Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

22. 08. 2018.

EKSKLUZIVNO Otkrivamo zašto se obrušio zid na Koridoru 10

Potporni zid na koridoru 10 urušio se jer španski izvođač „Azvi” nije napravio vertikalne odvodne kanale, već je umesto njih horizontalnim preprekama zadržavao vodu koja je zatim pokrenula klizište, saznaje „Blic”.

EKSKLUZIVNO Otkrivamo zašto se obrušio zid na Koridoru 10

Foto:Blic

Ovo je znatno jeftinija metoda koja je dogovorena sa prethodnim menadžmentom preduzeća „Koridori Srbije“ s Dmitrom Đurovićem na čelu, kojom se želelo da se uštedi. Ovakav propust je već do sada naneo veliku štetu. Interesantno je da grešku u izgradnji nije ustanovio ni ekspert Svetske banke Marinos Skempasa, koga je angažovala država, već inženjeri preduzeća “Koridori”, koji su nakon drugog urušavanja, po nalogu menadžmenta, uočili nedostatke.

Ti nedostaci ukazuju na to da se odstupilo od projektovanih rešenja koja mogu da izazovu ne samo rušenje potpornog zida već i oštećenja deonice autoputa i pruge, ali i ekološku katastrofu Južne Morave, koja je u podnožju. Kada je utvrđeno koji su propusti, “Koridori” i Ministarstvo saobraćaja i građevine zatražili su njihovo otklanjanje, ali i smenu glavnog menadžera španske kompanije “Azvi” u Srbiji, što je i urađeno. U junu se krenulo sa ispravljanjem grešaka, uz konsultacije sa Građevinskim fakultetom u Beogradu, pa je odlučeno da prvi korak bude uklanjanje sloja navlažene zemlje, koji se stvorio zadržavanjem vode zbog nepostojanja odvodnih kanala. To je i urađeno, odnosno uklonjeno je oko 400.000 kubika zemlje, ali pošto nije odvezena sva zemlja, ponovo se urušila konstrukcija. Izvor “Blica” iz španskog „Azvija” tvrdi da je to uklanjanje vlažne zemlje bilo značajno u sprečavanju još veće katastrofe.

Ovako je nekada izgledalo Foto: Koridori Srbije / Promo

Ovako je nekada izgledalo

- Ovo delimično skidanje sloja vlažne zemlje sprečilo je mnogo veću štetu koja je mogla nastati. Da je zemlja ostala, urušila bi se čitava konstrukcija koja bi nanela štetu i autoputu koji se gradi, železničkoj infrastrukturi, ali i Južnoj Moravi, u kojoj bi sav taj šut na kraju završio. Koliko je ovaj problem veliki, pokazuje i podatak da je srpska strana nakon drugog urušavanja zida, koje se desilo u maju, pokrenula istragu. Angažovani su stručnjaci koji su preispitivali teren, slikali, merili kosinu i pravilno utvrdili da je greška u tome što nisu ugrađeni kanali za vodu. Zato je ta voda ostajala na zemlji, odnosno stvorena su mala jezerca. Voda je aktivirala klizišta koja ruše potporni zid. Razlog ovog nedostatka treba tražiti u činjenici što bi ugradnja kanala povećala cenu izgradnje. Smatralo se da se i bez njih može sprečiti klizište, a dozvolu za odstupanje od projektovanog rešenja dao je bivši menadžment s Dmitrom Đurovićem na čelu - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je nakon otkrivanja celog problema, srpska strana pojačala kontrolu i o svim greškama na izgradnji potpornog zida obavestila i vrh države.

Zorana Mihajlović, Zoran Babić i Zoran Drobnjak Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Zorana Mihajlović, Zoran Babić i Zoran Drobnjak

- Javnost nije obaveštena, ali u ceo slučaj je uključena i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), čiji su ljudi na terenu. Oni preispituju da nije možda reč o radnjama koje mogu da ugroze bezbednost zemlje. Menadžment “Azvija” se “zbog nepoverenja Srbije u njih” čak obraćao i španskom ambasadoru u Beogradu, koji je razgovarao sa čelnicima države. Krajem jula je zbog ovog slučaja u Srbiji boravio i izvršni direktor te španske kompanije, kome je predočeno da će svi njihovi propusti ići na njihovu štetu, a zaprećeno je čak i raskidom ugovora ukoliko se propusti ne otklone. Zato smo mi počeli intenzivne pripreme na izgradnji odvodnih kanala, ali i cela konstrukcija potpornog zida moraće da se rekonstruiše - kaže naš izvor.

Stručni nadzor nad ovim projektom obavlja konzorcijum „Louis Berger i Egnatia Odos”, a finansira ga iz kredita Evropska investiciona banka.

Koridori: Znamo šta je problem, rešićemo ga

“Koridori Srbije” su saopštenjem indirektno potvrdili saznanja “Blica”.

Zoran Babić Foto: M. Milanković / RAS Srbija

Zoran Babić

“Nakon ukazivanja na nedovoljnu zaštitu predmetne kosine, na insistiranje “Koridora” projekat je izmenjen i Građevinski fakultet iz Beograda je doneo novo projektno rešenje sanacije. U junu smo odlučili da se izvrši dodatna stabilizacija kosine zaštitnom galerijom i izradom dodatnog nasipa, za šta je projekat završen i radovi na izgradnji su otpočeli pre pet dana. Zajedno sa angažovanim konsultantima u narednih 10 dana utvrdićemo odgovornost i tačne razloge zbog kojih je došlo do obrušavanja zaštitne kosine. Zbog izuzetno nepredvidivih geoloških uslova geometri rade konstantni monitoring stabilnosti i pomeranja svih objekata, uključujući i kosine. Sve ovo neće smetati da se do kraja godine sagradi siguran i bezbedan autoput”, kažu u „Koridorima“.

CIP: Menjali su projekat bez naše saglasnosti

Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović ističe da je CIP uradio projekat za deonicu autoputa Gornje polje - Caričina dolina 2010. godine. Međutim, „Koridori Srbije“ su, nakon izbora izvođača, izmenili projekat, ne tražeći saglasnost projektanta, što je inače uobičajena praksa.

Milutin Ignjatović Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Milutin Ignjatović

- Osnovni razlog ovakvih obrušavanja kosina je što se na gotovo svim deonicama radovi izvode bez nadzornih organa, najčešće zasecanjem kosina i rastinja, ostavljanjem takvog terena neprimereno dugo pod uticaj padavina, koji se potom tako natopljen destabilizuje. Na trasi koridora 10 je izuzetno složena geološka građa, a posebno u zoni Grdeličke klisure. Izvođač radova mora biti izuzetno stručan i pažljiv. Radovi se moraju izvoditi u kampadama, uz neophodno iskustvo i znanje nadzora - naglašava Ignjatović.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati