Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

31. 01. 2018.  - Autor: Milena Gojkov

Umetnička dela nastala u Specijalnoj zatvorskoj bolnici

Umetnost koju stvaraju zatvorenici, psihijatrijski pacijenti kao i pacijenti zavisnici od psihoaktivnih supstanci spada u “Art Brut” pokret čiji je začetnik bio francuski umetnik Žan Dibife.

Umetnička dela nastala u Specijalnoj zatvorskoj bolnici

Kako izgleda srpski “Art Brut” videli smo na izložbi radova pacijenata Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu koji su predstavljeni u Velikoj galeriji KC „Grad“. Ovi radovi koji su nakratko zamenili zatvorske zidove galerijskim nastali su u okviru okupaciono radne terapije koja se sprovodi u Beogradu još od 1969. godine kao deo rehabilitacije pacijenata.

Tokom tog perioda kroz Specijalnu zatvorsku bolnicu prošli su i brojni školovani umetnici pa neki od radova neosporno poseduju umetničku vrednost, bez obzira na okolnosti u kojima su nastali. Slike su rađene različitim tehnikama od ulja na platnu, preko suvog pastela, do tehnike u kojoj se koriste ljuske od jaja, koja, kako nam objašnjava terapeut Ljiljana Sarajlić, veoma dobro tretira strpljenje i istrajnost.

- U ovoj galeriji je sada prisutna umetnost naspram bolesti i to zahvaljujući doprinosu koji daje radna terapija sveukupnom procesu lečenja pri rehabilitaciji i resocijalizaciji osuđenih i bolesnih. Da bi lečenje bilo uspešno, nije dovoljno samo eliminisati simptome bolesti, odnosno staviti bolest pod kontrolu, potrebno je pripremiti tog čoveka da se vrati u društvenu zajednicu. Upravo u tom segmentu radna terapija daje pun doprinos. Rad ne dozvoljava da u njemu zamru osećanja i da postane ravnodušan prema životu - kaže Ljiljana Sarajlić.

Iz svog dugogodišnjeg iskustva rada sa pacijentima, ona ističe da mnogi od tih ljudi imaju kvalitete i potencijale za stvaranje umetničkih dela.

To su pre svega ljudi koji su bolesni, a počinili su krivična dela, ali to ne umanjuje vrednosti tog čoveka i mi radni terapeuti tražimo ono što je dobro u njemu, a ne ono što je bolest. I upravo na osnovu tog dobrog, udruženim potencijalima nas zaposlenih i osuđenih, bolesnih, dobiju se ovakvi rezultati kao što su ove slike - objašnjava ona.

Kaže da je za duševne bolesnike veoma bitno da dosta vremena provode u umetničkom stvaralaštvu, više nego za zavisnike. Dodaje i da mnogi od pacijenata žele da nastave da neguju talenat i potencijale koje su otkrili u Specijalnoj zatvorskoj bolnici.

- Bio je kod nas čovek koji je studirao farmaciju i prvi put u životu je uzeo četkicu da nešto naslika. Nacrtao je violinistu, neverovatnu sliku. Dok je bio na slobodi, on nije imao vremena time da se bavi, a to je čučalo u njemu. Trebalo je da dođe u zatvorske uslove da bi na radnoj terapiji otkrio da poseduje nešto što je jako dobro za njega - navodi Sarajlićeva jedan od brojnih primera.

Izvor: Blic

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati