Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kako doći do radne knjižice u našoj zemlji

10. 11. 2012.

Sajmovi zapošljavanja: šansa za nezaposlene ili reklama za kompanije

Brojke vs. stereotipi - Iako se u javnosti često mogu čuti komentari da veću korist imaju sama preduzeća jer sajam koriste za ličnu promociju i predstavljanje, oko 20.000 ljudi je u poslednje dve godine na taj način našlo posao  

Crne prognoze da bi do kraja godine svaki treći građanin Srbiji mogao da ostane bez posla ne ostavljaju mnogo mogućnosti onima koji u ovom trenutku traže posao. Zato su jesenji sajmovi zapošljavanja jedna od šansi koju bi trebalo iskoristiti jer brojke pokazuju da se na njima u prethodne dve godine zaposlilo oko 20.000 ljudi.

Najveći broj sajmova organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i studentske organizacije, specijalizovane agencije za organizaciju sajamskih manifestacija i korporativnih događaja, lokalne samouprave, kao i neke nevladine organizacije. Godišnje se u celoj Srbiji organizuje blizu 100 sajmova.

U NSZ ističu da je korist od sajmova višestruka jer omogućavaju zapošljavanje velikog broja ljudi. Kandidati u neposrednom kontaktu s poslodavcima imaju priliku da saznaju šta oni očekuju od svojih radnika i kakvim veštinama i dodatnim znanjima treba da vladaju da bi radili na određenim radnim mestima. Za mnoge nezaposlene sajmovi su jedinstvena prilika da uspostave direktan kontakt sa poslodavcem, da mu se lično predstave i oslobode se nesigurnosti i straha. U jednom danu nezaposleni imaju priliku da konkurišu na više radnih mesta, a poslodavci razgovaraju sa većim brojem kandidata i u mogućnosti su da izaberu najbolje.

Transparentnost
 
Kao jedan od najvećih problema sajmova Elena Erdeljanović navodi transparentnost. Jer, bilo bi dobro kada bi poslodavci obavestili one koji su se prijavili, kao i javnost, da je mesto popunjeno i da je osoba koja je primljena pronašla posao prijavom preko sajma. Tako bi se učvrstio kredibilitet samih sajmova uopšte i podigla svest da se posao zaista može pronaći i ovim putem.
- NSZ duži niz godina organizuje sajmove zapošljavanja na teritoriji cele republike jer su se pokazali kao dobar način smanjenja nezaposlenosti. U prethodne dve godine posao je našlo oko 20.000 ljudi. Takođe, poslodavci su iskazali zadovoljstvo kadrovima koje su odabrali na sajmovima - navode u NSZ.
 

Ko ima veću korist

Iako ima dosta onih koji ne veruju u pronalaženje posla ovim putem, istina je da ima dosta kompanija koje redovno na sajmovima traže radnu snagu. Dom zdravlja „Vizim" je jedna od njih. Učestvovali su na četiri sajma i zaposlili deset radnika. Marko Dinić, direktor nemedicinskog sektora, kaže da ova firma ima dobra iskustva sa sajmovima zapošljavanja jer je izbor kandidata jako dobar. Većina onih koje su zaposlili preko sajma i danas radi kod njih. Onima koji traže posao, a zaobilaze sajam kao opciju, poručuje da ne treba da budu demotivisani jer je nezaposlenost problem cele države.

- Zbog disproporcije između broja firmi i kandidata koji traže posao često se i čuju kritike na račun sajma zapošljavanja, jer uvek ima onih koji će biti „kolateralna šteta". Mi imamo vrlo pozitivno iskustvo sa sajmovima na kojima je kadar odličan, ali sa druge strane, i kompanije koje učestvuju imaju reputaciju. Zato bih onima koji traže posao preporučio da i dalje nastave da posećuju sajmove i da ne gube nadu. Sajmovi su bitni i za njih i za poslodavce - ističe Dinić.

Sumnjaju da će naći dobar posao
 
Ispitanici veruju da će tek nakon duže pretrage naći odgovarajući posao i dok je 29,4 odsto sigurno da će naći dobar posao, 20, 2 odsto misli da neće naći posao koji odgovara njihovim sposobnostima i očekivanjima, pokazala je anketa AIESEC-a u kojoj je učestvovalo oko pet hiljada posetilaca sajmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, od kojih najviše mladih diplomaca ispod 29 godina.
Među preduzećima koja redovno učestvuju na sajmovima NSZ su i strani investitori kao što su „Fijat", „Beneton" sa svojim kooperantima, koji je samo ove godine tako zaposlio 200 radnika, „Jura" i drugi.

Ali, često se na račun sajamske berze poslova mogu čuti komentari da veću korist imaju same kompanije koje učestvuju jer sajam zapravo koriste za ličnu promociju, nego oni koji su u potrazi za poslom. Kritikuju oni koji dugo traže zaposlenje i koje posle mnogo pokušaja nikada niko nije pozvao na razgovor za posao. Zato se postavlja pitanje koliko nezaposleni zaista imaju koristi od sajmova na putu do radne knjižice. Organizatori sajmova se slažu da su pojedine kritike opravdane, ali i da zbog toga nikako ne treba propustiti sajam kao šansu da se dođe do posla.

Elena Erdeljanović iz „Infostuda", koji organizuje onlajn sajam „Virtuelni dan karijera i znanja", objašnjava da je svetska ekonomska kriza ostavila uticaj i na sajmove jer je primetno da na njima učestvuje manje poslodavaca nego pre krize. Ipak, činjenica je da se na sajmovima pojavi najmanje 30 preduzeća, a često i više.

- Samim tim govorimo o barem 50 slobodnih radnih pozicija. U zemlji gde je nezaposlenost visoka, neko ko aktivno traži posao ne bi smeo da propusti sajmove zapošljavanja. Može da se desi da u tom trenutku poslodavac nema slobodnih radnih mesta, ali da se već za mesec-dva javi potreba za 100 ili više zaposlenih i tada se okreće radnim biografijama koje su prikupili na sajmu. Oni su i prilika da popričate sa ljudima koji rade u firmi u kojoj vas posao zanima i možete saznati mnogo toga: kako da se pripremite za razgovor, da li su zadovoljni svojim poslom, što vam kasnije na razgovoru za posao može koristiti - ističe ona.

Brojke
 
94 sajma je NZS održao 2012. godine
 
10.059 ljudi se zaposlilo
 
2.231 poslodavac je učestvovao na sajmovima
 
52.715 ljudi je posetilo sajmove
 
2.000 radnih mesta više ponuđeno je nego 2011.
 

I praksa pomaže

Čak 77,6 odsto posetilaca sajmova je nezaposleno, pokazalo je istraživanju koje je sprovela studentska organizacija AIESEC. Takođe, čak u 57 odsto slučajeva ispitanici su izjavili da ponude za poslove nalaze preko interneta, nakon čega slede novine i lični kontakti. Gordana Ristić iz AIESEC-a ističe da se prošle godine preko sajma "Karijer dejs" zaposlilo oko 100 osoba, a oko 150 je ugovorilo praksu. Kompanije se na sajmu pojave u proseku sa tri otvorene pozicije.

Podsetimo, na evidenciji NSZ ima oko 750.000 nezaposlenih i taj broj se u proteklih pet godina povećao za oko 290.000, a stopa nezaposlenosti dostigla je rekordnih 25,5 odsto.

SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA

 
Ko ih organizuje
- NSZ
- Studentske organizacije
- Lokalne samouprave
- NVO
- Agencije
 
Najveći sajmovi
- "Džob fer", sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta
- "Kerir dejs", sajam edukacija, praksi i poslova
- sajmovi NSZ-a
- "Virtuelni dan karijera i znanja"
 
Profil posetilaca
- nezaposleni i oni koji traže novi posao
- studenti i učenici
- mladi do 30 godina (47 odsto)
- osobe sa srednjom stručnom spremom (57 odsto)
 

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati