Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

DOTIRANJE KREDITA PRIVREDI utiČe na kurs

19. 09. 2012.

Subvencije pogurale dinar

Prelivanje - Država je uz pomoć subvencionisanih kamata na kredite privredi naterala banke da prodaju devize i kupuju dinare

„Vetar u leđa" srpskoj valuti, koja je ovog meseca ojačala za skoro četiri dinara, dali su subvencionisani krediti koje je odobrila država, jer su banke pojačale prodaju deviza na tržištu kako bi sakupile dinare koje će plasirati domaćim kompanijama.

Naime, banke treba da na ime subvencionisanih kredita izdvoje oko 300 miliona evra ove godine.

Biznis za banke

Ekonomisti smatraju da je pomoću subvencionisanih kamata na kredite država zapravo „naterala" banke da prodaju devize i kupuju dinare, što je proteklih dana ojačalo domaću valutu. Država će inače za ove subvencije izdvojiti 300 miliona dinara do kraja godine, kao i dodatna sredstva u 2013. godini.

Prema pojašnjenju Ministarstva finansija, država će subvencionisati kamate na kredite koje banke budu odobravale privredi, bilo da je reč o novim kreditima ili refinansiranju postojećih koje privrednici još nisu otplatili. Ekonomisti tvrde da je država subvencionišući kamate na kredite zapravo „naterala" banke da prodaju devize.

- Logično je da dinar sada jača, jer će banke sve više prodavati evre. Jedan evro je sada 115 dinara i mislim da bi bilo dobro da se održi na ovom nivou do kraja godine - kaže za Press ekonomista Goran Nikolić.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević navodi da je jasno da dinar trenutno jača zbog subvencionisanih kredita, za koje smatra da više pomažu bankama.

Šta utiče na slabljenje evra

- Povećanje referentne kamatne stope NBS na 10,5 odsto
- Promena strukture obaveznih rezervi koje banke drže kod NBS, tako što se povećao dinarski udeo
- Odluka Vlade o subvencionisanju kredita privredi
- Plitko tržište osetljivo na svaku, pa i malu promenu

- To je zapravo biznis za banke jer 70 odsto firmi ne može da uzme te kredite. Kamata koju banke uzimaju na ovim kreditima je 8,5 odsto, što je najviše u Evropi. Od toga 3,5 odsto će plaćati oni koji dobiju kredit, a pet odsto bankama subvencioniše država iz budžeta - navodi Knežević.

Plitko tržište

Na pitanje Pressa šta je loše u tome da dinar jača, on odgovara da će se tako stimulisati uvoz.

- Jeftino će se uvoziti roba i jeftino prodavati, a skupo će se izvoziti - dodaje Knežević.

Prema proceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kurs od 115 dinara ne znači jačanje.

- Kretanja kursa između 115 i 118 dinara za jedan evro nije precizan pokazatelj da je domaća valuta sve jača, jer se to dešava u roku od mesec dana. Pre će biti da je srpsko devizno tržište izuzetno plitko i da svaka veće ponuda ili tražnja dinara ili evra dovodi do kretanja u jednom ili u drugom pravcu. Suviše je mala oscilacija da bismo mogli da pričamo o jačanju dinara - zaključuje Savić.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati