Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

17. 08. 2018.

DEDA DAO ŽIVOT ZA UNUKU "Zagrlila sam ga i počeli smo da tonemo, a onda me je gurnuo na površinu i NESTAO U VODI"

Zagrlila sam dedu i počeli smo da tonemo. Gurnuo me je od sebe da ne bismo oboje potonuli. Zatim je zaronio i stvorio se ispod mene, gurajući me na površinu...

DEDA DAO ŽIVOT ZA UNUKU "Zagrlila sam ga i počeli smo da tonemo, a onda me je gurnuo na površinu i NESTAO U VODI"

Foto:blic

Ovako za "Blic" govori Aleksandra Jovanović (13), koja je prisustvovala davljenju svog dede Milorada Jovanovića (60) na Dunavu u Belegišu.

Gledajući njihovu zajedničku sliku od pre nekoliko godina, priseća se kobnog dana prošle nedelje. Milorad je sa svojom mezimicom krenuo na pecanje na peščano kupalište Ada.

Devojčica pokazuje mesto gde je nju i dedu povukao vir Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

Devojčica pokazuje mesto gde je nju i dedu povukao vir

- Tog jutra otišli smo na Dunav. Deka mi je rekao da ćemo da pređemo pešice na drugu stranu obale. Ovde je plićak celom rekom, voda nam dođe do kolena, hodamo po pesku. Krenuli smo, pratili smo dvoje ljudi ispred nas, brata i sestru. U njihovu putanju bila sam sigurna, jer je jedan od njih bio Veljko, koji je jednom od utapanja spasao našu komšinicu i zna ceo Dunav - priča Aleksandra, dok sedi u domu svog pokojnog dede u Belegišu.

Kako nastavlja, Milorad i ona prateći dvoje ljudi došli su do prve peščane plaže, to jest ostrvca na reci, gde se ljudi razdvajaju.

- Ta devojka ostala je na ostrvu, a ja sam htela da deka i ja nastavimo dalje, ali za Veljkom. Ja sam već krenula za njim, a deda mi je rekao da idemo drugim putem, pravo. Tada nisam znala da je tamo najgore zbog virova ovde u Belegišu na Dunavu... - govori Miloradova unuka.

Kako dodaje, njih dvoje nisu na reku ni krenuli sa namerom da se kupaju, već samo da pecaju, iako ovde vikendom, prema njihovim rečima, zna da se kupa preko 300 ljudi.

- Hodali smo sa pecaljkama u rukama. I ranije smo dolazili zajedno na reku, ali ovo nam je bio prvi put da prelazimo put zajedno. Odjednom smo naišli na rupu, vir dubok preko tri metra. Zagrlila sam dedu i počeli smo da tonemo. Onda me je on gurnuo da ne bismo potonuli i gurao me ka obali. Tako razdvojeni, on je bio na početku rupe, ja na kraju. Počela sam da vičem: "Deda, pomozi mi, pomozi mi, bojim se", a on me je gledao belo i odjednom je nestao - priča Aleksandra.

Njen hrabri deda, inače invalid bez desne šake, u tom trenutku je zaronio u vir i doplivao ispod svoje unuke ne bi li je izbavio iz reke.

- Pojavio se ispod mene, između mojih nogu i dizao me ramenima, a ja sam ga čvrsto zagrlila. Onda sam nekako plivala, ja koja ne znam da plivam uopšte. Kada sam izašla iz vira i dotakla dno, okrenula sam se da vidim šta je sa dedom. U reci sam videla samo njegovu kosu i ništa više - kaže Aleksandra.

Pored nje u Miloradovoj kući sedi njen otac Aleksandar Jovanović. Govori da će nas odvesti na mesto gde se odigrala tragedija. Sa tim mestom želi ponovo da se suoči i njegova ćerka Aleksandra, govoreći da je "strah prevazišla".

Dolazimo do kupališta, gde nastavlja o kobnom danu, upirući prst u mesto gde se tri dana ranije davila sa dekom.

- Dok sam izašla iz reke, deka je nestao. Niko nas nije u tom trenutku ni čuo ni video. Jedini ljudi koji su bili u blizini bili su iza drveća. Čuli su me i došla sam do njih, nakon čega su mi dali da sa njihovog telefona pozovem tatu. Meni i deki su u reci nestale sve stvari - kaže Aleksandra dok gleda u reku.

Događaj je prijavljen policiji, a pripadnici Žandarmerije tragali su za Miloradovim telom dva dana. On je pronađen u ponedeljak oko 14 sati.

Milorad Jovanović je sahranjen u utorak na lokalnom groblju, a iza sebe je ostavio dva sina i petoro unučadi. Bio je razveden i živeo je sa bolesnom majkom, ali njegovu kuću često je ispunjavala graja unučadi.

Aleksandar otkriva da je njegov otac Aleksandru, svoju mezimicu, mnogo voleo.

- Moj otac je mnogo nju voleo, jer je bila prvo žensko u porodici. Najstarija je, posle nje smo dobili još dva sina i dve ćerke. Deka joj je uplatio i more, bila je u Grčkoj - kaže Miloradov sin Aleksandar, dodajući da je njegov otac bio dobar prema svima i da će ga samo po dobrom pamtiti.

Aleksandra je u nedelju prevezena u bolnicu jer je, kako kaže, povraćala i bolela je glava. Iz bolnice je izašla na dan dekine sahrane, kako bi prisustvovala. Rame je i dalje malo boli od istegnuća koje je zadobila kada ju je deka vadio iz vode.

- U bolnici su mi rekli da imam deku heroja - dodaje ona.

Jovanovići podsećaju da su se pre četiri godine na istom mestu udavila dvojica osamnaestogodišnja mladića, od kojih je jedan njihov rođak.

Komšije o Miloradu samo reči hvale

Cela ulica u Belegišu u kojoj je živeo Milorad potresena je nemilim događajem. Oni koji ga poznaju ceo život o njemu imaju samo reči hvale.

Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

- Milorad je bio dobar čovek. Baš tog dana kad je išao s unukom, video sam ga, prošao je pored mene i javio se. On i unuka nosili su pecaljke. Veoma mi je žao - kaže Miloradov komšija iz ulice Nikola Ivančević.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati