Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 11. 2013.  - Autor: Dušan T. Bataković

Revizija Prvog svetskog rata je novi ultimatum Srbiji

Zapad želi Srbiju još jednom da prikaže kao državu čiji su mračni, zaverenički planovi dodatno pogurali svet u rat koji je odneo milione života...

Revizija Prvog svetskog rata je novi ultimatum Srbiji

U Sarajevu se sprema veliki naučni skup na koji su pozvani uglavnom predstavnici poraženih država, u očitom revizionističkom duhu, bez presedana u novijoj evropskoj istoriji, da se jednom predstavniku okupacione sile Francu Ferdinandu obnovi spomenik visok 16 metara, a podignut tokom samog Velikog rata, piše, između ostalog, direktor Balkanološkog instituta SANU Dušan T. Bataković u najnovijem broju Nedeljnika.

Revizuju uzroka i posledica Velikog rata, koje se u poslednjih godinu dana ozbiljno zahuktava, osetio sam u više navrata uživo. Naime, već u martu ove godine bio sam na prvom svetski relevantnom simpozijumu o ratnim i političkim ciljevima Prvog svetskog rata u Minhenu ("Der Sinn des Krieges"), kao jedini učesnik iz Srbije. Uz impresivnu listu učesnika, moderatora i komentatora, većinom svetski priznatih autoriteta za Veliki rat i nekoliko mladih lavova, na licu mesta sam se uverio u kojem pravcu ide revizija i šta su njeni stvarni ciljevi. Demontaža rezultata velikog nemačkog istoričara Frica Fišera, koji je šezdesetih nesumnjivo utvrdio da je Nemačka najviše od svih velikih sila želela rat, bila je glavna preokupacija većine referata, s ciljem da se odgovornost ravnomernije rasporedi na Francusku i Rusiju, a da se Srbija, još jednom, prikaže kao država čiji su mračni, zaverenički planovi dodatno pogurali svet u rat koji je odneo milione života.

Moj referat, za mnoge iznenađenje, preneo je srpsko viđenje vojnih i političkih ciljeva Srbije. Istakavši nespremnost Srbije za rat, iscrpljenu Balkanskim ratovima, doveo sam u sumnju, nizom argumenata i samu mogućnost, ovde često isticanu, da je, osim potpukovnika Apisa i Pašićeva vlada mogla znati za atentat, čime bi se Srbija, kako mnogi uporno insistiraju, mogla označiti kao "teroristička država", koja na prostoru susedne imperije organizuje političke atentate. Objasnivši prirodu deceniju dugog sukoba premijera Pašića i Apisa, nezvaničnog šefa Crne Ruke, naglasio sam da je Srbiji bilo potrebno bar dve decenije mira da bi apsorbovala nove oblasti oslobođene u Balkanskim ratovima, kao i da osim planiranog ujedinjenja u realnu uniju sa Crnom Gorom, u leto 1914, nije bilo nikakvih drugih političkih planova, dok je vojna strategija ostala dosledno defanzivna. Gavrila Principa opisao sam kao nacionalnog revolucionara, začetnika borbe protiv kolonijalizma, jer je okupacija, pa aneksija Bosne i Hercegovine, bila neuspešan pokušaj da se na evropskom tlu narodima, kao da je u pitanju kolonijalna Afrika, prisilno menjaju identitet, ime jezika i uskraćuju, na jedva 600 km od Beča, osnovna ljudska i građanska prava. Zašto bi, upitao sam, ubistvo jednog visokog vojnog funkcionera po okončanju pretećih vojnih manevara, kakav je bio Franc Ferdinand, bio povod ratu: premda prestolonaslednik, bio je tek jedan od četrdesetak nadvojvoda koji bi mogli da naslede starog cara, jer ni deca Franca Ferdinanda iz braka sa ženom iz nižeg plemstva ne bi mogla da zasednu na tron Habzburga. Car Franja Josif bio je uostalom još živ, pa nije bilo ni diskontinuiteta u vršenju vlasti. Ovi, uz niz drugih argumenata, ostavili su jak utisak u publici. Naša duga odsutnost iz širih debata o Velikom ratu ukazuje na neophodnost šire međunarodne komunikacije između naših i svetskih istoričara, jer se već polako, putem serije knjiga u velikim tiražima, rapidnom brzinom obnavlja slika o Srbiji s početka veka kao tamnom vilajetu naseljenom krvoločnim zaverenicima i opasnim remetiocima ustaljenog reda u krhkom koncertu evropskih sila.

Na nedavnoj konferenciji u ruskom strateškom institutu u Moskvi, podneo sam uvodni referat o Srbiji pred Veliki rat, gde sam najpre upozorio učesnike da je revizija već uveliko odmakla, a da je Rusija, po mojim uvidima, još uvek, zatvorena u vlastiti jezički krug, odsutna iz svetske rasprave o ovim pitanjima. Nama u Srbiji, istakao sam, čini se ponekad kao da se sprema novi ultimatum, jer je za nas Veliki rat jedan od nosećih stubova našeg savremenog identiteta, jer nema porodice u Srbiji koja nema živo sećanje na velike pobede i strašna stradanja, i gde se svako zlonamerno prekrajanje istorije doživljava i kao osporavanje našeg identiteta i kao jedna skoro metafizička nepravda. Među ruskim kolegama bilo je, takođe, malo poznato da je Srbija svojim i demokratskim potencijalima i vojnim pobedama učinila Jugoslovenima u Dvojnoj Monarhiji zajedničku državu privlačnom opcijom, a da je uloga Crne Ruke (koja je kao organizacija de-fakto prestala da postoji posle Balkanskih ratova), bila marginalna u rešenosti mladobosanaca da izvedu atentat, tada smatran ubojitim oružjem u borbi za nacionalnu slobodu. Obavestio sam ih, takođe, da se u Sarajevu sprema veliki naučni skup na koji su pozvani uglavnom predstavnici poraženih država, u očitom revizionističkom duhu, koji se podstiče i učestalim predlozima, bez presedana u novijoj evropskoj istoriji, da se jednom predstavniku okupacione sile, odnosno Francu Ferdinandu, obnovi spomenik visok 16 metara, a podignut tokom samog Velikog rata.

Ohrabrujuća je, međutim, činjenica da će se skupovi o Velikom ratu održavati još sledećih pet godina, i da će posle prvih revizionističkih udara, ipak biti prostora da se s političke pređe na naučnu argumentaciju. U tom smislu, velika naučna konferencija koju priprema SANU u leto sledeće godine, sa dvadesetak stranih i još toliko domaćih učesnika, treba da otvori jednu širu raspravu i da suprotstavi argumente oko spornih pitanja o ulozi Srbije u izbijanju i samom toku Velikog rata. Nadajmo se da će naučna znanja ipak odneti prevagu nad politički motivisanim revizijama Prvog svetskog rata.

Kompletan tekst možete pročitati u najnovijem broju Nedeljnika...

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li smatrate da je Radovan Ćurčić pravi izbor za selektora Srbije?

Odlično rešenje!

Nikako!

Pa, bilo je i boljih kandidata...

Rezultati

Facebook