Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Profesor ekonomije Miroljub Labus za Press nedelje

29. 09. 2012.

Za Šoškićem niko nije pustio suzu

Za starim guvernerom Dejanom okićem niko nije pustio nijednu suzu, to samo po sebi dosta govori. Narodna banka Srbije je pogreno shvatila svoju ulogu i bila je potpuno neosetljiva na realne probleme drutva i privrede, kaže u intervjuu za Press nedelje Miroljub Labus, profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu.

 

- Zamislite Federalne rezerve u SAD ili Evropsku centralnu banku da kažu da ih nije briga što postoje recesija i nezaposlenost. I one su mogle da pođu od toga da je problem na strani države i da će sve biti u redu u monetarnom i deviznom sistemu kada Vlada reši svoj problem. Nedodirljivost guvernera pretvorila se u aroganciju monetarne vlasti. Ipak, nismo sami na svetu i ne smemo da ignorišemo ni negativnu reakciju na promenu Zakona o NBS i promenu guvernera. Jedini lek za to je da nova guvernerka Jorgovanka Tabaković uveri i nas i svet da vodi odgovorniju politiku - ističe Labus.
 
Nedavno ste izjavili da NBS mora da pomogne Vladi u vođenju fiskalne politike. Na šta ste konkretno mislili?
- Od kada je izbila recesija, u Srbiji su dvocifrene kamatne stope, često i na evre i na dinare. Sa tako visokim kamatama nijedna privreda ne može da izađe iz recesije. Na to upozoravam više od tri godine. Po mom uverenju, NBS ne treba administrativno da ograničava visinu kamata, nego da utiče na faktore koji određuju ovako visoke kamate. Tu mislim na obavezne rezerve, klasifikaciju rizične aktive, nenaplative kredite, obnavljanje Bečke inicijative, Nedelju štednje, podršku državi da se razduži kod privrede preko izdavanja obveznica...
 
Koliko je Srbija zaista blizu bankrota?
- Naš problem nije bankrotstvo nego dužnička docnja. Srbija je bila bankrot 2000. godine i tada je savezna vlada formalno zatražila pregovore s poveriocima radi otpisa duga. Pregovori su bili uspešni i to je omogućilo smanjivanje premije za rizik i kasnije povoljnije zaduživanje i države i privatnog biznisa. Kod dužničke docnje neuredno otplaćujete dug, ali ga ipak otplaćujete. Zbog toga se stalno zadužujete da biste vratili stari dug, jer nema dovoljno redovnih poreskih prihoda. Troškovi otplate duga rastu, morate da krešete budžet na drugim stavkama rashoda, hteli to ili ne, a na kraju docnja lako može da se pretvori u formalni bankrot, kada država proglasi moratorijum na otplatu duga.
 
Teže je bez MMF-a
 
Šta se dešava ukoliko se ne sklopi aranžman sa MMF-om?
- Tada dolazi 2014, koja bi mogla da bude zaista kritična. Uz to, te godine više nećemo imati nikakvu carinsku zaštitu u odnosu na EU pa će konkurencija domaćoj privredi biti mnogo veća. Zaključak se sam nameće - bez MMF-a biće neuporedivo teže.
Da li će onda mere koje preduzima Vlada rešiti problem dužničke docnje?
- Sa ovom godinom neće biti problema, iako država mora da se zaduži za još jednu i po milijardu evra. U slučaju prodaje „Telekoma" neće biti problema ni iduće godine, mada će ukupno zaduživanje da se približi sumi od pet milijardi evra. Ono što brine, to je vrtoglavi rast kamata, odnosno troškova zaduživanja i preusmeravanje kredita od privatnog sektora ka državi. Pravi problemi će nastati 2014. Možda nekima izgleda da imamo dosta vremena i da možemo da odlažemo smanjivanje javnog duga. Pošto troškovi kredita rastu, a BDP uglavnom stagnira, odnosno opada, vrlo brzo će se videti da je stanje neodrživo.
 
Ako je stanje neodrživo, koliko ga država dodatno pogoršava oklevanjem da reformiše javne rashode?
- Nema nikakvih sumnji da smanjenje javnih rashoda nepovoljno deluje na proizvodnju i zaposlenost. Postavlja se, međutim, pitanje da li imamo alternativu. Mislim da, nažalost, nemamo alternativu i samo je pitanje da li ćemo blagovremeno da pokrenemo promenu javnih rashoda ili ćemo da čekamo, odnosno da li će smanjenje javnih rashoda da se uradi na organizovan ili na haotičan način. Na kraju drugog kvartala ove godine udeo javnih rashoda u BDP-u je bio 52 odsto, a javnih prihoda 45 odsto, i tu govorim o konsolidovanim računima. 
 
Šta je srž reforme?
- Na rok od tri do pet godina da se smanji poresko opterećenje bar za pet odsto BDP-a, a da se državni rashodi prilagode uravnoteženom budžetu. To znači postepeno, ali bez prevara, smanjivanje veličine države i podizanje efikasnost javne administracije. Naglasak je ovde na tome da ceo proces bude kredibilan i nezavisan od smenjivanja vlada. Danas birači ne veruju državi, ali od nje traže pomoć za sve i svašta. Ako ipak ponovo dođe do bankrotstva države, verujte, jer imam iskustva u pregovorima o dugu, biće mnogo teže nego prošli put.
 
Pojedini ekonomisti već su upozorili da će budžet za 2013. biti signal da li Vlada zaista želi reforme. Šta je tu osnovna koordinata?
- Ruke Vlade bile su vezane kod rebalansa budžeta, kako nedostatkom vremena za promene tako i predizbornim obećanjima. Očekujem da će budžet za 2013. biti drugačiji i da će prekinuti populističku politiku. Razlog je vrlo jednostavan. Populizam više nema ko da plati. To bi trebalo da bude osnovna koordinata.
 
              
Naredna godina slična ovoj
 
Kako vidite domaću ekonomiju u 2013. godini?
- Biće slična ovoj godini. Mi znatno zavisimo od evrozone, koja će uglavnom da stagnira i sledeće godine. To, naravno, zabrinjava, ali ne toliko mnogo koliko činjenica da od izbijanja recesije više ne postoji konvergencija razvoja, odnosno da se naša privreda više ne razvija po višim stopama rasta nego evrozona. To je dugoročni problem. Izgleda da smo negde izgubili razvojni potencijal koji smo imali do izbijanja globalne recesije.
Često se može čuti da bi nova vlada morala da usvoji srednjoročni plan razvoja, neku vrstu vizije kuda se ide dalje. Šta da očekujemo od toga?
- Postoji zakonska obaveza da se pre usvajanja budžeta prihvati Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za naredne tri godine, u kome se određuje makroekonomski okvir na srednji rok. Tada budžet za narednu godinu predstavlja realizaciju srednjoročne makroekonomske politike, a država pokazuje da sistematski upravlja privredom. Mislim da bi bilo korisno da se memorandum revidira i da vidimo kuda nas Vlada vodi. Ona mora da nam kaže koja su osnovna uverenja. Mi sa strane možemo da licitiramo do neba, ali sve to nema smisla ako iza toga ne postoji realna politička volja.
 

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (6)

ostavi komentar
Stojan [neregistrovani]
 [01.10. 2012., 00:19]

Pade mi na pamet pomisdao da li ce se ikada pokrenuti istraga o onoj zloupotrebi povlascenog uvoza srpskog secera na trziste EU.
A usput ako je neko kolsutant neke inostrane firme da li je ispravnio i korektno dati joj savet da se zaposlenima njene filijale u Srbiji i pored dobrog finansijskog uspeha ne povecavaju plate jer kao nema razloga za to?

Odgovori
Vidi odgovore
Zarja [neregistrovani]
 [30.09. 2012., 11:52]

“ Ja verujem da je bankarski sistem opasniji po nasu slobodu od bilo koje armije. Ako Americki narod ikada dozvoli privatnim bankama da kontrolisu stampanje novca, prvo sa inflacijom pa zatim sa deflacijom, banke i korporacije koje rastu oko tih banaka ce polako uzimati sve od tog naroda dok se jednog dana njihova deca ne probude u domovima koji vise nisu njihovi”.
Kamo srece da je svaka zemlja u svetu imala po jednog karaktera kakav je bio Tomas Dzeferson. Danas bi svet malo drugacije izgledao.

Odgovori
Vidi odgovore
sa moravu [neregistrovani]
 [30.09. 2012., 11:10]

kako bre nije bilo suza,plakali neki crnogorci ko kisa.
jos se bre nije osusilo od plakanja.
moravci oce bidne kao organizovanje,opet ima vise crnogoraca u tim savetima nego nasih sa moravu.
nece bre da se odvoje od nas pa to ti je!

Odgovori
Vidi odgovore
Ivan [neregistrovani]
 [30.09. 2012., 09:29]

Bila dreka ali nije bilo suza

Odgovori
Vidi odgovore
aa [neregistrovani]
 [30.09. 2012., 07:35]

Uzeo Vam je stranku i nije dobro proslo.Uzeo je finansije???????????

Odgovori
Vidi odgovore
Laki [neregistrovani]
 [30.09. 2012., 03:26]

...ali je bila neopisiva dreka!

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati