Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/rss.html SPORAZUM MEGATREND UNIVERZITETA SA AERODROMOM "NIKOLA TESLA" http://www.pressonline.rs/info/biznis/404039/sporazum-megatrend-univerziteta-sa-aerodromom-nikola-tesla.html Na Megatrend univerzitetu potpisan je sporazum o poslovno-tehničkoj i naučnoj saradnji ove obrazovne ustanove i Aerodroma „Nikola Tesla“ (Beograd). Sporazum su potpisali prof. dr Mi­ ća Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, i Saša Vlaisavljević, v. d. direktora Aerodroma „Nikola Tesla“. ]]> Foto: M.Rajković Kaktus

Saša Vlaisavljević i prof. dr Mića Jovanović posle potpisivanja sporazuma o saradnji Spoj obrazovanja i privrede SPORAZUM MEGATREND UNIVERZITETA SA AERODROMOM „NIKOLA TESLA”

 Prema slovu ovog sporazuma, beogradski aerodrom, uključujući i vazduhoplovne organizacije sa kojima ova kompanija tesno sara­đuje ( „Er Srbija“, SMATSA, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo itd.), biće nastavna baza u kojoj će studenti Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo, i drugih 11 fakulteta iz Megatrendove akademske porodice, praktično proveravati i usavršavati svoja znanja.

„Aerodrom ‘Nikola Tesla‘ je najveća i najbolje organizovana vazdušna luka ne samo u Srbiji već u čitavom regionu, te je prirodno da se na­ši studenti obrazuju na njegovim iskustvima“, rekao je prof. dr Mića Jovanović na konferenciji za štampu organizovanoj u prostorijama Megatrend univerziteta. „Studenti završnih godina obučavaće se u različitim delatnosti­ma Aerodroma ‘Nikola Tesla‘, a najbolji će po diplomiranju dobiti radna mesta u ovoj prestižnoj kompaniji“.

Izražavajući zadovoljstvo zbog dogovo­renog partnerstva s našim najstarijim i najvećim privatnim univerzitetom, Saša Vlaisavljević, čel­nik Aerodroma „Niko­la Tesla“, govorio je o perspektivama daljeg razvoja ove kompanije i novim potrebama za mladim i obrazovanim kadrovima. „Naš aerodrom je po svim parametrima na vrhu u regionu, a novim koncesionim ugovorom stvoriće se uslovi da Beograd postane evropski centar avio-biznisa“. Prema rečima Saše Vlaisavljevića, poslednjih godina u vazdušnom saobra­ćaju je kod nas otvoreno više od 2.000 novih radnih mesta, a taj trend će se samo uvećavati. „Naše dosadašnje iskustvo s vašim diplomiranim studentima veoma je pozitivno“, rekao je Vlaisavljević, dodajući da će oni na Aero­ dromu „Nikola Tesla“ kao nastavnoj bazi imati priliku da na najbolji način spoje svoje teo­rijsko obrazovanje s praktičnim iskustvima. Prof. Mića Jovanović takođe je kao veoma po­zitivnu ocenio odluku o davanju u koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina, za­ključivši da će to omogućiti dalje širenje ove vazdušne luke i stvaranje novih uslova za zapošljavanje obrazovanih mladih ljudi, pa i onih koji dolaze sa Megatrend univerziteta.

]]>
Wed, 10 Jan 2018 16:05:25 +0100 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/404039/sporazum-megatrend-univerziteta-sa-aerodromom-nikola-tesla.html
INTERVJU PROF. MIĆE JOVANOVIĆA NA TV-PINKU http://www.pressonline.rs/info/biznis/402704/intervju-prof-mice-jovanovica-na-tv-pinku.html Prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta, dao je 14. novembra, izjutra, intervju Televiziji „Pink“. Iz tog razgovora prenosimo najvažnije delove. ]]>

Voditelj: - Megatrend je ponovo Megatrend, a i rektor je ponovo profesor doktor Mića Jovanović. Posle tri godine pauze, vratio se na čelo najvećeg i najpoznatijeg privatnog univerziteta u Srbiji. Ko je i da li je bilo ko poljuljao ugled Megatrenda i kako će taj ugled da vrati, pitamo ovog jutra upravo profesora Jovanovića, sa kojim ćemo i prelistavati dnevnu štampu. Profesore, dobro jutro i dobro došli.

Prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrenda: - Dobro jutro, bolje Vas našao.

Voditelj: - Recite nam, Megatrend, Vaš univerzitet, ponovo je vratio ime?

Prof. dr Mića Jovanović: - Ime je vraćeno, pre svega, na zahtev našeg velikog Alumni kluba. Kao što je poznato, oko 25 000 diplomiranih studenata izašlo je za 28 godina postojanja Megatrenda. Mi smo jedne vreme, tri godine, pokušavali da uradimo ribrending. Sećate se one 2014, prilično nezgodne godine za nas, pune kleveta i laži, pa je ideja bila da malo izmestimo i ime i Miću Jovanović sa univerziteta...

Voditelj: - I to ste i uradili, je li tako?

Prof. dr Mića Jovanović: - Jeste, to je urađeno na pismeno odobrenje legendarnog Džona Nezbita, koji je zaista jedan od najvećih svetskih živih intelektualaca, futurologa, ali je i dalje ostalo, znate, taksi stanica se zove „Megatrend“, ne zove se „Džon Nezbit“. Onda studenti sebe zovu „Mi smo Megatrendovci“, kako da kažu „Džon Nezbitovci“, tako da je bilo puno razloga i formalne prirode i ovako simpatičnih, da nikada nismo uspeli da to ime zaživi, tako da smo vratili staro, dobro, provereno ime, koje je 25 godina - sad smo nastavili - bilo naziv univerziteta.

Voditelj: - A i vratila se stara dobra kampanja Vašeg univerziteta, kampanja koja je dosta komentarisana sad iz ugla marketinga. Svako ko se bavi marketingom, reći će Vam da je to dobra kampanja, zato što izaziva komentare, sada nije ni bitno kakvi su ti komentari, ali taj brend, kako se to kaže, dolazi u prvi plan, a to je – „Završi Megatrend i pali“, kako piše na bilbordu. Vi znate da ima dosta negativnih komentara u vezi sa tom kampanjom...

Prof. dr Mića Jovanović: - Jeste, bilo je i onda, 2010/11. godine, i mi smo hteli da se vratimo na tu retrovarijantu, da je tako nazovemo, izbacili smo nešto što je malo više bilo provokativno, kao šta ćeš ovde, „Završi Megatrend i pali“, sad više nema – šta ćeš ovde, što znači ostani ovde, završi Megatrend, pali, pa se vrati. I da Vam kažem, nije tu bilo ničeg lošeg. Vi znate da je Megatrend uvek malo išao korak ispred, kada su te marketinške poruke u pitanju, mi smo imali i takvu kampanju: „Drug Tito je rekao – student je uvek u pravu“, pa onda „Friend I need Megatrend I did“, pa onda „Megatrend – isto kao na državnom univerzitetu, samo bolje“ i nikome to nije smetalo, to je već dva i po meseca dok, eto, iz jednih novina novinarka nije pozvala i kaže – terate mlade, pa rekoh – nije tačno da ih teram. Oterao ih je neko drugi pre 10 godina, pa kaže – zašto ova vlast ne reaguje? Pa rekoh – nije ova vlast oterala te mlade. Pa jeste, kaže, ove godine je najviše otišlo. Da, ali je neko trebalo, mislim na prethodnu vlast, da isčupa ekonomsko srce države Srbije, da zatvara radna mesta, fabrike i onda je sada ispalo da su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić krivi za egzodus mladih. Nisu, to je samo nešto što se skupljalo sa prethodnom vlašću...

Voditelj: - Dobro, ali kako razmišljaju ti mladi ljudi sa kojima ste bili svakodnevno u kontaktu? Vi ste rektor univerziteta, da li oni zaista razmišljaju tako da imate osećaj da su oni tu privremeno u zemlji gde su rođeni i da zaista žele da „pale“, kako kaže Vaša kampanja, ili je to samo kampanja i tome ne treba pridavati bilo kakvu pažnju?

Prof. dr Mića Jovanović: - To je samo kampanja, kojoj ne treba pridavati posebnu pažnju. Ja sam se sa povratkom na mesto rektora vratio u nastavu, držim predavanja studentima prve i četvrte godine studija. Njima je ta kampanja simpatična, naravno...

Voditelj: - Šta Vam kažu, šta ih zanima, kakva su ta deca? O čemu maštaju, šta ne vole, šta vole?

Prof. dr Mića Jovanović: - Vole, pre svega da Vam kažem, da idu tamo gde je bolje, da kažemo, sada, da krenu od te priče. Neko bi rekao, možda je bolje da odemo negde, možda za Francusku, za Englesku, za Nemačku, ali ja im kažem – pa, ako pričamo o egzodusu mladih ljudi, Evropa je podložna tome. Samo, kada se pogleda koliki broj mladih ljudi iz Francuske ode u Nemačku, Englesku, mi smo mala deca za njih. To se zove, da kažemo tako, mobilnost, studentska mobilnost. Oni se kreću, dovde možda bolja prva godina studija, onde je bolja druga, ovde možda perspektiviniji posao u IT sektoru nego što je u Francuskoj, par njih mi nije reklo, ja pravim tako ankete, imam dosta dobru komunikaciju, mogu sve da me pitaju i što se tiče nastave,  što se tiče univerziteta. Nikada mi niko nije decidirano i jasno rekao – profesore, ja hoću da završim neki od fakulteta Megatrend univerziteta i da „zapalim“, odnosno da odem. Tako da mislim, manje više, ipak su im ovde koreni, ovde su im prijatelji, ovde su im porodice, ovde su navikli da žive. Ovo je zemlja kreativnih ljudi, opuštenih ljudi, teško se privikavaju, čak i kad odu, brzo se vrate.

Voditelj: - Koliko imate sada studenata, ukupno?

Prof. dr Mića Jovanović: - Imamo registrovanih između 25 i 27 hiljada studenata. Oko 12500  studenata je aktivno, stalno su tu, polažu kolokvijume i ispite.

Voditelj: - Nedavno je usvojen i paket zakona o obrazovanju. Da li će ova reforma da da željene rezultate, jer posle svake reforme, situacija u školama, kako pojedini analitičari ocenjuju, bila je sve gora i gora. Kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje, nekako se sve svodi, nažalost, na bezbednost. Da li su deca bezbedna? U školi se više priča o tome nego što se priča o nastavi. Kako je u visokoškolskom obrazovanju?

Prof. dr Mića Jovanović: - Baš kad sam se vratio, 12. oktobra, na mesto rektora, tog dana je i bila konferencija univerziteta Srbije, odnosno rektorskog saveta. Savet čini 18 rektora, 9 sa državnih, 9 sa privatnih univerziteta, bili su tu i predstavnici Srpske akademije nauka i tako dalje. Uglavnom su se čule kritike na postojeći zakon. Međutim, ja ne vidim šta je tu loše, znate zbog čega? Ako je glavna kritika da se ruši autonomija univerziteta...

Voditelj: - Da li se ruši?

Prof. dr Mića Jovanović: - Apsolutno ne. Autonomija univerziteta u Srbiji je bila mnogo veća od autonomije – evo, sticajem okolnosti, 17 godina priličan deo godina provodim u Francuskoj, pa sam jako dugo živeo u Engleskoj – to što mi smatramo autonomijom univerziteta, to nije autonomija. Autonomija univerziteta nije da mi imamo Akreditacionu komisiju koja 20 godina vršlja, žali, pali, zavisi od kontakata na pojedinim fakultetima, univerzitetima. Autonomija nije da država ne treba da interveniše ako nešto nije regularno, autonomija univerziteta nije u tome da se potpuno razvlašćuje ministar za visoko obrazovanje, odnosno ministar za prosvetu, nauku i tako dalje, tehnološki razvoj. Svima smeta što sada ministar dobija šira ovlašćenja. Pa, naravno da tako treba, ministar je bio potpuno razvlašćen. Imao je Akreditacionu komisiju, drugi stepen Akreditacione komisije – Nacionalni savet za visoko obrazovanje, i tu je kraj priče...

Voditelj: - Ali, sada se postavlja pitanje da li će on to moći sam ili će morati da regrutuje armiju pomoćnika koji će mu pomagati i za osnovno obrazovanje, i za srednje, i za nadgeldanje svih nas na fakultetima?

Prof. dr Mića Jovanović: - Ja mislim da će ministar Šarčević tu dobro da se snađe, jer je već postavio nekoliko državnih sekretara koji su mladi ljudi, spremni da rade, koji imaju inspiraciju, koji znaju kako se i šta treba da se radi u visokoškolskom obrazovanju. Po meni, bez obzira na ovo što ste Vi rekli, srednje obrazovanje možda kritično. Najkritičnije je bilo do ovog zakona visokoškolskog obrazovanja, tako da sam ja apsolutno na liniji toga da je...

Voditelj: - Mislite u smislu vlasti, ali šta će se suštinski promeniti?

Prof. dr Mića Jovanović: - Promeniće se, na primer, što Akreditaciona komisija neće moći, kao što je u poslednje tri godine uradila, da da 75 dozvola za rad nekim takozvanim visokim strukovnim školama, od Zvečana do Subotice, bez elementarnih uslova. A sada možete da naslutite kako se to radi. Ovde ministar prosvete sada svojim autorizacijama, i onim što može da uradi, može da kaže – ej, stanite. Pa, na 7, 8 miliona stanovnika ne možete da date 200 akreditacija, ko će to da studira. Napravljen je haos sa ovom Akreditacionom komisijom, jer su univerziteti, i državni i privatni, ostali bez studenata. Napravljena je jedna prevelika disperzija i nikad se nije desilo da na beogradskom državnom univerzitetu imate treći upisni rok i da je čak ostalo oko 2500 upražnjenih mesta. To je katastrofa...

Voditelj: - Da promenimo temu na trenutak, jer na vreme brzo ide. Šta je sa Vašim avionom iz kompanije „Infinity aviation“, da li je istina da je napravljen taj carinski prekršaj zbog čega je carina Republike Hrvatske odlučila da zadrži Vašu letelicu?

Prof. dr Mića Jovanović: - Juče su Hrvati priznali da nije bilo kabotaže, posle 9 dana držanja aviona... Avion je leteo između Madrida i Zagreba. Kabotaža je kada se leti između dva grada u istoj državi. Već spremamo malo ozbiljniju tužbu, pošto je za 9 dana izgubljeno jako mnogo sati ugovorenih letova, ugroženi su avioni, zatim je malo ugrožen ugled aviokompanije, da ne govorim da to dotiče i moj ugled, i ugled nekih naših prijatelja koji su imali isti problem...


]]>
Mon, 27 Nov 2017 16:37:08 +0100 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/402704/intervju-prof-mice-jovanovica-na-tv-pinku.html
Andrej Meljničenko ne ulazi u strateško partnerstvo sa RTB Bor http://www.pressonline.rs/info/biznis/401021/andrej-meljnicenko-ne-ulazi-u-stratesko-partnerstvo-sa-rtb-bor.html Nekoliko beogradskih medija je danas objavilo da je ruska kompanija, SGC, čiji je vlasnik Andrej Meljničenko. ]]> Foto: Wikimedia

Firma "Eurazija edvajzori" (EURASIA ADVISORY) iz Londona koja kaže da zastupa ruskog magnata Andreja Meljničenka, je u saopštenju dostavljenom agenciji Beta demantovala da je Meljničenko zainteresovan za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor. 

Nekoliko beogradskih medija je objavilo ranije da je ruska kompanija, SGC, čiji je vlasnik Andrej Meljničenko, jedan od najbogatijih ljudi u toj zemlji, zainteresovana za strateško partnerstvo sa RTB Bor.

Objavljeno je da je ta ruska kompanija uradila rudarsko-geološki, tehnološko-metalurški i finansijski presek stanja u RTB-u, i dostavila pismo o namerama da je spremna za pregovore o strateškom partnerstvu.

Beogradski mediji su danas objavili da su Rusi spremni da u početku invesiraju u RTB do 600 miliona dolara, da finansiraju otvaranje rudnika "Cerovo 2" i "Cerovo primarno", i da prošire rudnike "Veliki Krivelj" kod Bora i "Južni revir" u Majdanpeku.
Navedeno je bilo i da je ruska kompanija spremna da pregovara i o privatizaciji celog RTB-a.

Međutim, u večerašnjem e-mailu agenciji Beta, firma "Eurazija edvajzori" traži "povlačenje neistinite vesti o g. Meljničenku".
"Mi smo tek sada saznali da postoji takva kompanija (RTB Bor)", poručila je firma iz Londona, i dodala da "g. Meljničenko nema nikakvog interesa za tu imovinu, niti je povezan s bilo kakvim pregovorima".

]]>
Wed, 27 Sep 2017 23:23:02 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/401021/andrej-meljnicenko-ne-ulazi-u-stratesko-partnerstvo-sa-rtb-bor.html
Sleteo prvi avion iz Pekinga! (FOTO) http://www.pressonline.rs/info/biznis/400414/sleteo-prvi-avion-iz-pekinga-foto.html Putnike na gejtu C6 dočekuje premijerka Ana Brnabić. ]]> Foto: Printscreen

Prvi avion na liniji između Pekinga i Beograda sleteo je nešto posle 9 sati na beogradski aerodrom "Nikola Tesla".

Putnike će na gejtu C6 dočekati premijerka Ana Brnabić.

Avionom je u Srbiju doputovalo više od 20 privrednika iz Kine i predstavnika poslovnih asocijacija.

Premijerka Srbije je dočekala novu komercijalnu interkontinentalnu liniju, u društvu ambasadora Kine u Srbiji Li Mančanga, kao i predstavnika avio-kompanije "Hajnan erlajnz".

Istog dana je planiran i povratni let za Peking.

Nova avio linija će se u početku obavljati preko Praga i ruta leta je, prema rečima gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Beograd - Prag - Peking, ali putnici neće morati da izlaze iz aviona.

Putnici će se na tom letu prevoziti i avionom "erbas A330-300", koji ima 260 sedišta u ekonomskoj i 32 sedišta u biznis klasi.

Kako prenose mediji, "Hajnan erlajnz" je krajem jula počeo da prodaje karte za let na toj liniji, a najniža cena povratne karte oko 550 evra. Let bi na liniji Beograd - Prag - Peking trebalo da traje oko 12 sati i 30 minuta.

]]>
Fri, 15 Sep 2017 10:24:20 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400414/sleteo-prvi-avion-iz-pekinga-foto.html
SAZNAJEMO! Atlantik grupa jedina na tenderu za Beogradsku Arenu http://www.pressonline.rs/info/biznis/400206/saznajemo-atlantik-grupa-jedina-na-tenderu-za-beogradsku-arenu.html Sportski objekat dobiće novog sponzora. ]]> Foto: Tanjug

Danas je trebalo da bude održan tender za Beogradsku Arenu, odnosno za generalnog sponzora.

Kako smo saznali, ne njemu su trebali da se pojave predstavncii Antlantik grupe i Jelen piva.

Međutim, na tenderu su se pojavili samo predstavnici Antlantik grupe, a njihova poniuda je otvorena.

Za sada nije poznato da li je ova kompanija dobila tender.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 14:17:00 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400206/saznajemo-atlantik-grupa-jedina-na-tenderu-za-beogradsku-arenu.html
Minimalna cena rada u Srbiji biće povećana na 143 dinara http://www.pressonline.rs/info/biznis/400191/minimalna-cena-rada-u-srbiji-bice-povecana-na-143-dinara.html Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije dogovorili su se danas da minimalna cena rada bude povećana sa 130 na 143 dinara po satu, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković. ]]> Foto: Tanjug

Atanacković je izjavio i da je poslodavcima obećano da se bruto plate neće povećavati, što praktično znači da će se naći način da se poveća neoporezivi deo plata.

Sociojano-ekonomski savet je od

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su predsednici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.
Reprezentativni sindikati tražili su da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara, a uslov Unije poslodavaca je da istovremeno bude povećan neoprezivi deo zarade koji je sada 11.600 dinara.

Minimalna cena rada po satu od januara ove godine je povećana sa 121 dinar po satu na 130 dinara, a poslednjih pet godina za 15 dinara.

Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 12:19:33 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/400191/minimalna-cena-rada-u-srbiji-bice-povecana-na-143-dinara.html
Jedan zakon menja sve - donosi 100.000 radnika http://www.pressonline.rs/info/biznis/399952/jedan-zakon-menja-sve---donosi-100000-radnika.html Za uspeh mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u Srbiji potrebno je da institucije koje nisu komercijalne banke udju na finansijsko tržište. ]]> Foto:B92.net

To je moguće kroz donošenje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, izjavila je ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) Sandra Rodić.

"Istraživanje USAID BEP-a pokazuje da ako bi se u Srbiji osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine bi se u privredu unelo skoro 900 miliona evra i otvorilo 100.000 novih radnih mesta", kazala je Rodić novinarima tokom obilaska preduzeća "Daj daj" u Beogradu.

Ona je objasnila da USAID BEP i kampanja "Investicije za rast" ukazuju na potrebu postojanja alternativnih izvora finansiranja za brži razvoj MMSP.

"Država je prepoznala značaj ove inicijative, međutim dok ne postoji kritična masa sa strane tražnje, reforme će se jako sporo odvijati", kazala je Rodić.

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Smart kolektivom, organizovao je posetu novinara socijalnim preduzetnicama i proizvođačima platnenih pelena od bambusa, kompaniji "Daj Daj".

Sonja Dakić iz preduzeća "Daj daj" rekla je da su vlasnici kompanije proizvodnju pokrenuli isključivo od svoje uštedjevine, ali da im je kasnije bio neophodan dodatni novac za finansiranje.

"Naše kolege u zemljama u okruženju imaju osim bankarskih kredita i usluge mikrofinansijskih institucija, kreditne unije i različite fondove koje pružaju i usluge savetovanja, što je malim preduzećima važno", istakla je Dakić.

Ona je dodala da je za preduzetnike važno da postoji veći izbor načina finansiranja, da bi ih birali u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.

Direktor Smart kolektiva Neven Marinović rekao je da je socijalno preduzetništvo važno i za ekonomski razvoj, ali i za smanjenje socijalne isključenost i siromaštva.

"Neophodno je da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje preduzeća postanu raznovrsnije i dostupnije i da nadjemo način da se ulaže u socijalna preduzeća", istakao je Marinović.

]]>
Thu, 7 Sep 2017 11:19:11 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399952/jedan-zakon-menja-sve---donosi-100000-radnika.html
"Slika sve govori, nema više kašnjenja" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399951/slika-sve-govori-nema-vise-kasnjenja.html Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da je od danas deo konstrukcije Žeželjevog mosta sa petrovaradinske strane spojen sa centralnim stubom. ]]> Foto:B92.net

"To je dobra i važna vest, deo simbola novog budućeg Žeželjevog mosta", rekao je Mirović.

On je objasnio da će početkom oktobra i konstrukcija sa novosadske strane takođe biti spojena sa centralni stubom mosta, nakon čega se oslobađa gradilište sa obe strane, te će radovi biti intenzivirani.

Plan je, istakao je Mirović, da do januara bude uspostavljen železnički saobraćaj, a da kompletan saobraćaj i potpuno završen most bude predat Novosađanima u rano proleće.

"Tu više nema problema, bilo je nekoliko nedelja kašnjenja, ali zadovoljni smo, jer slika sve govori", rekao je Mirović za RTS.

]]>
Thu, 7 Sep 2017 11:16:19 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399951/slika-sve-govori-nema-vise-kasnjenja.html
Muka ući u "švajcarac", mora de se klekne http://www.pressonline.rs/info/biznis/399828/muka-uci-u-svajcarac-mora-de-se-klekne.html Na Železničkoj stanici u Zmajevu kod Vrbasa putnici muku muče da uđu u vozove i izađu iz njih. ]]> Foto:B92.net

Razlog su peroni, koji su znatno niži od platforme vozova, pa meštani, posebno stariji i bolesni, kao i deca, bez tuđe pomoći ne mogu da se ukrcaju u kompoziciju ili da izađu iz vagona.

Problem je nastao još pre dve godine, kad su "Železnice Srbije" uvele u saobraćaj savremene elektromotorne vozove "flirt", švajcarske kompanije "Štadler", koji su niskopodni, ali im je prag za oko pola metra viši od zmajevačkih perona, pišu Večernje novosti.

Meštani, ali i njihovi susedi iz Ravnog Sela, Kucure, Savinog Sela i Bačkog Dobrog Polja, koji takođe koriste usluge Železničke stanice u Zmajevu, pre godinu dana uputili su molbu za pomoć opštinskim, pokrajinskim i republičkim organima da se peroni usklade sa platformom vozova.

Na stanici već dugo stoje betonske ploče za nivelaciju perona, ali nikako da budu ugrađene. Ogorčeni Zmajevčani ističu da su na ivici strpljenja i da će, ako nadležni ne urade posao, sami podići nivo perona materijalom dovezenim za tu namenu.

“Penjem se u voz tako što prvo kleknem na platformu, uhvatim se za šipku, i uz tuđu pomoć nekako uđem. Često putujem železnicom, pa mi se ulazak u vagon pretvorio u noćnu moru”, žali se jedna od putnica.

Zmajevčanin koji svakodnevno putuje vozom na posao kaže da je potrebno biti akrobata da bi se uskočilo u "flirt" i iskočilo iz njega.

“Ako neko ne pruži ruku da im olakša silazak, ljudi su prinuđeni da bukvalno skoče sa platforme voza na peron. To se u dosta slučajeva završilo uganućem nožnog zgloba”, navodi on.

Mašinovođa Josip Buljovčić, koji vozi ruski dizel-motorni voz na pravcu Subotica - Novi Sad, preko Sombora i Bogojeva, ovih dana je upravljao popularnim "švajcarcem" na istoj relaciji, ali preko Vrbasa i Zmajeva.

“’Rus’ je pogodniji za putnike na niskim peronima, jer ima dva stepenika za ulazak i izlazak. U Zmajevu se ‘švajcarac’ usporava, jer treba sačekati putnike da se, pomažući jedni drugima, popnu u voz. Ne znam zašto u ovom selu, kao i Kisaču i Stepanovićevu, još nisu podignuti peroni. To je učinjeno u Subotici, Naumovićevu, Žedniku i Vrbasu, gde je žutom bojom obeleženo i mesto zaustavljanja voza”, predočio je Buljovčić.

Sekretar MZ Zmajevo Marija Milinović kaže da je za podizanje perona zadužena "Infrastruktura Železnica Srbije", kojoj je upućen zahtev da putnicima iz ovog sela konačno olakša putovanje vozom.

]]>
Wed, 6 Sep 2017 12:37:02 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399828/muka-uci-u-svajcarac-mora-de-se-klekne.html
"Izluđuje me da pojedinci pospu deterdžent" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399766/izludjuje-me-da-pojedinci-pospu-deterdzent.html Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da je ponosan na sva gradilišta u prestonici, jer se na tim potezima nije radilo decenijama. ]]> Foto:B92.net

Mali je kazao da zna da je u pojedinim delovima grada zbog radova usporen saobraćaj, ali je dodao da će radovi biti završeni za mesec-dva i zamolio gradjane za malo strpljenja.

"Kada majstorima vidimo leđa, biće nam kuća lepša, a Beograd je dom svih nas", rekao je Mali, a saopštila Gradska uprava.

On je dodao da je u razgovorima sa građanima uvideo da nije problem što se radi, jer znaju da se na rekonstrukciju Trga Slavija i Bulevara oslobođenja čekalo više od 15 godina, a na obnovu Brankovog mosta četiri decenije.

"Po prvi put imamo toliki broj gradilišta jer su neophodni, a ne zato što je nekome palo na pamet da to radi. Zbog svega se stvara privid da negde ne može da se prođe, ali saobraćaj funkcioniše, usporeno ali funkcioniše", rekao je Mali i apelovao na građane da više koriste javni gradski prevoz.

Mali je rekao da je MUP dodatno angažavao oko 1.500 policajaca zaduženih za bezbednost dece u Beogradu.

"Želim da svi zajedno prođemo kroz ovaj period što bezbolnije, ali i da se polako kao stanovnici ovog grada navikavamo na velik broj gradilišta u narednim godinama, s obzirom da u prethodnih 15 do 20 godina mnogo toga nije urađeno", rekao je Mali.

On je dodao da je grad stabilizovao svoje javne finansije i obezbedio novac za rekonstrukciju ulica, vodovodne i kanalizacione mreže, toplovod i uređenje fasada.

"Ipak, izluđuje me da pojedinci, kada sredimo neku fasadu, a do sada smo ih sredili više od 200, upropaste je grafitima ili pospu deterdžent u fontanu, kako je to urađeno pre neki dan. Ne znam kako to da nazovem nego kao političko ludilo opozicije, koja umesto da nas napada verbalno, ona se služi ovakvim metodama kao nekim vidom protesta i političke borbe", ukazao je Mali.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:21:17 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399766/izludjuje-me-da-pojedinci-pospu-deterdzent.html
"Podzemnih voda ima, ali radnici rade danonoćno" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399764/podzemnih-voda-ima-ali-radnici-rade-danonocno.html Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da projekat Beograd na vodi nije ugrožen i da radovi nisu stali. ]]> Foto:B92.net

"Ne želim da komentarišem navode jednog lista o tome da li su se pojavile podzemne vode. Podzemnih voda ima, sve se rešava u toku izgradnje. Radovi nisu stali, radnici danonoćno rade", rekao je Mali komentarišući pojedina pisanja medija da se deo obaloutvrde urušio i da ima problema sa podzmenim vodama.

Mali je pojasnio da na obaloutvrdi ima malih poteškoća, ali da se to dešava na svakom projektu i da se problemi rešavaju.

Dinamika tih radova, kaže, ide brže od planiranog.

"Osim četiri stambene zgrade koje se rade na Kuli se postavljanje šipova završava krajem septembra, a radovi na izgradnji velikog tržnog centra iznad zemlje počinju u septembru", rekao je Mali.

On je naveo da je Muhamed Alabar već najavio da će u narednih pet, šest meseci da će početi izgradnja nekoliko novih zgrada.

"Ne obraćam mnogo pažnje na pisanje pojedinih medija, svi mogu da vide da radovi na gradilištu traju i da radnici rade", rekao je Mali.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:18:09 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399764/podzemnih-voda-ima-ali-radnici-rade-danonocno.html
Duvandžije u šoku: Ili ostavljaju ili "na crno" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399690/duvandzije-u-soku-ili-ostavljaju-ili-na-crno.html Zakon o povećanju akciza na duvan za oko 30 centi po paklici, već na početku primene doveo je do pada legalnog prometa u Podgorici čak za 20 odsto. ]]> Foto:b92.net

Ovu informaciju saopštio je Prokopije Perić, izvršni direktor kompanije "Plus DOO", koja je najveći distributer duvanskih proizvoda u Crnoj Gori. Prema akciznom kalendaru, novo povećanje cena sledi već u januaru naredne godine za još 40 centi, pa u januaru 2019. za novih 50 centi.

“Ukupan pad prodaje u Podgorici iznosi oko 20 odsto, u odnosu na period pre poskupljenja. Pad prodaje rezanog duvana je još drastičniji i iznosi čak 70 odsto”, kaže Perić, pišu Večernje novosti.

“Ako je suditi prema trendu koji se dešava sada, ispuniće se najmračnije prognoze za naredna četiri meseca o kojima sam govorio, a to je pad prodaje od oko 30 odsto do kraja godine u odnosu na period prošle. Nezahvalno je govoriti da li tih 30 odsto potrošača odustaje od konzumiranja duvanskih proizvoda ili prelazi na sivo tržište”, kaže on.

Upravo na probleme "crnog tržišta" duvana godinama ukazaju iz opozicije.

“Povećanje akciza na cigarete smanjiće legalni promet cigareta, a povećati prodaju na crnom tržištu. I pre povećanja akciza crno tržište je činilo 40 do 50 odsto ukupne potrošnje u Crnoj Gori koja je oko 1.500 tona godišnje! Sada će udeo crnog tržišta porasti za 50 do 60 odsto, ili 750 do 900 tona godišnje, što znači gubitak za budžet između 75 i 90 miliona evra godišnje”, navodi Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene.

On napominje da su prošle godine "Mojkovački klan i klan iz Granda prošvercovali 600 kontejnera cigareta preko Luke Bar"!

“Zarada po jednom kontejneru je oko 500.000 evra, što znači da je prošle godine zarada režimskih švercerskih klanova od tranzita cigareta bila 300 miliona evra. Plus 70 miliona evra od prodaje na crnom tržištu u Crnoj Gori, to je 370 miliona evra. Ako to pomnožimo sa najmanje 20 godina, koliko je šverc cigareta organizovani posao režima, dolazimo do brojke od oko šest milijardi evra koje su se slile na privatne račune ljudi iz vrha režima, operativaca ANB i mafije”, objašnjava Medojević.

Medpjević upozorava da se "pranje" ovog novca obavlja preko režimskih banaka, investicija u nekretnine, damping cena u režimskim megamarketima, kladionicama, sportskim klubovima. - Milivoje Katnić, specijalni glavni državni tužilac, žmuri na ovaj šverc i pranje novca - dodaje Medojević.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:32:14 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399690/duvandzije-u-soku-ili-ostavljaju-ili-na-crno.html
Šta ako skoči - rata kredita veća i za 100 EUR http://www.pressonline.rs/info/biznis/399688/sta-ako-skoci---rata-kredita-veca-i-za-100-eur.html Građani koji imaju stambene kredite mogli bi da se nađu u ozbiljnom problemu ako dođe do naglog oporavka privrede Evropske unije i porasta kamata. ]]> Foto:B92.net

Pre nepunih 10 godina, pred početak ekonomske krize, euribor (kamata po kojoj evropske banke pozajmljuju novac) je iznosio čak 4,7 odsto. Taj iznos bio je ukalkulisan kao deo kamate svih stambenih kredita koje su odobravale banke u Srbiji.

Nakon samo dve godine, euribor je pao na jedan odsto. Nakon blagog oporavka, on je sada na istorijskom minimumu i iznosi minus 0,27 odsto. S obzirom na to da su stambeni krediti dugoročni, pitanje je kolika će biti vrednost euribora za 10, 15 i 20 godina.

Prema računici "Blica", koju smo uradili uz pomoć banaka, ako uzmemo stambeni kredit od 60.000 evra, lako se može videti kako će rast euribora uticati na rate kredita.

Mesečna naknada ovog kredita sada iznosi 242 evra (kamata od 2,9 odsto plus šestomesečni euribor). Ako bi euribor porastao na jedan odsto, rata ovog kredita skočila bi na 284 evra. U slučaju da euribor dostigne dva odsto, za otplatu istog kredita mesečno bi trebalo izdvajati 324 evra, dok bi taj iznos porastao za više od 100 evra u slučaju da euribor ode na tri odsto. Tako bi rata ovog stambenog kredita bila neverovatnih 359 evra.

Ekonomski analitičari zbog toga upozoravaju da treba dobro paziti prilikom uzimanja stambenih kredita. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se u ekonomiji većina stvari ne može predvideti. Kako naglašava, teško je prognozirati kako će se razvijati ekonomija EU, ali da je logičnije očekivati da će se oporavljati i da će doći do rasta euribora.

“Ne treba zaboraviti da smo imali velike svetske krize u prošlom veku, poput one iz tridesetih ili sedamdesetih godina kada su svi govorili da se svet nikada neće oporaviti. Pa se ipak oporavio i sve zaboravio”, naglašava Savić i dodaje:

“Stambeni krediti uzimaju se na period od 25 ili 30 godina. Građani o tome trebaju dobro da razmisle da se ne bi proveli kao oni što su uzimali kredite u švajcarcima”.

Bankari ne žele da daju prognoze za duži period, ali kažu da će biti potrebno dosta vremena da se ovakav trend euribora promeni.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:26:46 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399688/sta-ako-skoci---rata-kredita-veca-i-za-100-eur.html
"Verovali ili ne - dug Srbije 64,4 odsto" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399606/verovali-ili-ne---dug-srbije-644-odsto.html Javni dug Srbije je spušten i na današnji dan iznosi 64,4 odsto, izjavio je danas predsednik Srbija Aleksandar Vučić. ]]> Foto:B92.net

"Na današnji dan nam je javni dug, verovali ili ne, 64,4 odsto. Kada sam postao premijer, bio je 76 odsto", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara.

On je podsetio da je javni dug 2012. bio 56 odsto i da je došao do 76 odsto jer su morale da se isplate neke obaveze koje su nametnuli neki drugi.

"Računamo da možemo da se približimo na nivo Mastrihta kao država i da budemo, što bi naš narod rekao - na zelenoj grani i da više nemamo nikakvog problema sa zaduživanjem i da više nemamo nikakvu stopu rizika pri uzimanju novca na finansijskom tržištu i Srbija je spasena", naglasio je Vučić.

]]>
Fri, 1 Sep 2017 12:39:44 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399606/verovali-ili-ne---dug-srbije-644-odsto.html
Nezapamćen rekord na Aerodromu "Nikola Tesla" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399604/nezapamcen-rekord-na-aerodromu-nikola-tesla.html Aerodrom Nikola Tesla Beograd imao je u avgustu više od 640.000 putnika što je rekord na mesečnom nivou od osnivanja aerodroma, koji je obeležio 55 godina ]]> Foto:B92.net

"Kroz beogradski aerodrom u avgustu prošao je 641.371 putnik, što je rekord na mesečnom nivou od osnivanja beogradskog aerodroma i povećanje za više od 50.000 putnika, odnosno devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine", saopšteno je iz Aerodroma.

U saopštenju je navedeno da aerodrom već 14 meseci uzastopno beleži povećanje broja putnika.

Kako se dodaje u saopštenju, povećanje je zabeleženo i u prometu robe i pošte.

U avgustu je prevezeno 2.772 tone robe i pošte, odnosno dvostruko više nego u avgustu 2016. godine.

U prvih osam meseci ove godine, usluge beogradskog aerodroma koristilo je 3.583.371 putnik, što je porast za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U istom periodu prevezeno je i 14.950 tona robe i pošte, što je 37 odsto više nego 2016.

]]>
Fri, 1 Sep 2017 12:33:38 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399604/nezapamcen-rekord-na-aerodromu-nikola-tesla.html
Zarađuju na podstanarima, ne plaćaju nikome ništa http://www.pressonline.rs/info/biznis/399552/zaradjuju-na-podstanarima-ne-placaju-nikome-nista.html Nema zvanične procene koliko državna kasa izgubi miliona evra poreza jer vlasnici mnoge stanove, poslovne prostore, magacine nelegalno, bez ugovora iznajmljuju. ]]> Foto:B92.net

Promet u ovoj oblasti godišnje nije ispod trideset miliona evra, ako se zna da zvanično, po poslednjem popisu, u Crnoj Gori ima 18.425 podstanarskih porodica. Sada ih je verovatno mnogo više.

Ako se računa sa prosečnom kirijom od 150 evra onda dolazimo do cifre od preko 33 miliona prometa godišnje.

Mediji su puni oglasa o rentiranju stanova tako da recimo u centru Podgorice za jednosoban stan podstanari plaćaju od 200 do 250 evra, dok su ekskluzivni stanovi mnogo skuplji.

Da država uskoro neće povećati prihod od poreza na rentiranje pokazuje i informacija u okviru kampanje „Budi odgovoran” u okviru koje je zvanično saopšteno da inspektori nisu mogli obaviti kontrolu po prijavi u Podgorici za iznajmljivanje stana bez ugovora, jer nisu mogli ući u stambene jedinice.

Tragom ove informacije ekonomski analitičar Predrag Drecun Pobjedi je kazao da je teško reći koliko novca izgubi država kroz porez bez široke i precizne baze podataka, odnosno poreske osnovice.

“Moramo imati bazu podataka stanova koji se iznajmljuju, potom da li su upisani na prave vlasnike… Pre nego se krene u sveobuhvatnu reformu teško je ući u suzbijanje sive ekonomije u ovom segmentu. Ako nemamo pravne i druge pretpostavke za zavođenje reda u ovoj oblasti to je i skup posao”, kaže Drecun.

Moramo, dodaje on, tačno znati koji stan, poslovni prostor ili hangar se rentira.

“Tačno je da mi i sada imamo puno propisa koji regulišu ovu oblast, vlasnici su dužni da sklope ugovore sa podstanarima, odnosno onima kojima ih iznajmljuju sa preciznom rentom, da to prijave nadležnim organima, ali to niko ne radi. Zbog toga je neophodna reforma propisa ako želimo da mijenjamo stanje. Poreski inspektori bi jednostavnije trebalo da mogu ući u stanove čiji vlasnici ih nelegalno iznajmljuju i izbjegavaju porez”, kaže Drecun.

Takođe je, dodaje on, teško dokazati nelegalnu radnju ukoliko nema ugovora, odnosno bilo kakav obligacioni odnos.

Oni koji iznajmljuju stanove uglavnom ne potpisuju ugovore sa klijentima ili to rade na malu ciftu objašnjava Drecun.

Da pojedini građani stiču veliki novac od rentiranja stanova pokazuje i podatak Uprave za nekretnine koji je Pobjeda nedavno objavila da je jedan Budvanin vlasnik 63 stana, jedno fizičko lice iz Bara nosilac je prava svojine na 52 stana, dok je u Podgorici jedna osoba vlasnik 36 stanova.

Drugi stanovnik Budve nalazi se i na četvrtom mestu kao vlasnik 32 stana, a Podgoričanin je na petom sa 31 stanom. Podaci Uprave za nekretnine pokazuju da u Crnoj Gori ima 298.228 stanova ukupne površine 17.883.072 kvadrata. Na ovim stanovima je upisano 221.380 različitih nosioca prava.

Dva i više stanova poseduje 86.089 građana. Dva stana ima 54.813 građana, tri ima 17.644 građanina, četiri 7.289, pet 2.801, šest stanova ima 1.385 osoba…

Najviše upisanih stanova ima u Podgorici 84.836, potom Baru 39.091, Budvi 35.924, Herceg Novom 31.567 stanova.

Podgorica, Bar, Budva i Herceg Novi su ujedno i opštine u kojima ima najviše vlasnika nad dva i više stanova objasnili su tada Pobjedi iz Uprave za nekretnine.

Podaci Uprave za nekretnine takođe pokazuju da 5.235 pravnih lica ima u vlasništvu 22.322 stana.

]]>
Thu, 31 Aug 2017 13:10:52 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399552/zaradjuju-na-podstanarima-ne-placaju-nikome-nista.html
"Srbija nije u EU, njihove odluke su njihove" http://www.pressonline.rs/info/biznis/399550/srbija-nije-u-eu-njihove-odluke-su-njihove.html Privremeni upravnik za Agrokor Ante Ramljak nije iznenađen odbijanjem zahteva da preduzeća tog koncerna u Srbiji, potpadnu pod nadležnost tzv. Lex Agrokora. ]]> Foto:B92.net

Ramljak je to izjavio nakon današnjeg satanka u vladi i dodao a Srbija još nije članica EU, pa su stoga "njihove odluke, njihove odluke".

On smatra da takva odluka neć podstaći i druge zemlje da naprave isto.

Sud u Beogradu, naime, odbio je zahtev privremenog upravnika Agrokora da preduzeća koja posluju u sklopu koncerna u Srbiji, pređu pod nadležnost Lex Agrokora.

Upitan šta bi to moglo da znači za poslovanje Agrokora i njegovo rekonstruriranje, s obzirom na to da bi srpski poverioci mogli biti puno oštriji od onih koji prihvataju Lex Agrokor, Ramljak je rekao da smatra da će svi poverenici, bez obzira gde se nalazila imovina Agrokora, biti namireni iz ukupne imovine koju ima Agrokor.

“Neće biti pojedinačnog namirenja", rekao je Ramljak.

A na pitanje da li je o tome bilo reči na sastanku u vladi, on kaže da nije, već se razgovaralo o temema sa povereničkim većem, koje će danas odlučivati o isplati starog duga prema dobavljačima.

Za danas je, naime, najavljena sednica Privremenog povereničkog veća, a Ramljak će se nakon sednici obratiti novinarima, preneli su hrvatski mediji.

]]>
Thu, 31 Aug 2017 13:05:50 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399550/srbija-nije-u-eu-njihove-odluke-su-njihove.html
Nećemo jeftiniji benzin, koliko je u okolini? http://www.pressonline.rs/info/biznis/399375/necemo-jeftiniji-benzin-koliko-je-u-okolini.html Iako vrednost dinara u odnosu na dolar raste maloprodajne cene goriva u Srbiji u poslednjih šest sedmica ipak nisu snižene. ]]> Foto:B92.net

Dok u Udruženju naftnih kompanija Srbije za Danas objašnjavaju da se nisu stekli uslovi za spuštanje cena, stručna javnost misli suprotno - da je reč o "neelastičnosti" vlasnika benzinskih pumpi kada treba da snize cene goriva.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, ističe da je nezahvalno vršiti analize da li benzin treba da pojeftini samo na osnovu jednog parametra.

“Razlog je taj što postoji više parametara koji utiču na korekciju maloprodajnih cena goriva. Nije dovoljno da dinar skoči u odnosu na dolar da bi to automatski značilo da cene goriva na pumpama treba da se smanje. Da li će do korekcije doći zavisi od niza faktora, odnosno od kretanja na tržištu. Tačno je da je dolar oslabio u odnosu na dinar, ali treba znati da su kreditna zaduženja naftnih kompanija u evrima. Takođe, da li će biti korekcije zavisi i od ponude i tražnje, ali i troškova koje vlasnici benzinskih stanica imaju, primera radi prema nekim javnim preduzećima kao što su "Putevi Srbije" ili lokalnim samoupravama”, kaže za Danas Mićović.

Prema njegovim rečima, cene sirove nafte su u konstantnom porastu, sa manjim oscilacijama, od 22. juna pa to svejedno nije dovelo do rasta cene goriva. Naš sagovornik dodaje da pojeftinjenja goriva uvek nastupa kada se stvore uslovi za to.

“Tako je u jednom periodu koji je trajao osam sedmica, cena benzina stalno padala, a onda je nastupio period od šest sedmica u kome se cena goriva stabilizovala i održava se na određenom nivou. Osnovni faktor koji određuje da li će benzin pojeftiniti ili ne je tržište. U Srbiji postoji 1.430 benzinskih stanica što je zaista veliki broj s obzirom na veličinu tržišta u našoj zemlji. Da zaista postoji ekonomski opravdana mogućnost za smanjenje maloprodajnih cena benzina u datom trenutku, a s obzirom na broj benzinskih stanica, sigurno je da bi se bar neko od prodavaca odlučio za smanjenje kako bi bio konkurentniji. Međutim s obzirom da do toga nije došlo jasno se nameće zaključak da za tako nešto ne bi bilo prostora, odnosno troškovi sa kojima se suočavaju naftne kompanije ne nude mogućnost nižih cena od ovih koje su aktuelne”, navodi on.

S druge strane, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je činjenica da dolar pada u odnosu na dinar sasvim dovoljan razlog za korekciju maloprodajnih cena benzina na dole.

“Međutim, naftne kompanije u Srbiji su veoma nefleksibilne kada treba da snize cene goriva na pumpama. S druge strane nemaju isto takvu logiku kada je reč o povećanju cena. Dovoljno je da dolar skoči u odnosu na dinar i da to traje svega nekoliko dana i da u tom periodu vlasnici benzinskih pumpi čak i ne kupuju gorivo, da se odluče da dignu njegovu cenu. Prema tome, ako tako lako dižu cene goriva kad dolar skače nema nikakvog opravdanja da ne snize maloprodajne cene u trenutku kada dinar jača. Međutim, očito je da su naftne kompanije u Srbiji da li na osnovu međusobnog dogovora ili prećutno, to ne bih mogao da tvrdim i znam, zaključile da nema potrebe da smanjuju maloprodajne cene i na taj način umanjuju svoj profit”, naglašava Savić.

Inače, u ovom trenutku dinar je u odnosu na dolar jači za dva odsto nego što je to bio slučaj pre mesec dana. Na godišnjem nivou je pak jači za 8,1 odsto dok je dinar od početka godine prema dolaru ojačao za 15,9 odsto.

- Cene benzina u Srbiji:

Gorivo Cena po litru (din/l)

Evro premijum BMB 95 141,34

Evrodizel 146,45

TNG autogas 73,06

- Cene u regionu:

Evro premijum - BMB 95

BMP 95 Evrodizel

Grčka 1,51 - 1,25

Albanija 1,3 - 1,3

Hrvatska 1,26 - 1,14

Slovenija 1,24 - 1,16

Crna Gora 1,22 - 1,09

Srbija 1,18 - 1,22

Mađarska 1,13 - 1,13

Bugarska 1,02 - 1,01

Makedonija 1 - 0,78

Rumunija 1 - 1,01

Bosna i Hercegovina 0,91 - 0,87

]]>
Tue, 29 Aug 2017 12:24:59 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399375/necemo-jeftiniji-benzin-koliko-je-u-okolini.html
Crnogorci debelo zarađuju, Srbiju to ugrožava http://www.pressonline.rs/info/biznis/399373/crnogorci-debelo-zaradjuju-srbiju-to-ugrozava.html Direktni platni promet između Crne Gore i Srbije nakon punih 10 godina i dalje nije uspostavljen već se dominantno obavlja posredstvom nemačke Dojč banke. ]]> Foto:b92.net

To bankarske provizije čini znatno većim, a najčešće je potrebno i više od dva dana da uplaćeni novac legne na račun.

Imajući u vidu brojne međusobne veze stanovništva obe zemlje, kao i činjenicu da se, za ovdašnje prilike, ogroman biznis odvija upravo na relaciji između Srbije i Crne Gore, tim pre je neshvatljivije da do danas ovaj problem ostaje nerešen.

Postavlja se pitanje šta je onda tačno po sredi i do kada će Srbija i Crna Gora međusobno poslovanje obavljati preko Nemačke?

Čini se da je odgovor na ovo pitanje verovato više u domenu mogućeg nedostatka političke volje, inertnosti, a možda je i razlog taj što privatnim bankarima ovo stanje očigledno ne smeta, makar iz razloga što im obezbeđuje dodatne masne provizije.

Ono što je sasvim izvesno jeste da su na gubitku svi ostali, od privrede pa do građana obe zemlje, pa, i ako niko trenutno ne barata tačnim podacima, postoje procene da ovako nastali transakcioni troškovi dostižu i nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou.

Sa druge strane, neosporna je okolnost da zasigurno nije u pitanju nikakav nedostatak normativnih ili tehničkih uslova.

Da podsetimo, još u septembru 2007. godine stekli su se svi neophodni uslovi za uvođenje direktnog platnog prometa između Crne Gore i Srbije, kada su Centralna banka Crne Gore, Narodna banka Srbije i Centralna banka Bosne i Hercegovine, zaključile Sporazum o kliringu međunarodnih plaćanja, kako bi omogućile efikasniji, brži i jeftiniji platni promet između fizičkih i pravnih lica sa teritorija pomenutih država.

I upravo tu nastaje svojevrstan paradoks. Banke iz Bosne i Hercegovine i Srbije uključene su u međunarodni kliring plaćanja još od 5. februara 2008. godine, dok su jedino banke iz Crne Gore ostale nezainteresovane da budu dio sistema međusobnog poravnanja. Paradoks je utoliko veći, jer bi Crna Gora mogla imati i najviše koristi od direktnog platnog prometa sa Republikom Srbijom, koja je godinama ujedno i najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Crne Gore.

U međuvremenu, i dalje se prolongira stanje u kojem i srpski i crnogorski privrednici dele platni promet koji je nedovoljno efikasan i skup, a da ne govorimo da bi njegovo uspostavljanje blagotvorno uticalo i da se „jedan deo platnog prometa, koji se zbog visokih troškova obavlja neformalnim kanalima, prenese u finansijske institucije koje pružaju platne usluge“, kako su nedavno istakli i iz Narodne banke Srbije.

Kada se podvuče crta, ispada da su i Centalna banka Crne Gore i Narodna banka Srbije već odavno učinile ono što je do njih, pa već 10 godina imaju potpisane sve potrebne sporazume i pripremljen sistem direktnog platnog prometa.

Međutim, iz crnogorske Centralne banke konstantno ponavljaju da do danas nijedna komercijalna banka iz Crne Gore nije izrazila interesovanje da se uključi u taj sistem, što upućuje da će makar još neko vreme Srbija i Crna Gora platni promet obavljati putem stranih korespodentnih banaka.

Nema sumnje, da ovakvo stanje zaista ugrožava i neki od ekonomskih interesa crnogorskih bankara, zasigurno bi se već angažovali da taj problem do sada i reše, pa sve upućuje da im aktuelna situacija očigledno ne smeta mnogo.

A ko zna, verovatno im upravo i omogućava nešto masniji bankarski profit.

]]>
Tue, 29 Aug 2017 12:18:57 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399373/crnogorci-debelo-zaradjuju-srbiju-to-ugrozava.html
BG prodaje lokaciju u centru, stanovi umesto Depoa http://www.pressonline.rs/info/biznis/399325/bg-prodaje-lokaciju-u-centru-stanovi-umesto-depoa.html Oglas za prodaju kompleksa nekadašnjeg tramvajskog depoa u Bulevaru kralja Aleksandra biće objavljen početkom septembra. ]]> Foto:B92.net

Početna cena koju je utvrdio Sekretarijat za javne prihode je 4.078.620 evra, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Kako je saopšteno iz Gradske uprave, u toku su pripremne radnje, a na ovoj lokaciji površine 4.316 kvadrata dozvoljena je gradnja poslovno-stambenog kompleksa.

"Ovaj prostor će konačno biti uređen na pravi način i dobiti odgovarajuću namenu. Na postojećem objektu četiri u kompleksu 'Depoa', u kome se nalazi trafo i ispravljačka stanica, iz koje se tramvajska kontaktna mreža napaja električnom energijom, pravo službenosti imaće Grad Beograd na neodređeno vreme, radi pristupa kontaktnoj mreži", naglasio je Mali.

Na javno nadmetanje, koje će biti održano početkom oktobra, mogu se prijaviti fizička i pravna lica, pod uslovima koji su definisani u oglasu.

Ovim oglasom biće definisana i visina depozita koju će učesnici biti u obavezi da plate radi učešća na javnom nadmetanju, po pravilu 10 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti.

]]>
Mon, 28 Aug 2017 12:19:54 +0200 Biznis http://www.pressonline.rs/info/biznis/399325/bg-prodaje-lokaciju-u-centru-stanovi-umesto-depoa.html