Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

SRBIJA TRAŽI NOVAC na sve strane, PA KO NAM DA

25. 09. 2012.

Lov na kredite na pet kontinenata

Bez predaha - U potragu za novim kreditima i investicijama krenuo je najvii državni vrh kroz posete Rusiji i Nemačkoj, kao i prijemom bankara iz Kine

Nova vlada Srbije širom sveta pokušava da pronađe novac kojim će da zakrpi zjapeću budžetsku rupu od 2,2 milijarde evra. U potragu za novim kreditima i investicijama krenuo je najviši državni vrh, kroz posete Rusiji i Nemačkoj, kao i prijemom bankara iz Kine na velika vrata.

Strategija Vlade po svemu sudeći biće oslonjena na privlačenje što većeg broja stranih investitora. Stručnjaci su podeljenog mišljenja da li je to što radi država dobro ili se buduće generacije unapred zadužuju do guše.

O najnovijoj pozajmici pregovara ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, koji od kineske Eksim banke traži 850 miliona evra kredita za Koridor 11.

Važno je poverenje

Dinkić je najavio da bi se tim kreditom finansirala gradnja autoputa od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine. Iz Vlade je saopšteno da se Kinezima veruje zbog dobrog iskustva na izgradnji mosta Zemun-Borča.

Krediti za puteve kao klackalica

Grčka se dosta zaduživala kako bi poboljšala putnu infrastrukturu, pa mnogi analitičari procenjuju da je to i dovelo u dužničku krizu. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je malo zatečen što Srbija intenzivno pregovara oko kredita za izgradnju puteva.
- Država ima mnogo preče izdatke, poput plata i penzija. Može se desiti da u traganju za dugoročnim kreditima budemo manje uspešni u pribavljanju kredita koji su nam sada nužni. S druge strane, kada se potpiše jedan ovako krupan ugovor, to bi moglo da pogura i druge kreditore da ulažu u Srbiju - navodi Madžar.

U potragu za investicijama dao se i premijer Ivica Dačić, koji je posetio Rusiju i najavio da će ta zemlja odrešiti kesu za milijardu dolara, doduše u dve ture. Prva tranša kredita od 700 miliona dolara stiže do kraja godine, a preostalih 300 miliona dogodine. Srpski premijer nije jedini putovao na istok, Moskvu je posetio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, kao i ministar rudarstva Milan Bačević, koji je tada obelodanio da je jedna ruska kompanija zainteresovana za „Železaru Smederevo" i da je Srbija Sberbanci ponudila strateško partnerstvo sa Novom Agrobankom.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić nedavno je boravio u Nemačkoj i tom prilikom su predstavnici „Elektroprivrede Srbije" i nemačkog energetskog koncerna RWE ugovorili ulaganja u srpsku energetiku „teška" dve milijarde evra. Vučić je precizirao da je s nemačkim partnerom dogovorio ulaganje od oko 1,2 milijarde evra u TENT B3, kao i više od milijardu u hidropotencijale, koje Srbija ne bi vraćala u novcu već kroz zelene kilovate.

Ko će da vraća dugove?

Da je Srbija postala narkomanski zavisna od priliva stranog kapitala ocena je ekonomiste Mlađena Kovačevića.

- Koncept reformi koji smo prihvatili 2001. godine neminovno je vodio sve većoj zavisnosti zemlje od stranog kapitala. Zbog krize, došlo je do pada investicija svuda u svetu, pa i u Srbiji. Izvoz se smanjuje, pa čak i doznake, jer je kriza u evrozoni, gde naši radnici rade, sve veća. U takvim uslovima borba da se dođe do kredita je neminovna kako bi se pokrila ogromna budžetska rupa i servisirao spoljni dug. Međutim, najgore je da se zadužujemo i to potrošimo kroz budžet. To je ravno katastrofi, jer se uopšte ne haje za buduće generacije. Zaduživanje jedino ima smisla ako se ulazi u projekte koji će obezbediti profit u devizama - kaže za Press Kovačević.

Najnoviji krediti koje tražimo

Kineska Eksim banka - 850 miliona evra
Rusija - 1 milijarda dolara
Nemačka RWE - 2 milijarde evra

S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar tvrdi da nema mesta kritici jer je zemlja u dramatičnoj besparici.

- Moramo pod hitno da se zadužujemo. Zemlja koja ima probleme sa budžetskim deficitom i rastom javnog duga i koja ne može zakonski fiksirane obaveze da podmiri nema mnogo izbora, nego mora da se okrene i na istok i na zapad, ali i sever i jug - zaključuje Madžar.

Izvor: PRESS

Tagovi

Komentari (3)

ostavi komentar
miroslav [neregistrovani]
 [26.09. 2012., 09:39]

SADUZIVANJE CE BITI RAZVOJNO izjavio je DACIC razvojno cega obicna prica kao i pre toga svi ste se vi na vlasti razvijali to se vidi po vilama po Dedinju SENJAKU i KIPRU SVETLANA Ceca kupila kucu na KIPRU na kredit dali joj je DACIC i PALMA zirant smejurija a sada po EVROPI traze zajam ko ce da vam da novac koce i sa cime da vraca te zajmove narod sa 30000 dinara plate ili penzioneri sa 18000 hiljada penzije sve sto pricate i obecavate je jedna neistina koja se ponavlja mnogo mnogo godina.

Odgovori
Vidi odgovore
skipper [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 23:53]

Mislim da nam infrastruktura sada nije neophodna i da imamo prece potrebe kao sto je pokretanje biznisa, malih i srednjih preduzeca, a putevi, jos oni koji vode ka CG su nam nepotrebni

Odgovori
Vidi odgovore
srđan [neregistrovani]
 [25.09. 2012., 23:19]

Lakše je prositi, nego raditi. Bravo za nove vlasti. Ukinuli su čak 5 agencije, a obećali 100. Srbijo gde je dno?

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage