Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

OTPOR MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA

10. 11. 2012.

Kuka i motika protiv korporacija

Sveta krava- Bolivija uspela da protera veliki „Mekdonalds",ali je svetski lanac brze hrane bio spreman: u Indiji je „mek" od piletine, a u Sarajevu od govedine  

Savremena istorija čovečanstva prepuna je primera u kojima su multinacionalne korporacije vešto pokoravale lokalne privrede i uvlačile ih u svoje jednolično carstvo, ali postoje i retki koji se po svaku cenu odupiru tom divu i čuvali svoje specifičnosti.

Posebno mesto u borbi protiv uniformnosti kapitalizma i njegovog razornog uticaja na lokalne i privrede nerazvijenih zemalja zauzele su zemlje latinske amerike, čija je oštrica, dolaskom na vlast socijalističkih lidera, okrenuta pre svega ka SAD.

Tako je u avgustu ove godine vlada Bolivije najavila simboličan gest protiv američkog kapitalizma - 21. decembra 2012. godine, kada se završava drevni kalendar Maja, oni će proterati kompaniju „Koka-Kola" iz svoje zemlje.

Nemoguća misija

- Taj dan označiće kraj egoizma i podela. To bi trebalo da bude dan kada će doći kraj „Koka-Koli" - izjavio je bolivijski ministar inostranih poslova Dejvid Čokuehanka, objašnjavajući da majanski kalendar ne znači smak sveta, nego kraj kapitalizma na svetu, i pozvao sunarodnike da se okrenu nacionalnom piću mokočinče.

Uporni Bolivijci su prošle godine uspeli da iz svoje zemlje proteraju i veliki „Mekdonalds". Posle deset godina postojanja u Boliviji, čuveni lanac brze hrane nije mogao da ostvari profit, jer gotovo niko nije želeo da kupuje njihove hamburgere. O tome je napravljen i dokumentarac pod nazivom „Zašto je 'Mekdonalds' propao u Boliviji", a svi sagovornici koji se pojavljuju u njemu zaključuju da nije čak ni u pitanju kvalitet hrane, nego tihi protest koji je u svojoj osnovi kulturološke prirode.

Marketinški stručnjak Nikola Jevđević kaže za Press nedelje da se uspešan otpor multinacionalnim kompanijama u praksi pokazao „skoro nemogućim" i da se pred jezikom novca i njegovog snažnog uticaja ruše nacionalne, verske i mnoge druge razlike i posebnosti.

- Dovoljno je prisetiti se Olimpijskih igara 1996. godine, koja su po svim pravilima trebalo da pripadnu Grčkoj, tačno na 100-godišnjicu prve Olimpijade modernog doba. Čitava država stala je iza kandidature, imali su i ogromnu naklonost u Međunarodnom olimpijskom komitetu, ali su Igre na kraju završile u Atlanti, postojbini „koka-kole", koja je u tom trenutku imala sedam puta veći godišnji obrt novca od budžeta Grčke - primećuje Jevđević.

Sociolog Draško Raletić napominje da se kao moguće prepreke trijumfu korporacija širom planete pojavljuju religijski i drugi iracionalni običaji, koji jedini mogu da prevaziđu uticaj novca, finansijskih interesa i agresivnih marketinških kampanja.

- Ovakav trend posebno je prisutan među islamskim zemljama i u Aziji, gde novac mahom nije dostigao nivo kulta kao na Zapadu. U takvim uslovima, kada su velike kompanije svesne rizika sa kojim se mogu suočiti, pristaju na prilagođavanje sredini. Tako je u Indiji, u kojoj su krave svete životinje, „Mekdonalds" još odavno u hamburgere umesto govedine ubacio piletinu. Nama je posebno interesantno da je ovaj lanac sličan postupak primenio i kada je prošle godine došao u Sarajevo. S druge strane, naš narod ima mnogo viši prag tolerancije prema stranom uticaju, pa se nijedna strana kompanija ovde nije morala odreći ni delića svog identiteta i interesa, a neretko baš i na naš račun - smatra Raletić.

Prema rečima Milenka Srećkovića iz Pokreta za slobodu, korporacije imaju interesa da finansiraju i usmeravaju politiku zemalja na čije tržište žele da uđu. A to se, prema mišljenju našeg sagovornika, radi na razne suptilne načine - putem fondacija, nadnacionalnih političkih institucija i diplomatijom.

Stvorimo domaće

- Time najpre uništavaju konkurentsku proizvodnju i stvaraju potrebu za stranim investicijama, a zatim stiču brojne povlastice koje podrazumevaju, pre svega, jeftinu radnu snagu i državne subvencije. Da bi se odupreli dolasku stranih kompanija, najpre treba očuvati domaću proizvodnju i stvoriti samoodrživu, suverenu zemlju koja sama može da obezbedi osnovne potrebe stanovništva - zaključuje Srećković.

Nedavno je u britanskom gradiću od jedva sedam hiljada duša organizovana prava pobuna protiv otvaranja jednog kafe-bara, a pobedu je na kraju, verovali ili ne, odneo upravo narod. Prema rečima ekonomiste Miladina Ševarlića, reakcija male lokalne zajednice je u ovom slučaju bila opravdana, jer većina njih funkcioniše na nekoj vrsti samoodržavanja, pa su po svoj prilici primetili opasnost koja im preti.

- Zajednica treba da očuva svoju različitost i nacionalni, etnički i privredni, pa i arhitektonski identitet. Za njih je najvažnije da novac koji se obrće u privredi ostane u gradu i verujem da je to i bio cilj pobune protiv dolaska korporacije - tvrdi Ševarlić.

Kola na kiblu
 
Naturalizovani Britanci Zahida Parvin i Zafer Ikbal, u želji da svom poslovanju daju etičku crtu, pokrenuli su „kibla kolu" i obavezali se da će 10 odsto od zarade donirati u humanitarne svrhe širom sveta. Reč „kibla" na arapskom jeziku znači „pravac" i trenutno se najbolje prodaje među muslimanima, ali su tržište proširili na Severnu Ameriku i Holandiju. Njihovi glavni konkurenti su iranska „zamzam kola" i „meka kola", sa živopisnim sloganom „promućkaj svoju savest".
 
 

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
Благо њима [neregistrovani]
 [11.11. 2012., 15:36]

Благо народу који има кичму.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati