Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 07. 2014.

Peščanik udario i na doktorat gradonačelnika: Siniša Mali je veliki plagijator!

Sajt Peščanik nastavio je serijal o plagijatima dokorskih disertacija, a ovoga puta na udaru se našao gradonačelnik Beograda Siniša Mali! Prema analizi stručnog autora, čije ime Peščanik ne navodi, doktorski rad Siniše Malg jedan je od najgorih plagijata ikada u srpskoj javnosti. Inače, ova titula stečana je na državnom fakultetu FON. Evo šta ovaj stručni konsultant Peščanika kaže.

Peščanik udario i na doktorat gradonačelnika: Siniša Mali je veliki plagijator!

"Gospodin Siniša Mali (42), sadašnji gradonačelnik Beograda, kao i bivši pomoćnik ministra za privatizaciju u DOS-ovoj Vladi i direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala Agencije za privatizaciju, 2013. godine je odbranio doktorsku tezu pod nazivom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije” na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i tako stekao zvanje doktora nauka. To zvanje stekao je nezasluženo. Doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne.

Studentske radove čitam poslednjih desetak godina. To mi je posao. U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog. Količinu neoriginalnog teksta najbolje dočarava sledeći grafikon, na kojem se vidi procenat neoriginalnog teksta na svakoj strani doktorske teze. Klikom na bilo koju tačku grafikona dobićete izveštaj programa iThenticate (za detekciju plagijata), i to po jedan izveštaj za svaku pojedinačnu stranu doktorata u kome je označen neoriginalan tekst gospodina Siniše Malog i izvor sa kojim postoji podudarnost. Na gotovo svim stranama disertacije postoji određeni procenat neoriginalnog teksta, a na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze gospodin Siniša Mali je prepisao čak 33% ili više teksta! Uz toliku količinu plagijata ova doktorska teza teško da može da se nazove vlasništvom Siniše Malog – jer veliki deo teksta on nije ni napisao. Gospodin Siniša Mali veliki je plagijator.

Potpuno identičan tekst nalazi se na strani 26 rada koji su napisali profesori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović pod naslovom “Novi Model Privatizacije u Srbiji” koji je objavio Centar za liberalno-demokratske studije:

“Vrline modela prodaje su znatne i odgovaraju potrebama Srbije. Prvo, prodaja preduzeća obezbeđuje najbolje upravljanje privatizovanim preduzećima, što je, sa stanovišta ekonomske efikasnosti, najvažnije pitanje privatizacije. Ukoliko se želi zdrava, efikasna privreda, sposobna za dugoročan ekonomski napredak, onda je dobro upravljanje preduzećima koja se privatizuju najvažniji kriterijum izbora modela privatizacije. Alternativni modeli – vaučerska privatizacija i akcionarstvo zaposlenih ne obezbeđuju dobro upravljanje preduzećem i zato ne bi trebalo da budu osnova privatizacije u Srbiji. Drugo, prodajom društvenog i državnog kapitala obezbeđuje se državi preko potreban prihod, kojim se mogu servisirati državni dugovi, pokriti fiskalni deficiti, finansirati socijalna zaštita i drugi opštekorisni poslovi i/ili koji mogu biti upotrebljeni za smanjenje poreza i doprinosa.”

  U nastavku “zaključka Siniše Malog” na strani 126 sledi:

Pasusi obeleženi crvenom su kao i prethodni sa strane 125 prepisani od reči do reči iz rada profesora Begovića, Živkovića i Mijatovića. Paragraf obojen u ljubičasto od reči do reči kopiran je iz slobodne enciklopedije – Vikipedije, i to konkretno stranice posvećene privatizaciji. Originalni tekst na Vikipediji glasi:

 “Problemi sa kojima se suočavao model prodaje su u osnovi političke i tehničke. Među političkim, mogu se pomenuti sledeći: deo stanovništva je postprivatizacionu distribuciju imovine doživljavao kao nepravednu, polazeći od egalitarnog vrednosnog sistema; kupovina preduzeća od strane inostranih investitora nekima je izgledala kao prodaja nacionalne suverenosti; zaposleni i postojeći menadžeri su se ponekad, braneći svoje interese, protivili prodaji i stvarali političke teškoće i slično.” 

Ovo naravno nisu jedina takva kopiranja. Ovakvih primera u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog je pregršt. Svako ko ume da čita može da se uveri u neverovatnu količinu prepisivanja u ovoj “doktorskoj tezi” koristeći interaktivni grafikon prezentovan u ovom tekstu, zajedno sa pratećim izveštajima o plagijatorstvu kreiranim pomoću programa iThenticate.

Na žalost ovoj priči ovde nije kraj. Gospodin Siniša Mali je u svojoj doktorskoj tezi upotrebio pun arsenal plagijatorskih metoda. Tako pored krađe teksta iz raznih izvora napisanih na sprskom, gospodin Siniša Mali je krao tekst i iz izvora pisanih na engleskom jeziku. Takva vrsta plagijata se vidi iThenticate izveštajima i gornjem grafikonu. Naime, ugledavši se na Šapić dr Aleksandra, i g. Mali je veliki deo svoje teze doslovce preveo sa engleskog, i to iz doktorske disertacije čija je tema privatizacija u Eritreji: Stifanos Hailemariam, Corporate Value Creation, Governance and Privatisation:
Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea
 (doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu u Groningenu, Holandija, 2001). Disertacija dr Hailemariama (koji je sad profesor na Univerzitetu u Asmari, glavnom gradu Eritreje), u celosti je dostupna na Internetu.

Pošto se radi o prevodu sa engleskog na srpski jezik, ova vrsta plagijata se ne vide se u iThenticate izveštajima i to znatno otežava njihovo otkrivanje. Doslovni prevodi gotovo čitavog drugog poglavllja doktorske teze gospodina Siniše Malog prikazani ovde su pronađeni ručno. Postoje osnovane sumnje da u ovoj tezi postoji još ovakvih prevoda iz drugih izvora, tako da ostaje nejasno da li u ovoj tezi uopšte ima originalnog teksta.

Ukratko, g. Mali je u svom plagiranju bio nadasve eklektičan – uzimao je i iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, ali nije se libio ni Vikipedije ni nekih dvadesetak strana doslovnog prepisivanja sadržaja sajta Agencije za privatizaciju. Mali nije samo malo kraduckao, već je plagirao i čitava poglavlja. Pored njega odgovornost naravno leži i na članovima njegove komisije, koji su g. Malom dozvolili da ovakav nakaradni doktorat odbrani.

U ovoj analizi pored programa iThenticate koristio sam turnitin.com i grammarly.com. Rezultat na grafikonu je kombinacija sva tri programa, a sam izveštaj o krađi teksta je generisan programom iThenticate koji dozvoljava generisanje ovakvih izveštaja. Maksimalna razlika između tačaka na grafiku i onih u odgovarajućim PDF dokumentima je 3 procentna poena. Na stranicama na kojima je prepisano više od 50% ne postoje razlike i rezultati sva tri programa se podudaraju."

Doktorska teza Siniše Malog može se pronaći na http://eteze.bg.ac.rs.

 

Izvor: Peščanik

Tagovi

Komentari (6)

ostavi komentar
anonymous [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 20:53]

JADNE LI DRZAVE

IZEM TI DRZAVU KA U NJOJ OVAKVKO OBJASNJENJE PROPALIH NOVINARA I HULIGANA STAMPAJU MEDIJI AKO SE DOKAZE SUPROTNO 100godina ZATVORA ZA LAZ JAVNOSTI.

Odgovori
Vidi odgovore
beba [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 20:08]

deco moja

Idite deco moja iz ove zemlje, idite i ne okrećite glavu na ovu jadnu, bednu , moralno propalu zemlju.
A kad će pare za poplavljenje što Vučić obeća po 250000din.?
Jel i ova izjava plagijat ili već šta? Prođe dva meseca od polave a para ni od korova. Zima na pragu.Narod nema ščim da sanira kuće.
Idite deco moja i ne okrećite glavu!
Sram, beda, jad, očaj, katastrofa

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 15:00]

siniša mali

Bio mi je sumnjiv, kada sam ga prvi put video.

Odgovori
Vidi odgovore
Revizor [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 13:19]

Blago njima

Blago Pescaniku u dr jovi bakicu.Posla koliko hoces.Pa kad procesljaju ove koji su vlast i predju naone koji su bili na vlasti ili vec sada prave kampanju za sledece izbore.pa niko nije lud da bere tresnje po ovoj vrucini za 2000 dinara dnevno.Citati doktorate,ocenjivati ih / kako bilo/lepo i u ladu,pajos nema ni kritike kritici. .Ali,mozda bi ipak bilo bolje pogledati diplome visih skola,proceniti rad i diplome nasih lekara,knjige profesora iz kojih uce studenti.I zasto lekari odlaze na lecenje u zapadnu evropu kad mnogi ili svi oni tvrde da je nasa medicina visoko rangirana. Bogo moj. Bila tu onomad jedna naucno istrazivacka grupa.Sve doktori nauka.Poljoprivrednih.Ispitivanja bila u vojvodini.Posle dugo napornog rada,sakupili seljake. U vojvodini najbolje uspeva kukuruz.Razisli se seljaci.Pa oni to znali od pamtiveka.Naravno da nisam protiv obrazovanja .Zavrsila sam studije na fakultetu,ne bih ime da mu spominjem.Udzbenik iz kog smo spremali jedan predmet,sadrzao je pet celina.Stil petorice.Pet seminarskih radova petorice.Bez obzira,verujem da je obrazovanje ovoj zemlji potrebno.Veoma.Od znanja slova do doktorata pa cak i ako su plagijati. Sve sto je nauceno za to liko prosiri um. E,sad zavisi kako se to upotrebi.Znam da ovi kriticari,ponosni na otkrice nekog plagijatora, obicno iza sebe nemaju neka dela. OD PRAZNE PRICE NEMA PSENICE.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 12:35]

Cudo

Vidi cuda, mi mislili da je on Mali, kad ono veliki lopov

Odgovori
Vidi odgovore
Lune [neregistrovani]
 [10.07. 2014., 10:30]

Hm,hmm..mentor mu je bio

prof Cume..hm,hmm..'3% poena', a hm,hmm..provizija je 'uobicajenih 5%'..hm,hmm i tome slicno.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage