Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 08. 2020.

PSIHA PUCA ZBOG KORONE Za pomoć psihijatra sada se javljaju mnogi koji to nikada pre nisu radili, STRAH PREOVLADAVA

U Urgentnoj službi Klinike "Dr Laza Lazarević" povećan je broj prvih pregleda građana koji nikada ranije nisu tražili psihijatrijsku pomoć, dok je poslednjih nedelja u porastu i broj poziva na SOS liniji - javljaju se ljudi koji se nalaze u kućnoj izolaciji jer su pozitivni na kovid 19, kaže doc. dr Ivana Stašević-Karličić, v. d. direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.

PSIHA PUCA ZBOG KORONE Za pomoć psihijatra sada se javljaju mnogi koji to nikada pre nisu radili, STRAH PREOVLADAVA

Foto:blic

- Broj psihijatrijskih pregleda ili hospitalnih lečenja u klinici nije povećan u odnosu na isti period prethodne godine, ali naglašavam razliku u smislu velikog postotka prvih javljanja i prvih hospitalizacija. Najčešće je reč o senzitivnijim strukturama, osobama koji bi i na neke druge životno stresne događaje najverovatnije razvile neke psihičke simptome, a zbog specifične strukture ličnosti i nedovoljno razvijenih adaptivnih mehanizama i tolerancije na stres - rekla je ona u intervjuu za "Kurir".

 Dr Ivana Stašević-Karličić Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

Dr Ivana Stašević-Karličić

Kakva je starosna struktura onih koji traže vašu pomoć?

- Pomoć traže ljudi najrazličitije starosne strukture. Dosad najmlađa osoba je imala 16 godina, a najstarija 92 godine.

Da li je među njima bilo i kovid pacijenata?

- Bilo je situacija u kojima je naš tim, ali i psihijatri iz drugih ustanova, bio angažovan konsultativno u kovid bolnicama. Najčešće je reč o osobama koje su i ranije psihijatrijski lečene i kojima je bila neophodna korekcija farmakoterapije koju već uzimaju. Takođe, prethodnih nedelja postoji trend povećanja broja poziva na SOS liniji - javljaju nam se ljudi koji se nalaze u kućnoj izolaciji jer su pozitivni na kovid 19. Oni se često žale na strah, neizvesnost, osećaj krivice, pad raspoloženja, loše spavanje i strepnju od lošeg ishoda. U ovim situacijama terapijski delujemo u smislu podrške, davanja korisnih informacija, kao i savetovanja o higijensko dijetetskom režimu i neophodnoj izmeni dotadašnje životne rutine...

Da li je neko nakon izlečenja od kovida upućen na lečenje kod vas u ustanovu?

- Da. To su uglavnom ljudi koji su tokom lečenja od kovida imali fluktuacije kliničke slike, dug tok bolesti, a samim tim i neizvestan ishod povezan s njihovom zahtevnom porodičnom ulogom (roditelji, samohrani roditelji, osobe koje brinu o nekom nemoćnom licu itd.), strahom od gubitka (obolevali su i njihovi najbliži), egzistencijalnim strahom, strepnjom da li će dobiti adekvatnu lekarsku pomoć... Oni su se najčešće javljali sa početnim ili potpuno razvijenim depresivnim sindromom koji je zahtevao i farmakološko lečenje.

Kako se izboriti sa strahom i osećajem uznemirenosti u ovim teškim vremenima?

- Bazična briga o sebi, kroz uravnoteženu i zdravu ishranu, dovoljno sna u toku noći, sitna zadovoljstva koje svako može da priušti, prvi su stepenik i osnova mentalnog zdravlja. Važno je da se fokusiramo na sada i ovde, procenimo na koje stvari trenutno u svom trenutku možemo da utičemo da bismo povratili osećaj kontrole, budemo svesni ko su nam ili šta su nam trenutno najjači životni oslonci. Neprijatna osećanja poput tuge, straha, napetosti ili ljutnje ne treba zanemarivati, potiskivati ili od njih bežati kroz pojačanu konzumaciju duvana, alkohola, lekova "na svoju ruku".

Strah od zaraze je normalan

Na koji način porodice obolelih ili preminulih mogu da se izbore s tim osećajem?

- Strah od zaraze, bolesti, smrti prisutan je kod svih. U vreme pandemije svi smo potencijalno životno ugroženi i takva osećanja su očekivana, normalna. Intenzitet ovih osećanja zavisi i od ličnog iskustva, odnosno od toga da li u svom neposrednom okruženju imamo nekoga ko je oboleo ili ko je, nažalost, izgubio bitku s virusom. Naše iskustvo u praksi je da nam se najčešće obraćaju osobe koje se plaše da bi neko njihov mogao da oboli, a kada je gubitak u pitanju, ljudi u procesu tugovanja najveću podršku pronalaze u široj porodici, prijateljima i neposrednom okruženju. Naravno, kada ne mogu sami, tu su profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja da pomognu.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati