Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ISPOVEST DEMINERA SREĆKA GAVRILOVIĆA - Za 25 godina rada demontirao nekoliko hiljada eksplozivnih naprava

14. 09. 2012.

Svakog dana pomislim, neću više videti sinove

Srećko u minskom polju - Svaka greka može biti kobna, zato mi porodica daje dodatnu snagu da se vratim živ i zdrav

Svaki dan kada krenem na posao pomislim na svoju porodicu. Sinovi i supruga mi daju dodatnu snagu i motiv da se vratim živ i zdrav, kaže deminer Srećko Gavrilović, načelnik Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva Sektora za vanredne situacije.

On dodaje da demineri ceo svoj radni vek žive pod pritiskom, a svaka greška može biti kobna, kako po njih tako i po kolege.

Uklone 5.500 bombi

Srećko Gavrilović je na čelu jedinice Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva Sektora za vanredne situacije, koje ima šest ljudi.

- Svi su oženjeni, imaju porodice, a najmlađi ima 34 godine. Naša mala ekipa godišnje otkloni od 3.500 do 5.500 raznih bombi, mina, raketa. Ove godine nam se zalomilo mnogo više, više od 12.000 komada. Svaki komad je bio ubojit - priča u jednom dahu naš sagovornik.

Deminera nema mnogo. Drže se kao porodica, a kada pogine neko od njih dugo pate. Nakon što im je kolega Rade Alempijević prekjuče poginuo na Kopaoniku, u znak solidarnosti juče nisu radili.

- Dobro sam poznavao Radeta. Videli smo se nekoliko puta u poslednje tri godine. Kada se kolegi desi takva nesreća, ne može se to rečima opisati. Svesni smo da svakog dana nekom od nas može da se dogodi tako nešto - objašnjava Srećko.

Firma nema mesto deminera

Posle inspekcijskog nadzora povodom pogibije Radeta Alempijevića prilikom čišćenja kasetne municije na Kopaoniku konstatovano je da preduzeće „PMC inženjering" iz Beograda, koje je angažovalo radnika, nema sistematizovano radno mesto deminera.
- Konstatovano je da se ljudi koji se zapošljavaju na takvim pozicijama angažuju na osnovu ugovora o delu i sertifikata o obučenosti za tu vrstu poslova, koje izdaju ovlašćene međunarodne organizacije. Istražne radnje se nastavljaju i ukoliko budu konstatovani propusti, protiv poslodavca će biti podneta prekršajna ili krivična prijava - navedeno je u saopštenju.

Gavrilović otklanja mine po Srbiji još od 1987. godine. Iako ima 25 godina iskustva, tvrdi da to u ovom poslu ne pomaže mnogo, a pred svaki zadatak oseća strah.

- Jedino što je sigurno u ovom poslu je da nemate ništa 100 odsto bezbedno. I stalno se plašim. Da bih ozbiljno pristupio poslu, uvek postoji rezerva. Počev od ručne bombe domaće proizvodnje, s kojom postupam u skladu s procedurama, kao i što postupam s avio-bombom. Jedino ako tako radim, siguran sam da ću sa najmanje rizika da odradim posao. Što se tiče iskustva, u našem poslu to vrlo malo znači - počinje priču Gavrilović.

Gavrilović kaže da mu se ovaj posao „desio" još kada je bio zaposlen u Vojsci Srbije. Odavno ne broji koliko je eksplozivnih sredstava rasklopio i uništio. Seća se samo da je 1999, zajedno sa trojicom kolega, uništio preko 1.800 kasetnih bombi.

Poverenje ili život

Demineri primaju oko 40.000 dinara mesečno, a motiv da za tako mali novac rizikuje su deca, građani Srbije i njegova porodica.

- Svesni smo svih posledica koje nosi ovaj posao, koji je kao ribolov. Kad jednom krenete, uđe vam „voda u uši" i onda se teško povlačite. Ne znam nikoga ko se povukao iz posla. I držimo se zajedno. Čak i privatno, koliko god nam vreme dozvoljava. A to je jedan od uslova da čovek bude stabilan. Ako nemamo poverenja jedan u drugog, bolje da ne radimo ovaj posao - objašnjava on.

Gavrilović misli na najveće moguće poverenje.

- Kada se pogledamo, znamo šta onaj drugi misli. Ako nam se poklapaju mišljenja, samo klimnemo glavom - kaže Srećković.

Opasan posao .... Deminer na zadatku

I kada nije na poslu, Srećković mora da misli o tome.

- U suštini, nemam vremena da razmišljam od obaveza. Kada odem na godišnji, uvek očekujem da će nešto hitno da iskrsne. Na sreću, porodica se već navikla na to - kaže naš sagovornik.

Srećković ima dva sina i suprugu. Iako su navikli, supruga ume ponekad da mu kaže da treba da nađe drugi posao.

- Na početku karijere, kod supruge je bilo raznih komentara, ali više ne. Navikavala se korak po korak. Svaki put kada krenem na posao, pomislim da neću više videti moje najmilije. Oni mi daju dodatnu snagu i motiv da se vratim kući živ i zdrav - kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, demineri koji odu u penziju brzo propadnu.

- U ovom poslu postoji specifičan adrenalin koji vas gura napred, ali kolege koje su otišle u penziju često vraćaju film unazad. Znate, svaki put kada radite pripremu za detonaciju, ta dva minuta čekanja da se aktivira eksploziv skrate vam dva dana u životu. I ti ljudi vrlo brzo propadaju. Mislim da je to zbog prirode posla - objašnjava on. 

Izvor: PRESS

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
milanče [neregistrovani]
 [15.09. 2012., 07:38]

Ovi ljudi su pravi heroji. Za njih NATO bombardovanje još nije prestalo. i ko zna kada će? A mediji, svi odreda, snishodljivo kažu da su ove kasetne bombe zaostale od NATO agresije na SRbiju 1999 god. Pa kad i to kažu, trebalo bi uvek da naglase, da su kasetne bombe zabranjene međunarodnim konvencijama, i da se svaka njihova upotreba smatra ratnim zločinom.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati