Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 02. 2018.  - Autor: RTV

Za tužbu zbog NATO bombardovanja potrebni naučni dokazi

Za tužbu zbog NATO bombardovanja potrebni naučni dokazi

Naime, konkretni koraci o osnivanju tog tela nisu preduzeti nakon sastanaka članova Inicijativnog odbora sa ministrima zdravlja, odbrane i zaštite životne sredine u novembru i decembru prošle godine, saznaje Tanjug.

 

generalstab vojska srbije bombardovanje nato
RTV

 

S druge strane, u Nišu je nedavno najavljeno formiranje Saveta za pokretanje tužbe protiv 19 članica NATO pakta zbog bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom zbog sve većeg broja obolelih od malignih bolesti.

Član Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja i načelnica Klinike za neurohirurgiju KCS Danica Grujičić rekla je za Tanjug da je nakon dva sastanka sa ministrima i podrške dobijene iz Kancelarije predsednika Srbije ''sve stalo i da ništa više nije urađeno''.

Grujičić je izrazila nadu da će Komisija ipak biti formirana dodavši da Inicijativni odbor, sastavljen od brojnih naučnika i lekara, neće odustati od svoje namere.

''Nešto ćemo sigurno preduzeti. Lično, nemam nameru da ćutim, ali nelogično je da se obraćamo vladama drugih zemalja, a da naša vlada neće to da uradi'', navela je Grujičić i apelovala na premijerku, predsednika Srbije i ministre da se nastavi sa realizacijom ideje o osnivanju Komisije.

''Ne mogu da verujem da država neće stati iza jednog takvo važnog projekta. Razumem da su bile važnije stvari na dnevnom redu, kao što su budžet ili ubistvo Olivera Ivanovića, ali ovo ne treba da se gurne u ćošak. Pitam se da li smo bili zavarani'', kaže Grujičić.

Upitana o inicijativi iz Niša da se pokrene tužba protiv NATO, sagovornica Tanjuga napominje da posledice agresije treba ispitati na naučnom i stručnom nivou, te da treba obezbediti čvrste dokaze da bi se pridobila čitava javnost zapadnih zemalja.

Grujičić smatra da to ne mogu da urade advokati već stručnjaci, naučnici, inženjeri i lekari koji se bave životnom sredinom i zdravljem.

''Kad izađete sa čvrstim argumentima i date merenja i uzorke urađene, na pravi način, to niko neće moći da vam obori i onda će shvataju svu strahotu onog što je urađeno 1999'', rekla je Grujičić.

Prema njenim rečima, osiromašeni uranijum je značajno doprineo pogoršanju zdravlja stanovništva u Srbiji, posebno na KiM i jugu zemlje, ali to je, kako navodi, ''samo vrh ledenog brega''.

 

nato bombardovanje aleksinac jpg
Foto:EPA (Nenad Kojadinović)

 

Ona napominje da je stanovništvo u centralnoj Srbiji i Vojvodini bilo izloženo hemijskim zagađenjima, te da su toksična organska jedinjenja, naftni derivati i teški metali dospeli u vodu, zemlju i vazduh i tako ušli u lanac ishrane.

Dodaje da je neophodno analizirati koje vode u Srbiji mogu da se piju što je, kako kaže, trebalo učiniti već 2000. godine.

''Bakari Kante, koji sada vodi UNEP, bio je u Srbiju u aprilu 1999. i tada je rekao je da se radi o ekološkoj katastrofi regionalnih razmera. To znači da su bili ugroženi svi od Slovenije do Grčke i odavde do Belorusije. Nije slučajno što su Hrvati u prošloj godini bili prvi po broju umrlih od malignih bolesti'', napominje Grujičić.

Iznosi podatak da je u vreme NATO agresije pet tona žive kod Pančeva otišlo u Dunav, a tom vodom se, kako je primetila, najviše snabdevaju Bugari i Rumuni.

''Znači, postoje važne i manje važne članice NATO. Okolne zemlje treba da se zapitaju da li su bile obaveštene i da li su znale šta će se desiti'', smatra Grujičić.

Sagovornica Tanjuga osvrnula se i na najavljeno snimanje dokumentarnog filma o NATO bombardovanju u koje će biti uključeni i članovi Inicijativnog odbora tako što će pomoći svojim vezama sa naučnicima u svetu koji se zanimaju za ovu temu.

''Svi su spremni da pomognu i biće uključeno mnogo ljudi iz inostranstva. Osim Rusa i Kineza, koji su već snimili jedan film o bombardovanju, imamo veliku podršku i iz Švedske i Nemačke u kojoj su ''zeleni parlamentarci'' posebno zainteresovani za ovu temu'', rekla je Grujičić.

Ona je dodala da bi film trebalo da bude preveden na 20 jezika i da će se u njemu naći mnogo materijala lokalnih TV stanica o bombardovanim lokacijama koji nikada nije emitovan, kao i da će biti prikazane pojedinačne tragične ljudske priče.

''Znam da kod zlikovaca ne možemo izazvati osećaj griže savesti, ali možemo kod naroda i običnih ljudi koji će shvatiti poruku filma'', navela je Grujičić.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati