Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

intervju, Branislav Lečić

24. 09. 2012.

Đinđić će progovoriti kroz mene

Povod - Voleo bih da tekstove i govore Zorana Đinđića prezentiram za desetogodinjicu njegove smrti. Pozajmio bih svoj zanat, glas, ličnost, um i glumačka izražajna sredstva Zoranu Đinđiću da posle 10 godina progovori

Režiju posmatram kao način da se obratim publici kroz temu predstave, kaže u intervjuu za Press glumac Branislav Lečić, koji se osmi put oprobao u ulozi reditelja predstavom „Indigo", čija je beogradska premijera danas u Domu omladine.

Lečić igra i jedinu mušku ulogu u predstavi, pored dve dame - Danice Maksimović i Marije Vicković. Predstava obiluje songovima za koje je muziku uradio Saša Milošević, aranžmane Zoran Radetić, a koreografiju Danica Arapović.

- Ima dosta reditelja koji žele da budu glumci, ali je malo glumaca koji mogu da budu reditelji. To je jedna iskustveno-intelektualna disciplina. U jednom trenutku u životu desi se neka vrsta sublimacije životnog i zanatskog iskustva da se može postati pedagog, preneti znanje nekom drugom, a da pri tom ne vršiš teror nad tim bićem, nego da znaš da pokreneš glumca u pravcu koji odgovara ideji predstave. Važno je imati i ideju kako komad treba da komunicira sa publikom, kako vizuelno treba da izgleda, koja su to rediteljska sredstva pomoću kojih postižeš potpuno prenošenje energije, teme i provokacije predstave.

Šta vas je posebno zaintrigiralo u komadu „Indigo" da ste odlučili da ga režirate?

- Može se reći da je predstava u autorskom smislu „glumačka stvar". Komad je, takođe, pisao glumac Dušan Premović. „Indigo" ima temu koja se meni svidela kao reditelju. Fokus teksta je otuđenje u modernom vremenu i civilizaciji u kojoj živimo na način da stavlja žene u središte, a posredno i muškarce.

O čemu govori predstava?

- Predstava je priča o dve žene zaposlene u istoj firmi, jedna je starija i dobija otkaz, a druga je nasleđuje u svemu. Središte je traženje žene u vremenu u kome živimo, u karijeri, žena kao žena, kao majka, kao prijateljica, ljubavnica, kao ostvarenje kompletnosti. Kako da pronađe sebe u tom vremenu, a da ostane srećna. Sledeći korak je i muškarac, muško-ženski odnosi su neprekidno prisutni, čak i kada njega nema na sceni, on je tema. Muškarac se u ovoj predstavi odlučuje i kada se odluči za jednu ženu, kada u tome nastupa iskreno, centrirajući svoju odluku, on centrira i ženu. Zanimljivo je u stvari koliko je muškarac odgovoran za žensko ponašanje.

Zašto je premijera u Beogradu tek sada?

- „Indigo" je koprodukcija između producentske kuće „Smart studio" iz Beograda, Doma omladine i festivala Grad teatar Budva. Rešili smo da, po oprobanom njujorškom principu, premijeru predstave održimo tek kada obiđemo krug oko glavnog grada gde je najveći sud. Zatvorili smo festival u Budvi ovom predstavom i publika je tražila da sledećeg dana odigramo još dve predstave. Igrali smo je i u Baru, Tivtu i Herceg Novom.

Glumci treba da se probude
Kako sukob u Ateljeu 212 može da se završi, po vašem mišljenju?

- Sukob je ozbiljnijeg karaktera, nije to samo Atelje. To je buđenje svesti glumačkog bića. Glumci moraju da shvate da su sila. Mi utičemo na svest građana i ta snaga mora da bude pozitivno upotrebljena, a ne može da se svodi samo na egocentrizam: „Meni je dobro, neću da se mešam, što bih ja to činio, možda ne dobijem ulogu...". Zato je važno da reagujemo na stvari koje ne želimo u ponašanju bilo koga - upravnika pozorišta, političara, sekretara za kulturu ili samog ministra.

Da li ćete sada intenzivnije zaploviti rediteljskim vodama?

- Prva predstava koju sam režirao bila je „Razbojnici" na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pred raspad Jugoslavije. Hteo sam intenzivnije da režiram, ali je došla politička akcija u kojoj sam, kao što znate, učestvovao i nisam više režirao. Ubuduće ću to činiti intenzivnije u zavisnosti od toga koliko budem imao provokacije vezane za tekst. Voleo bih da tekstove i govore Zorana Đinđića prezentiram za desetogodišnjicu njegove smrti. Pozajmio bih svoj zanat, glas, ličnost, um i glumačka izražajna sredstva Zoranu Đinđiću da posle 10 godina progovori.

Šta mislite o novom ministru kulture, na neki način vašem nasledniku na toj funkciji?

- Ovom ministru želim svako dobro i uopšte ne sudeći o tome da li on to može, želim mu da uradi šta smatra da je neophodno u kulturi. Moje i iskustva svih drugih posle mene govore da nemamo precizan i jasan odnos prema kulturi, ne znamo šta je to. A kada saznamo šta je i kada bismo poželeli da nešto uradimo, ne znamo sredstva. Nisam za to da bilo šta izmišljamo, sve već postoji kao rešenje, samo treba da razgovaramo o tim rešenjima. Ona su reforma kompletnog muzičko-scenskog prostora, savremene produkcije koja mora da uđe u prostor nove vrste organizacije po, na primer, evropskom modelu kao što rade u Holandiji. To podrazumeva decentralizaciju kulture, šansu da kultura nije samo u Beogradu, već svugde. To ozdravljuje, diže naciju. Kultura treba da bude dostupna, ne sme da bude narcisoidna.

Kako vidite situaciju u srpskim pozorištima danas?

- Ona je oskudica svesti o kulturi i posledica krize u kojoj smo se zatekli, ne samo ekonomske već i moralne i političke. Potrebna je reforma pozorišnog sistema koji će biti ustrojen na drugi način, ali da se sačuvaju prednosti koje pozorište kao stvaralačko-timsko biće ima. Ako neko počne isključivo na tehnokratski način da razmišlja o kulturi, on maši suštinu, ona ne funkcioniše po principu: uložio sam i nakon mesec ili godinu dana tražim profit u materijalnom smislu. Osim toga, političko mešanje u život pozorišta u smislu postavljanja kadra bez konsultacije sa stvaraocima je koješta. Kako može političar da promišlja o tome? Na osnovu menadžerskog duha, a on se svodi na princip: nemoj da mi praviš problem.  

Izvor: PRESS

Tagovi

Komentari (8)

ostavi komentar
Mrgud [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 11:32]

Ko još sluša ovog politikanta? Menjao je stranke kao čarape a da nijedna nikakve vrednosti ne deli sa drugom. Otimao je DHSS, kao ministar, umesto na premijeru baleta koji se sprema godinu dana, odvede devojčicu u Botoš ili neko drugo selo da lumpuje. Samo mu treba još da sramoti Zorana!

Odgovori
Vidi odgovore
LJUBICA [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 11:18]

Ovo je kompletno ludilo.

Odgovori
Vidi odgovore
Tatjana [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 10:19]

Ovaj je nešto utripovao. "Žal za mladošću." Ako ne zna koliku je štetu Đinđić uradio ukidajući domaće banke i prenoseći centar moći u Raiffeisen i Societe, neka se raspita, pre nego počne od skupštinskih replika i krilatica sa trgova praviti zen priče. Vrlo dobro se sećam kada je Đinđić hteo iskoristiti slavlje navijača na Slaviji / ne mogu da se setim ko je dobio utakmicu/ za političke poene. Oterali su ga. Kao što je sam Đinđić rekao da ga je politika "ponela". Čini mi se da su se mnogi mnogo okoristili i unovčili svoje "replike" i "ponešenost".

Odgovori
Vidi odgovore
Бобан Милетић Бапси [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 07:46]

Значи , јавља ти се ?!

Odgovori
Vidi odgovore
branko1 [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 00:01]

"Drug Tito jaše na čelu kolone".Ej bre ostavi Đinđića na miru i radi,ako znaš,svoj posao.

Odgovori
Vidi odgovore
bax [neregistrovani]
 [24.09. 2012., 23:52]

nemoj, keve ti

Odgovori
Vidi odgovore
Lecic [neregistrovani]
 [24.09. 2012., 23:36]

Lecic - Nula od coveka. Lune Celenje!

Odgovori
Vidi odgovore
Lune [neregistrovani]
 [24.09. 2012., 23:14]

Zaista,bolje neka cuti, kad vec cuti,.. ne bih ponovo da idem u "sivi dom" u Silerovi, ne bih ponovo da cujem..."kome je do postenja, neka ide u crkvu", hvala, a inace sam i ateista..niti, onu Habermasovu.."radnik nema pravo na rad"...." ko nemoze da zivi,neka se vrati u ssloo odakle je dosao", pa im srusi neki 21 maj, IMT i tako to...hvala, Leko nemoj..odmori malo, pssst nemoj da te cuje Zivkovic..ili Djilas..

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage