na-racunu-imate-skoro-10000-dinara-a-do-kraja-septembra-vise-od-11000.html
Ističe rok za nadoknadu štete putnicima Sab travela http://www.pressonline.rs/info/biznis/412878/istice-rok-za-nadoknadu-stete-putnicima-sab-travela.html Putnici koji su, zbog bankrota turističke agencije "Sab travel“, ostali bez letovanja i novca, imaju rok još danas da podnesu zahtev za nadoknadu štete. ]]> (Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovih dana biće poznati podaci o tome koliko putnika se prijavilo, a isplata novca trebalo bi da počne početkom septembra, kaže za "Politiku” Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija "Juta“ čija je članica bila ova turistička agencija.

"Sab travel“ je da podsetimo, krajem juna otkazao 2.249 aranžmana što je dovelo do toga da je oko 6.000 putnika ostalo bez odmora. Odštetni zahtev vredan je oko 600.000 evra, što je dvostruko više od iznosa polise osiguranja koja iznosi 300.000 evra. Međutim, osiguranje DDOR je odlučilo da isplati nastalu štetu i prema poslednjim podacima trebalo bi da bude nadoknađeno 95 odsto štete. 

"Treba podsetiti putnike da je rok za prijavu za nadoknadu štete putnicima, koji su odmor uplatili preko agencije "Džez travel“, do 7. septembra, a može se očekivati da će i oni u septembru da isplate novac putnicima u punom iznosu budući da je reč o manjem broju oštećenih", kaže Seničić i podseća na slučaj ove agencije koja je prestala da radi početkom jula, tako što je vlasnik putovanja otkazao putnicima sat vremena pošto su krenuli na odmor u Grčku, a onda su otkazana sva ugovorena putovanja.

]]>
Fri, 24 Aug 2018 18:03:26 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412878/istice-rok-za-nadoknadu-stete-putnicima-sab-travela.html
Zbogom "all inclusive” u Turskoj, iscrpljeni su http://www.pressonline.rs/info/biznis/412900/zbogom-all-inclusive-u-turskoj-iscrpljeni-su.html Turistički sektor u Turskoj razmatra da odustane od sistema "all inclusive", piše Harijet, pozivajući se na Konfederaciju trgovaca i zanatlija. ]]> Foto: Thinkstock
(Foto: Thinkstock)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema podacima industrije, sistem je već iscrpljen uprkos činjenici da je broj turista premašio nivo 2014. godine, dok se prihodi ne povećavaju, nego čak i smanjuju.

Turski ministar turizma i kulture Mehmed Ersoj takođe smatra da se nešto mora promeniti i da zemlja treba da teži rastu novca koji turisti ostavljaju. 

Trenutno, prema rečima hotelijera, prosečan prihod po sobi iznosi 76 evra dnevno. 

Očekuje se da će Tursku u 2018. godini posetiti 36 miliona turista, što predstavlja generisanje oko 30 milijardi dolara prihoda, odnosno 4% BDP-a.

]]>
Sat, 25 Aug 2018 01:15:25 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412900/zbogom-all-inclusive-u-turskoj-iscrpljeni-su.html
Novi vlasnik menja prvog čoveka, novi direktor Telenora Srbija http://www.pressonline.rs/info/biznis/412862/novi-vlasnik-menja-prvog-coveka-novi-direktor-telenora-srbija.html Novi generalni direktor Telenor Srbije je Majk Mišel, saopšteno je iz te kompanije, koja je nedavno postala deo PPF grupe. ]]> Foto: Telenor Srbija
Foto: Telenor Srbija

Mišel će na dužnost stupiti najkasnije 1. oktobra

„Majk donosi više od dvadeset godina iskustva u globalnim telekomunikacionim kompanijama, radeći u regionu, Severnoj Americi i Aziji. Stručnost koju je stekao na pozicijama u oblasti marketinga, prodaje i liderstva daće značajan doprinos PPF menadžmentu i razvoju našeg poslovanja u Srbiji“, izjavio je Ladislav Bartoniček, akcionar PPF grupe odgovoran za oblast telekomunikacija. 

Majk Mišel radio je na različitim rukovodećim pozicijama u Češkoj, Srbiji, Crnoj Gori i Mađarskoj i bio vršilac dužnosti generalnog direktora u kompanijama u regionu. Iskustvo je sticao u Kanadi, Norveškoj i donedavno, u Bangladešu. Diplomirao je ekonomiju na kanadskom univerzitetu „Sajmon Frejzer“. 

„Veoma sam srećan što ću se pridružiti timu Telenora Srbije. Proveo sam mnogo godina u regionu, i deo mene uvek je pripadao ovim prostorima i ljudima. Radujem se mogućnostima koje su pred nama“, izjavio je Majk Mišel, navodi Telenor Srbija.

]]>
Fri, 24 Aug 2018 15:37:59 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412862/novi-vlasnik-menja-prvog-coveka-novi-direktor-telenora-srbija.html
Privredna komora: Srbija drugi najveći izvoznik piva u EU http://www.pressonline.rs/info/biznis/412832/privredna-komora-srbija-drugi-najveci-izvoznik-piva-u-eu.html Srbija proizvede godišnje 500 miliona litara piva, od čega 130 miliona litara izveze, i drugi je najveći izvoznik piva u zemlje Evropske unije (EU), izjavio je sekretar za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Dimitrije Ivanović. ]]> Foto: FI/ biborné veres dorottya

„Većinu izvezemo u Bosnu i Hercegovinu, dok smo sa 47 miliona litara drugi najveći izvoznik piva u EU. Prvi je Meksiko, a Sjedinjene Države su iza nas“, rekao je Ivanović za televiziju „Prva“.

Industrija piva daje ogroman doprinos BDP-u, jer su, kako navodi Ivanović, pivari u budžet Srbije uplatili 290 miliona evra, a u toj grani privrede, od koje indirektno živi 35.000 ljudi, radi 2.500 do 3.000 zaposlenih.

On ističe da ova industrija pozitivno utiče i na proizvodnju sirovina za pivo, jer se 98 odsto ječmenog slada koristi iz Srbije, a hmelj koji se ranije proizvodio na površini od 2.000 hektara sada se proizvodi na 5.000 hektara.

Ivanović navodi da je u ekspanziji otvaranje malih, zanatskih pivara, kojih trenutno ima 40 i sve je veće interesovanje za otvaranje novih.

]]>
Thu, 23 Aug 2018 21:13:43 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412832/privredna-komora-srbija-drugi-najveci-izvoznik-piva-u-eu.html
"Perfidna igra - prvo bila 'jafa' i 'plazma', sad im smeta soja" VIDEO http://www.pressonline.rs/info/biznis/412789/perfidna-igra---prvo-bila-jafa-i-plazma-sad-im-smeta-soja-video.html To što komšije tvrde da im je stigla GMO soja iz Bečeja, je perfidna igra i dirigovana kampanja, kažu sagovornici Jutarnjeg programa TV Prva. ]]>
(Foto: Thinkstock)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"To je igra kako bi se naši potrošači doveli u zabludu u Srbiji da smo svi isti, da svi brendovi imaju GMO. Prvo je to bila "jafa“, pa "plazma“, pa "karneks“ i dokazalo se da su bili ispravni, a sada je to soja“, kaže Goran Papović, predsdnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Prema njegovim rečima, dodatno, napadi dolaze uglavnom iz zemalja okruženja. 

"Nemojte da nam vređate intelekt. Kako je moguće da je neko dozvolio da GMO soja izađe iz Srbije? Ko je dozvolio da uđe u Makedoniju? Da li je neki bend mešao soju? Čisto sumnjam da je to naša soja“, kaže Papović i dodaje da je poznato da je Srbija jedina u regionu, možda i u Evropi koja proizvodi non GMO soju. 

I prof.dr Tomislav Živanović, koji je genetičar, sumnja u ceo slučaj. 

"Kod nas je dozvoljeno nekih 0,9 odsto gmo, a to je približavanje standardima STO, i činjenica je da ćemo pre ulaska morati da primenjujemo neke od tih standarda. Ali, u ovom slučaju, ako kupite od nekog pokvarenu robu, vi to vratite onome ko vam ju je prodao, a ne odjednom da uništite sve“. 

Živanović dodaje da skoro nemoguće da se to desi i da je bio u Sojaproteinu i uverio se u tehnologiju rada. 

"To je perfidna igra da se unište domaći brendovi, jer se sve igrom slučaja dešava u zemljama u regionu“, ponavlja Papović. 

"Desilo se da su odjednom svi naši brendovi stavljeni pod lupu. A na primer ne govori se o tome da je insulin dobijen iz GMO“, dodaje Živanović. 

Sagovornici dodaju da je jasno da je potrebna kontrola i jasna pravila označavanja, da "ne bude nadmudrivanja“, da potrošači imaju pravo da biraju. Isitču da meso na primer, koje uvozimo, potiče od životinja koje se hrane GMO sojom i trebalo bi da nosi oznaku GMO. 

Živanović predlaže da bi s druge strane trebalo razvijati organsku proizvodnju kao bi se napravila ravnoteža. A na pitanje da li bi ti proizvodi onda bili znatno skuplji, kažu: 

"Srbija ima šansu za organsku proizvodnju i ne mora da bude skuplja ta hrana, jer imamo uslove da je pravimo ovde. Moramo da sankcionišemo i one koji se prevarnim reklamama“, kaže Papović. 

Kada je reč konkretno o soji, ističu da je GMO soja vidljiva, da ima dlačice i tačku po kojima se preozna pri otkupu. 

Papović isped Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača ističe da će se raditi i nezavisna ispitivanja i da će se dokazivati prisustvo GMO, ali i dokazati kvalitet naših proizvođača koji su trenutno na tzv. crnim listima pojedinih zemalja.

]]>
Thu, 23 Aug 2018 15:05:25 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412789/perfidna-igra---prvo-bila-jafa-i-plazma-sad-im-smeta-soja-video.html
Eliksir zdravlja, ali kupaca nema: Delimo besplatno http://www.pressonline.rs/info/biznis/412783/eliksir-zdravlja-ali-kupaca-nema-delimo-besplatno.html Topola -- Proizvođači aronije, koja se smatra lekovitim voćem i korisnom za zdravlje ljudi, kažu da kupaca nema pa će velike količine plodova ostati na zemlji i propasti. ]]> Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da se to ne bi dogodilo nude je i bez nadoknade.

„Otkupa nema tako da će uglavnom završiti na zemlji i propasti. Određene količine beremo po narudžbini ukoliko nam poruči neko ali to su male količine. Jedan deo ćemo preraditi u slatko i sok za naše potrebe i za naše prijatelje. Na žalost ostalo nemamo gde a rodila je čini mi se ove godine najviše. Bobice su baš pune soka i greota je da propadne jer je to prirodan lek“, kaže za TopPres Bojan Mijailović iz sela Vojkovci. 

Njegov zasad je u petoj godini i on strahuje da će velike količine roda propasti, pa aroniju nudi i besplatno. 

„Ovde u selu nas trojica gajimo aroniju i prinuđeni smo da je poklanjamo. Neka dođe narod neka obere i preradi da ima u kući kao lek. Prodajemo 100 dinara po kilogramu ko nam poruči ostalo ili da poklonimo ili da propadne. Aronija nije zahtevna za gajenje, obilno rađa nisu velika ulaganja ali eto kad našem seljaku nešto rodi onda to nikome i netreba“, kaže Mijailović.

]]>
Thu, 23 Aug 2018 14:32:34 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412783/eliksir-zdravlja-ali-kupaca-nema-delimo-besplatno.html
"Obaraju cenu ulja sa 120 na 90 RSD, trajaće mesec dana" http://www.pressonline.rs/info/biznis/412781/obaraju-cenu-ulja-sa-120-na-90-rsd-trajace-mesec-dana.html Proizvođači suncokreta u Srbiji uputili su zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da preispita da li se otkupljivači te uljarice ponašaju kartelski. ]]>
Foto: Thinkstock

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika iz Požarevca Ivan Vučković rekao je za Betu da lokalni otkupljivači plaćaju suncokret 30 dinara po kilogramu, ali da su najavili da će spustiti cenu, a prete i da će prekinuti otkup. "Prošle godine prodao sam suncokret po 37 dinara po kilogramu, a od tada su troškovi proizvodnje porasli za oko 30 odsto", rekao je Vučković.


To je izjavio predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić, koji je agenciji Beta kazao da će proizvođači iz požarevačkog kraja u ponedeljak započeti proteste jer su nezadovoljni niskom otkupnom cenom suncokreta od 28,5 do 30 dinara po kilogramu. 

Kako je naveo, najveći otkupljivač suncokreta u Srbiji, Viktorija grupa ponudila je cenu od 28,5 dinara, a očekuje se da istu otkupnu cenu daju i druge kompanije koje kupuju tu uljaricu. Prošle godine otkupljivači su plaćali suncokret od 37 do 41 dinar po kilogramu. 

"Viktorija grupa je najveći otkupljivač suncokreta i zbog savremene tehnologije prerade suncokreta ima oko deset odsto niže troškove i može da ponudi najvišu otkupnu cenu, pa je prva objavila da suncokret otkupljuje po 28,5 dinara po kilogramu, i tako niskom cenom vrši pritisak na ostale pa će i oni biti prinudjeni da po toj ceni otkupljuju", rekao je Jakšić. 

Na pitanje da li je 28,5 dinara realna cena i da li će popustiti ako proizvođači bojkotuju otkup u Viktorija grupi su naveli da su utvrdili konačnu cenu za rod suncokreta za ovu godinu od 28,5 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost. 

"Cena je kao i do sada formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim kretanjima u zemlji i regionu", rekli su u Viktorija grupi. 

Jakšić je istakao da suncokret nije berzanska roba kako je tretiraju u Viktorija grupi jer "ne može da se čuva već mora za kratko vreme da se preradi". 

"Otkupljivači su prošle godine plaćali kilogram suncokreta od 37 do 41 dinar po kilogramu i mnoge proizvođače su vezali za sebe tako što su im dali repromaterijal i oni sada moraju da im isporuče suncokret, a ja radije uzimam kredit", rekao je Jakšić. 

Istakao je da su "proizvođači ulja počeli da obaraju cenu ulja sa 120 dinara na 90 dinara da bi se opravdala niska otkupna cena suncokreta". "Cena ulja od 90 dinara trajaće mesec dana, pa će je, kada se završi otkup, vratiti na 120 dinara", rekao je Jakšić. 

On je rekao da su uputili zahtev ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i predsedniku Vlade Ani Brnabić za razgovor o problemu otkupa i niskoj ceni suncokreta.

]]>
Thu, 23 Aug 2018 14:23:25 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412781/obaraju-cenu-ulja-sa-120-na-90-rsd-trajace-mesec-dana.html
Nedimović: Mogu da "potpišem", biće rekordno http://www.pressonline.rs/info/biznis/412744/nedimovic-mogu-da-potpisem-bice-rekordno.html Beograd -- Rod kukuruza će ove godine biti rekordan, procenjuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. ]]>
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ministar očekuje da će to biti između sedam i osam tona po hektaru, u proseku, ali ga, kako je rekao za Tanjug, ne bi iznenadilo da ta brojka bude i veća.

Prema njegovim rečima, rekordan rod se očekuje, iako je u Srbiji posejano 900.000 hektara kukuraza, što je, kako navodi, za 20 odsto manje nego prethodnih godina. 

“Uprkos tome mi ćemo dostići rekordne cifre. Spreman sam da potpišem ovog sekunda, da će kukuruz imati rekordan rod po hektaru za sve godine od kako se prati rod kukuruza u Srbiji”, izjavio je Nedimović za Tanjug. 

Ministar je svoj optimizam potvrdio, kaže, posle činjenice da je nedavno, u selu Laćarak, prvo branje “dalo” 12 tona kukuruza po hektaru, iako se, objašnjava Nedimović, radi o sorti koja je po svom kvalitetu najmanje izdašna, a sorte koje sada “stižu” su "izdašne" i daju od 20 do 30 odsto više roda. 

“Video sam u nekim medijima da kukuruz podstiče rast BDP-a. Pa dobro, eto neke koristi i od poljoprivrede, da ne budemo uvek loši đaci”, kaže Nedimović. 

Uveren je da će i rast ostalih kultura biti nesumnjivo dobar, jer je, navodi, pšenica krenula da raste na berzama, te će oni koji su je sačuvali u silosima prodati po dobroj ceni, slična situacija je, kaže, i sa sojom i suncokretom. 

Poseća da je u voćarstvu bilo manjih problema, naročito sa onim voćarskim kulturama koje ne trpe vodu, kao što su kupina, malina, višnja, breskva, ali i da je uprkos gljivicama u breskvama i nektarinama za rusko tržište, Srbija izvezla 110.000 tona voća na to tržište, i za prvih šest meseci imala 150 miliona evra od izvoza. 

“Međutim, nama najveći deo proizvodnje otpada na ratarstvo, pšenicu, kukuruz, soju, repu, a tu stvari stoje perfektno”, podvukao je Nedimović. 

Govoreći o izvozu govedine, ministar kaže da je Srbija na tursko tržište do ponedeljka izvezla 2.300 tona govedine i dodao da očekuje da će do 15. novembra naša zemlja isputiti izvoznu kvotu i izvesti svih dogovorenih 5.000 tona. 

"Sa turskim kolegama smo 1. avgusta dogovorili da ukoliko ispunimo kvotu, da dobijemo novu kvotu do Nove godine još 2.000 tona", najavio je Nedimović. 

Kaže da stvari u stočarstvu dobro idu, da farme govedine niču, kao i da će u novembru biti novih subvencija za tovno i mlečno govedarstvo.

]]>
Wed, 22 Aug 2018 19:31:22 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412744/nedimovic-mogu-da-potpisem-bice-rekordno.html
Viktorija grupa: Proizvodi Sojaproteina isključivo non GMO http://www.pressonline.rs/info/biznis/412727/viktorija-grupa-proizvodi-sojaproteina-iskljucivo-non-gmo.html Proizvodi Sojaprotein su isključivo od genetski nemodifikovane soje (non-GMO), proizvedeni po propisima Srbije i direktivama EU, saopštila je Viktorija grupa ]]> Foto: Thinkstock(Foto: Thinkstock)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"Zakonska regulativa koja se primenjuje u Srbiji i EU definiše da su soja i sojini proizvodi non-GMO ukoliko sadrže prisustvo GMO manje od 0,9 odsto. Kompanija Sojaprotein primenjuje strože kriterijume za GMO od propisanih, pa su tako njeni proizvodi proizvedeni i sertifikovani kao non-GMO sa sadržajem modifikacije manjim od 0,1 odsto, što je znatno ispod važeće domaće i EU regulative", navodi se u saopštenju. 
Viktorija grupa se oglasila povodom napisa u medijima da je makedonska Agencija za hranu i veterinarstvo (AHV) na tržištu pronašla tonu genetski modifikovane hrane, od čega više od 500 kilograma proizvoda od soje, koje je prodavao poznati makedonski proizvođač zdrave hrane "Vitalija", koji je tu soju nabavio iz fabrike "Sojaprotein" iz Bečeja. Kako je objasnila Viktorija grupa, situacija u Makedoniji je nastala usled neusaglašenosti pojedinih odredbi Zakona o bezbednosti hrane Makedonije, koji se odnose na GMO, sa regulativom Evropske unije. 
"Po usklađivanju ovog makedonskog zakonskog akta sa regulativom Evropske unije, ne očekuju se dalje smetnje u trgovini", navodi se u saopštenju.

]]>
Wed, 22 Aug 2018 17:14:42 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412727/viktorija-grupa-proizvodi-sojaproteina-iskljucivo-non-gmo.html
Cena bakra ponovo premašila 6.000 USD http://www.pressonline.rs/info/biznis/412578/cena-bakra-ponovo-premasila-6000-usd.html London -- Cene osnovnih metala su se danas oporavile, pri čemu je cena bakra ponovo premašila 6.000 dolara po metričkoj toni. ]]> Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na jačanje cena metala uticalo je jenjavanje trgovinskih tenzija između SAD i Kine, ali i pokazatelji jačanja tražnje, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Cena bakra na Londonskoj berzi metala (LME) s rokom isporuke za tri meseca porasla je za 1,6 odsto na 6.020 dolara po toni, dok je cena drugih metala takođe u uzlaznom trendu, uz skok cene aluminijuma od 2,3 odsto. 

Cene bakra nastavile su danas da jačaju, nakon što su podaci ukazali na najveći rast porudžbina metala na LME berzi u poslednje tri godine. 

Ipak, na formiranje cena metala najveći uticaj i dalje ima ishod kinesko-američkog trgovinskog rata, ocenjuje njujorška agencija. 

Kina planira da kasnije ovog meseca pošalje svoju delegaciju u SAD, u nadi da će oživeti trgovinske pregovore koji su od ćorsokaku od juna.

]]>
Mon, 20 Aug 2018 17:47:31 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412578/cena-bakra-ponovo-premasila-6000-usd.html
Cena pšenice skače, kukuruz nema kupce http://www.pressonline.rs/info/biznis/412241/cena-psenice-skace-kukuruz-nema-kupce.html Beograd -- Prosečna cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice bila je 18,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. ]]>
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

To je za 2,78 odsto više nego prethodne sedmice, saopštila je danas ta berza.

Rast cene hlebnog zrna je posledica rasta tražnje usled dešavanja na svetskim tržištima, odnosno manjeg roda zbog suše. 

Produktna berza istakla da su procene da će u Evropskoj uniji proizvodnja pšenice ove godine iznositi 136,6 miliona tona, što je 15 miliona tona manje nego prošle godine i najniža proizvodnja u poslednjih šest godina. 

Suša će i u Australiji smanjiti rod pšenice na 20 miliona tona, dok je prošle godine rod bio 20 miliona tona, a pre dve godine 31,8 miliona tona. Takođe, i obilne padavine u Rusiji, Ukrajini i Rumuniji umanjiće prinose te žitarice, a zemlje koje su tradicionalni kupci pšenice, poput onih na severu Afrike, na svetskom tržištu kupuju pšenicu kako bi stvorili zalihe, navodi se u saopštenju. 

Kukuruz je ove nedelje na Produktnoj berzi nuđen po ceni od 16 dinara po kilogramu bez PDV-a, ali nije bilo kupaca.

]]>
Fri, 10 Aug 2018 20:47:25 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/412241/cena-psenice-skace-kukuruz-nema-kupce.html
Prodat Telenor: Mobilni operater u rukama PPF grupe http://www.pressonline.rs/info/biznis/411892/prodat-telenor-mobilni-operater-u-rukama-ppf-grupe.html Ukupna cena za preuzete kompanije bila je 2, 8 milijardi evra. ]]> Foto:telegraf

PPF grupa je završila sa preuzimanjem telekomunikacionih kompanija mobilnog operatora Telenora u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Kako je saopštila ta kompanija, dobili su neophodna odobrenja relevantnih institucija i okončala sve preostale procedure.

Ko je novi vlasnik Telenora?

Rezultat toga je da od sada PPF grupa ima punu kontrolu nad operacijama Telenora u pomenutim zemljama.

Ukupna cena za preuzete kompanije bila je 2, 8 milijardi evra (bazirano na "enterprise value" pristupu), navodi se u saopštenju.

]]>
Wed, 1 Aug 2018 13:09:59 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411892/prodat-telenor-mobilni-operater-u-rukama-ppf-grupe.html
ĐURO ĐUROVIĆ BEZ BLAMA! Mala mi je plata od 1.330.000, koliko ja radim! http://www.pressonline.rs/info/biznis/411123/djuro-djurovic-bez-blama-mala-mi-je-plata-od-1330000-koliko-ja-radim.html Direktor i profesor Beogradske poslovne škole (BPŠ) Đuro Đurović, koji je sebi dodelio mesečna primanja u iznosu od neverovatnih 1.300.000 dinara, ili 11.000 evra, ali i zaposlio sina Slobodana na mesto asistenta sa platom od 325.000 dinara, oštro odbacuje sve optužbe na svoj račun, ali i tvrdi da je „malo plaćen za posao koji obavlja“! Prema izveštaju Uprave za trezor za 2016. godinu, Đuroviću je sa računa BPŠ isplaćeno ukupno 16 miliona dinara, što je čak 15 puta više nego što su dobili drugi profesori u školi, dok je Agencija za borbu protiv korupcije u decembru 2017. objavila zvaničnu preporuku da se Đurović razreši sa ove javne funkcije. Razlog je bio upravo taj što je Đurović sa sinom zaključio ugovor o zaposlenju, čime se našao u sukobu interesa, koji nije ni prijavio Agenciji. Međutim, direktor Đurović za Kurir tvrdi da je ovo „prosvetna mafija“ koja vodi rat protiv njega jer se bori protiv kriminala i postiže „istorijske uspehe“ sa školom. ]]> AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE TRAŽILA DA SE POVUČE S POZICIJE DIREKTORA... ĐUROVIĆ SE PRAVI LUDFOTO: DOKUMENT

- Svi ti navodi su laž! Protiv mene anonimne prijave pišu ološi koje sam isterao iz škole jer su se bavili kriminalnim radnjama. Ja sam krenuo u obračun sa kriminalom koji je bio za vreme prošlog direktora i naravno da to nekima ne odgovara jer sam otpustio 25 ljudi. Tačno je da je Agencija protiv korupcije vodila postupak protiv mene i tražila moje razrešenje, koje je Savet škole jednoglasno odbio. Mog sina Slobodana, koji je doktor nauka i na kog sam veoma ponosan, nisam zaposlio ja, jer asistente ne bira direktor. Na obojicu svojih sinova veoma sam ponosan - kazao nam je Đurović, koji je, međutim, odbio da odgovori na pitanje kolika su mu mesečna primanja. Ipak, na naše insistiranje, otkrio je da je „malo plaćen“.

- Plata mi se kreće u okviru zakonom omogućenih primanja, to nisu podaci od javnog interesa i nisam dužan da vam ih otkrivam. Reći ću da sam malo plaćen za to koliko se borim za ovu školu i koliki posao radim. Postižemo briljantne rezultate - kaže Đurović i dodaje da je pre njegovog mandata 41 srodnik raznih profesora zaposlen u školi.

Prema podacima Uprave za trezor o primanjima profesora na 21 najbogatijoj državnoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji, Đuro Đurović je najplaćeniji profesor među njima. U registru imovine funkcionera vidi se da je Đurović pored nekretnina, od kojih poseduje poljoprivredno zemljište, tri stana i kuću, Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio samo platu od 472.000 dinara mesečno. BPŠ kao državna visokoškolska ustanova iz republičkog budžeta svake godine dobija oko 120 miliona dinara, ali najveći deo novca, oko 600 miliona dinara, samostalno prihoduje. Svaki fakultet ili viša škola ostvaruje sopstvene prihode, koji se u najvećem procentu zasnivaju na školarinama.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 11:13:05 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411123/djuro-djurovic-bez-blama-mala-mi-je-plata-od-1330000-koliko-ja-radim.html
DIREKTOR BEOGRADSKE POSLOVNE ŠKOLE SEBI DAO PLATU 1.330.000 DINARA! A svom sinu 325.000 mesečno! http://www.pressonline.rs/info/biznis/411122/direktor-beogradske-poslovne-skole-sebi-dao-platu-1330000-dinara-a-svom-sinu-325000-mesecno.html Direktor Beogradske poslovne škole (nekadašnja Viša poslovna) Đuro Đurović dodelio je sebi mesečna primanja od 1.330.000 dinara ili 11.000 evra, a uz to je zaposlio sina Slobodana Đurovića na mesto asistenta u ovoj visokoj strukovnoj školi s platom od 325.000 dinara, čime se direktno oglušio o preporuku Agencije za borbu protiv korupcije, tvrde zaposleni u ovoj školi. ]]> Foto:Đuro Đurović (youtube)

 Naime, prema izveštajima Uprave za trezor, 2016. direktoru Đuroviću je s računa Beogradske poslovne škole (BPŠ) isplaćeno oko 16 miliona dinara, odnosno 1.330.000 dinara mesečno, što je čak 15 puta više nego što su dobili drugi profesori u školi. - Ni to nije sve, već je njegovom sinu Slobodanu Đuroviću 2016. s računa škole isplaćeno 3.900.000 dinara ili po 325.000 dinara mesečno, što je više od petostrukog iznosa koji primaju ostali asistenti ili tri i po puta više od onog koji primaju profesori u školi. Većini nastavnog osoblja, a posebno onima koji su prema direktorovom mišljenju nepodobni, drastično je smanjena plata, a u školi je uvedena strahovlada. Đurović mobinguje profesore, ucenjuje ih i trguje svojim uticajem - navodi jedan od zaposlenih u ovoj školi koji je želeo da ostane anoniman (ime i prezime poznato redakciji) iz straha od osvete direktora Đurovića. Većini nastavnog osoblja drastično je smanjena plata.

  Agencija za borbu protiv korupcije zvanično je u decembru 2017. objavila preporuku da se Đurović razreši sa ove javne funkcije, a kao razlog za ovakav stav navode to što je upravo Đurović sa rođenim sinom zaključio ugovor o zaposlenju, čime se našao u sukobu interesa, koji nije ni prijavio Agenciji. FOTO: MARINA LOPIČIĆ - Slobodan Đurović zaposlen je na mestu redovnog asistenta na predmetu Ekonomija i poslovna ekonomika, iako je završio Fakultet za menadžment u Skoplju. O preporuci Agencije za razrešenje direktora Đurovića jedva da se i raspravljalo na dnevnom redu Saveta škole. Predsednik saveta Dragan Jerinić je izjavio da ta odluka nije obavezujuća, da tu nema sukoba interesa i diskretno podsetio članove Saveta da su i njihova deca zaposlena u školi. I Jerinićev sin je zaposlen u ovoj školi, a BPŠ je postao pravi rasadnik nepotizma. Pored toga, direktor zapošljava srodnike visokih državnih funkcionera - navodi izvor Kurira i podseća da su o rasulu i kriminalnim radnjama koje vladaju u BPŠ obavešteni Ministarstvo prosvete i nauke i Skupština Srbije, a da je protiv direktora Đurovića podneto na desetine prijava i tužbi.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 11:13:32 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411122/direktor-beogradske-poslovne-skole-sebi-dao-platu-1330000-dinara-a-svom-sinu-325000-mesecno.html
Posle malinara - kupinari; hladnjačari obustavili otkup http://www.pressonline.rs/info/biznis/411576/posle-malinara---kupinari-hladnjacari-obustavili-otkup.html Hladnjačari u ariljskom kraju, su jutros obustavili otkup kupine, čija otkupna cena se kretala od 30 do 35 dinara. ]]>
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Nakon velikih gubitaka koje su zbog istog poteza hladnjačara imali proizvođači maline slično bi mogli proći i proizvođači kupine. Anđele Milosavljević iz sela Mirosaljci, čija porodica ima 60 ari pod ovim bobičastim voćem, kaže da im je ovo jedini izvor prihoda.

„I danas smo krenuli sa berbom, ali su nas zvali iz hladnjače da više neće otkupljivati, pozvali smo i druge i dobili isti odgovor. Kasnije smo saznali da su i ostali proizvođači obavešteni o ovome. U velikom smo problemu, jer posle maline koja je propala i čija cena je bila mala, mnogo smo uložili u kupinu”, rekla je Anđela. 

Inače, proizvođači kupine kažu da su se zadužili kod nekih hladnjačara za skupe preparate i sada ne znaju kako će da ga otplate. 

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u našoj zemlji kupina je u grupi jagodastog voća na trećem mestu, iza maline i jagode. Gaji se na oko tri hiljade hektara. Proizvodnja je skoncentrisana u zapadnoj Srbiji, najviše u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi. Drugi značajan proizvodni rejon je južna Srbija. 

„ Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju. Relativno male količine izvoze sesveže i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu", rekao je za Glas zapadne Srbije vodeći stručnjak za jagodičasto voće dr Aleksandar Leposavić. 

Prema njegovim rečima proizvodnju kupine u našoj zemlji prate brojni problemi. To su otežan plasman i pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata proizvođačima i mnogi drugi, zbog čega poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji. 

"Bilo je perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim zasadima."kaže Leposavić. 

On navodi da su kiše tokom juna i jula su uticale i na kvalitet plodova i objašnjava da su zbog tog toga, hladnjačari veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa zadnjih dana, a neki od njih su i obustavile prijem u hladnjače. 

"Kao opravdanje za ovo, otkupljivači navode zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet i vraćanje boje ploda, neodgovarajući sortiment i slično. Nasuprot tome, proizvođači kupine u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike, Kanada) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu", dodaje Leposavić. 

On navodi i da prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos", samo u oktobru 2017. godine na svetskom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha kupine od 17 odsto u odnosu na 2016. godinu. 

„Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje zaliha ovog smrznutog voća u junu ove godine bilo 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sve ovo ukazuje da su proizvođači i otkupljivači kupine u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje", zaključio je Leposavić.

]]>
Thu, 19 Jul 2018 20:32:49 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411576/posle-malinara---kupinari-hladnjacari-obustavili-otkup.html
Nedimović: Cene svinja idu na 185 RSD http://www.pressonline.rs/info/biznis/411477/nedimovic-cene-svinja-idu-na-185-rsd.html Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je jednu od najvećih farmi za tov svinja u Mačvi, "Braća Parlagić" i tom prilikom rekao da cene svinja rastu. ]]>
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Kako je rekao, sve su procene da će vrlo brzo dostići 180, do 185 dinara za kilogram žive vage.

Prema njegovima rečima, to je rezultat ulaganja u prerađivačku industriju, kao i zato što ima sve više klanica u Srbiji. 

"Ono što je naredni zadatak države je da osavremenimo sistem, odnosno donesemo nove pravilnike o oceni kvaliteta mesa, jer to zahteva tržište", najavio je Nedimović. 

Milovan Ivanković je sa porodicom tovom svinja počeo da se bavi pre više od 20 godina i sada predaju 10.000 tovljenika godišnje, uglavnom Mitrosu iz Sremske Mitrovice. 

"Hvala ministru poljoprivrede i Vladi Srbije što su vratili Mitros u pogon jer to nama osigurava, ali i olakšava plasman. A ostali farmeri bi trebalo da slede moj primer, svi da se uozbiljimo, kako bismo imali ovakve rezultate", kaže Ivanković. 

Vlasnik farme u novi, najsavremeniji objekat u ovom delu Evrope za uzgoj tovnih svinja, uložio je 40 miliona dinara, od čega su osam miliona dinara sredstva koje je preko konkursa dobio od Ministarstva poljoprivrede. Reč je o potpuno automatizovanom sistemu tečnog tova, kao i ventilaciji koja vazduh hladi vodom, pa su uslovi za uzgoj svinja idealni. 

"Ja bih voleo da svi slede moj primer i konkurišu za subvencije namenjene izgradnji objekata, ali da ne grade po zastarelom sistemu jer će zbog „afričke kuge“ i ostalih bolesti moći da rade samo ovakvi zatvoreni sistemi za tov. U moju farmu ne može muva da uđe“", tvrdi vlasnik farme „Braća Parlagić“. 

I ministar Nedimović podsetio je da je država do sada pomogla izgradnju više od 400 novih objekata u stočarstvu, a da će to nastaviti i ubuduće. 

"Sada će to moći i preko IPARD programa, uskoro slede novi konkursi, pa pozivam sve poljoprivrednike da se prijave, ali da razmišljaju o budućnosti, o ekologiji, o iskorišćavanju organskog otpada jer to ne znači samo uštedu u proizvodnji, već i očuvanje kvaliteta i oplemenjivanje zemljišta", naglasio je Nedimović.

]]>
Tue, 17 Jul 2018 18:57:50 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411477/nedimovic-cene-svinja-idu-na-185-rsd.html
Udvostručen promet šargarepe, lubenica drži primat http://www.pressonline.rs/info/biznis/411436/udvostrucen-promet-sargarepe-lubenica-drzi-primat.html Beograd -- Na Veletržnici Beograd je prošle nedelje ostvaren promet od 2.207 tona robe ]]>
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Trgovanje lubenicom i dalje drži primat mada s manjom količinom u odnosu na prethodnu sedmicu, dok je obrt šargarepe više nego udvostručen.

Kako je saopšteno sa Veletržnice, lubenice je prodato 690 tona, paradajza 259 tona, kupusa (193 t), breskve (143 t), dinje (130 t), krompira (124 t), paprike (90 t), tikvice (89 t), crnog luka (81 t), krastavca (75 t), šljive (67 t), kukuruza (57 t), šargarepe (45 t), jabuke (27 t) i plavog patlidžana (20 t). 

U odnosu na pretprošlu sedmicu porastao je promet: paradajza (sa 149 na 259 t), kupusa (sa 141 na 193 t), paprike (sa 64 na 90 t), tikvice (sa 50 na 89 t), šljive (sa 45 na 67 t), kukuruza (sa 32 na 57 t), šargarepe (sa 19 na 45 t) i plavog patlidžana (sa 15 na 20 t). 

Istovremeno, smanjen je obrt: lubenice (sa 799 na 690 t), breskve (sa 144 na 143 t), dinje (sa 184 na 130 t), krompira (sa 136 na 124 t), crnog luka (sa 101 na 81), krastavca (sa 222 na 75 t) i jabuke (sa 36 na 27 t). 

Krompir se plaćao 25-40 dinara po kilogramu, mladi krompir 30-45 din/kg, kupus 25-30 din/kg, mladi kupus 25-35, crni luk 30-35, krastavac 30-60, paradajz 25-80, tikvica 30-40, paprika 35-90, šargarepa 25-90, a patlidžan 30-45 din/kg. 

Kukuruz je koštao 40-60 dinara po kilogramu, jabuka 30-80 din/kg, breskva 60-100, šljiva 30-40, dinja 35-45, lubenica 13-20 din/kg, banana 80-100, a limun 140-200 din/kg.

]]>
Mon, 16 Jul 2018 20:00:19 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411436/udvostrucen-promet-sargarepe-lubenica-drzi-primat.html
"Beograd na vodi" za vikend dobija prve stanare http://www.pressonline.rs/info/biznis/411340/beograd-na-vodi-za-vikend-dobija-prve-stanare.html "Beograd na vodi" je simbol promena u Beogradu i Srbiji, izjavio je ministar finansija Siniša Mali, koji je sa gradonačelnikom Beograda Zoranom Radojičićem obišao stambene kule, koje će za vikend dobiti svoje prve stanare, navodi se u saopštenju gradskog Sekretarijata za informisanje ]]> Pre četiri godine, naveo je Mali, ovaj deo grada nije bio reprezentativan, a danas imamo najveće gradilište u ovom delu Evrope, na kojem dnevno radi između 1.400 do 1.500 radnika.

"Ovaj projekat je pokrenuo našu građevinsku industirju, a samo u prvom kvartalu ove godine zabeležena je stopa rasta BDP od 4,6 odsto", rekao je Mali i dodao da deo zasluga za taj uspeh svakako pripada i projektu "Beograd na vodi".

On je rekao da predstoji još mnogo posla, o čemu svedoče još dve zgrade od kojih je izgradnja jedne stigla do 20, a druge do 17. sprata.

Useljenje te dve zgrade očekuje se sledeće godine, dok su radovi na najvećem tržnom centru u ovom delu Evrope u toku, a uskoro počinje izgradnja kule koja će biti najviša u centralnoj i istočnoj Evropi, rekao je Mali.

Radojičić: Beograd na moderan način sišao na reke

Siniša Mali, Zoran RadojičićIzvor: Tanjug/Dimitrije Goll

 

Radojičić je poručio da "Beograd na vodi" podstiče razvoj grada i ocenio da je završetkom prvih stambenih objekata Beograd na moderan način "sišao na reke".

On je istakao da je "Beograd na vodi" projekat koji se realizuje na milion kvadratnih metara, da će imati 6.000 stambenih jedinica, 14.000 stanara, a 12.000 ljudi će u poslovnim jedincama kopleksa raditi.

"Lično mi je posebno značajna Sava promenada, odnosno šetalište uz reku gde Beograđani mogu da se rekreiraju, šetaju ili provode vreme sa porodicama. Sve velike svetske metropole imaju deo grada nalik ovom, ali Beograd ima geografsku specifičnost koja daje posebnu draž", rekao je Radojičić.

On je rekao da će nastaviti da razvijaju Beograd u ovom pravcu kako bi grad, pored starog gradskog jezgra, dobio i nove lokacije zanimljive turistima i sugrađanima.

"Ne bi trebalo zaboraviti ni izgradnju pasarele i gondole, koje će povezati Kalemegdan i Sava promenadu, odnosno Kalemegdan i park Ušće", zaključio je Radojičić.

Siniša Mali, Zoran RadojičićIzvor: Tanjug/Dimitrije Goll
]]>
Thu, 12 Jul 2018 17:57:42 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/411340/beograd-na-vodi-za-vikend-dobija-prve-stanare.html