Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 09. 2017.

Druga strana Prajda i "ali..."

"Prajd" je četvrtu godinu zaredom održan bez većih incidenata, svetski mediji pišu o "balkanskoj gej premijerki" Ani Brnabić na njenom čelu, ali tu je i "ali".

Druga strana Prajda i "ali..."

Foto:b92.net

Slike koje su u nedelju obišle svet, kao i činjenica da je Beograd ove godine imao dve "Parade ponosa" bi mogle da nagoveste da borba za prava LGBT zajednice konačno daje rezultate. Međutim, unutar same zajednice se čuju glasne kritike, a istaknuti aktivista Predrag Azdejković smatra da je jučerašnji Prajd samo "šminka" i "fijasko".

Kako je naveo u tekstu na portalu "Noizz", događaju je umesto najavljenih 3.000 ljudi prisustvovalo oko 500 učesnika, "sa sve aktivistima iz celog sveta, diplomatama, obezbeđenjem, novinarima, policajcima u civlilu, političarima, Jelenom Karleušom..." 

"Amsterdam Prajd pati što im premijer ne dolazi na paradu kao nama, ali oni imaju LGBT osobe. Ne može oba", naveo je Azdejković na Tviteru. 

Azdejković je ocnio da ovakav Prajd koristi samo Vladi Srbije, koja se predstavila svetu kao tolerantna, progresivna i proevropska, da bi na Tviteru objavio da je premijerka Ana Brnabić bila prisutna, ali da se "uopšte nije obratila" okupljenim pripadnicima LGBT zajednice i da im ništa nije obećala. 

Gej aktivista, koji se slikao sa premijerkom na paradi, nosio je transparent na kome je pisalo "Ustav zabranjuje premijerki da se uda", a istakao je i da je veliki problem za LGBT zajednicu to što je "najbolji politički govor imala Jelena Karleuša" i to što nisu izneti nikakvi zahtevi same zajednice. 

Azdejković je tako ponovio ranije iznete kritike da ova manifestacija nije inkluzivna, odnosno da se ne organizuje za dobrobit LGBT zajednice već za goste iz sveta politike, diplomatskog kora i ostale. Takođe, proteklih godina su se čule i optužbe da postoji lični interes organizatora "Prajda".

 

 

Zbog takvog stava, organizacije Egal, Loud&Queer i Gej lezbejski info centar su u junu organizovale "svoju" Paradu i to u formi protesta, na kome su izneli zahteve u svetlu "povećanaj stepena nasilja sa kojim ej suočena LGBT zajednica". 

Inače, Azdejković je na Blogu B92 nedelju pred održavanje "septembarskog prajda" preneo tekst pod naslovom "Beogradski Prajd: Modna revija bez mode" u kome se osvrće na stavove britanskog predavača i analitičara Kujena Slotmakersa i dodaje da se delimično slaže sa stavom da je beogradski Prajd postao "apolitični ritualni događaj bez LGBT politike". 

Kako kaže, zahtevi postoje, ali se na njihovom ostvarivanju ne radi i bez ujedinjenja LGBT zajednice oko njih, do ostvarenja neće ni doći. 

"Ne postoji volja da se napravi zajednički LGBT front prema državi kako bi se ovi zahtevi ostvarili. Pokušavalo se više puta i svaki put se desio debakl. Dok se LGBT zajednica ne ujedini oko nekog minimuma i pokaže snagu ka državi, ništa se neće promeniti. Zato apelujem na LGBT aktiviste, ali i na LGBT populaciju da vrše pritisak na aktiviste da moraju da se udruže u ostvarivanju prava za LGBT zajednicu. LGBT organizacije rade ovako kako rade jer ih niko ne kontroliše, a to je posao LGBT populacije, jer populacija jedino ima pravo i obavezu da nadzire, zahteva, kritikuje i vrši pritisak na LGBT organizacije koje se zalažu za poboljšanje položaja te iste populacije", navodi Azdejković u tekstu. 

U šetnji od Cvetnog trga do Trga republike su osim organizatora, aktivista i pripadnika LGBT zajednice, premijerke i nekoliko ministara u nedelju bili i gradonačelnik Siniša Mali, poverenica Brankica Janković, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, nemački ambasador Aksel Ditman, britanski ambasador Denis Kif, šef kancelarije Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lo, jedan od osnivača Pokreta slobodnih građana Aida Ćorović, dramaturg Biljana Srbljanović, predstavnik Jukoma Milan Antonijević… 

Član Organizacionog odbora Beograd Prajda 2017 Goran Miletić govoreći o atmosferi u društvu pred "šarenu šetnju" ukazao je juče posebno na tri elementa - zakone koji štite pripadnike LGBT zajednice, podršku premijerke i veću spremnost mladih da se "autuju". 

Prvi "Prajd" u Beogradu, 2001. godine, ostao je zapamćen po nasilju, a 16 godina kasnije, situacija, iako veoma sporo, ipak osetno ide na bolje, za šta je jasan signal dolazak najviše ministara do sada, naveo je on u izjavi za Tanjug. 

Premijerka je rekla da je dobar znak i to što je ove godine na ulicama bilo manje policije. 

Prva Parada ponosa organizovana je 2001. godine, kada je učesnike prebila grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija, a od tada do danas iz bezbednosnih razloga nadležni su je otkazivali tri puta - 2011, 2012. i 2013. godine. 

Parada ponosa je planirana 2004. godine, ali su je organizatori otkazali nakon martovskih nemira na KiM i paljenja džamija u Nišu i Beogradu. 

Naredna je bila zakazana 2009. godine, ali je otkazana, jer organizatori nisu želeli da prihvate preporuke MUP-a da se manifestacija održi na drugoj, bezbednijoj lokaciji. 

Parada ponosa održana je 2010. godine uz nasilje na ulicama, a zatim uspešno, bez većih incidenata, ali uz jake policijske snage raspoređene po celom gradu 2014, 2015 i 2016. godine. 

Blokada grada i "policijska opsada" su prethodnih godina bili tema javnosti, a mnogi su iznosili stav da sama potreba za tolikim obezbeđenjem i "getoizacijom šetnje" ukazuje na to da se stavovi prema LGBT zajednici suštinski ne menjaju i da se ispunjava forma, ali ne i suština u borbi za ljudska prava.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage