Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

20. 08. 2018.

"SVAKI ZARON JE PUT U NEPOZNATO" Ronioci imaju jedan od najtežih poslova, a svaki izlazak na površinu je kao NOVI ŽIVOT

U vodama Srbije vidljivost je izuzetno slaba, svaka intervencija je put u nepoznato; bez informacije o dubini, temperaturi, strujanju vode, vidljivosti, trajanju akcije. Dodatan stres, naravno, jeste i ono što ronioci zapravo na dnu traže.

"SVAKI ZARON JE PUT U NEPOZNATO" Ronioci imaju jedan od najtežih poslova, a svaki izlazak na površinu je kao NOVI ŽIVOT

Foto:Blic

O tome zašto su Dunav i Sava u ovom trenutku najopasniji, kao i o bezbednosti i poštovanju reka i jezera u Srbiji, za „Blic nedelje“ razgovarali smo sa pripadnicima ronilačke jedinice Markom Mladenovićem (36) i Ljubomirom Ćirićem (40).

Ekipa „Blica“ provela je jedan radni dan sa roniocima na reci Savi u Beogradu. Sa roniocima koji su u svakom trenutku spremni da uskoče u vodu, mutnu, ledenu, u poplavama... i svoj posao obave temeljno, dobro opremljeni, iako ih svaki put izlazak na površinu vraća drugačije: nekad povređene, nekad ljute, nekad tužne, ali nikada više iste.

Iako su u poslu duže od deset godina, poput našeg sagovornika Ćirića, svaki zaron im je put u nepoznato.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

- Nije lako obući suvo odelo - govori Mladenović dok se sprema za novi zaron u bazi Ronilačke jedinice na Savskom nasipu. Izlazimo na reku i prilazimo čamcu, dok Mladenović i Ćirić nose opremu. Usput nam pokazuju koliko je opao nivo reke.

Život ronioca je u stvari u rukama onog na čamcu. Tako nam priča Mladenović dok mu kolega stavlja na glavu masku u kojoj su i zvučnici, slušalice, mikrofon...

- Da li me čuješ? - proverava Ćirić podvodnu komunikaciju sa Mladenovićem dok su još na kopnu. Bezbednost je na prvom mestu i pre zarona sve se proverava tri puta.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

Ćirić u čamcu drži i životno uže, na koje je zakačen ronilac. To uže spasiće mu život ako na dnu dođe po komplikacija. Kroz njega ide i kabl za komunikaciju.

Sve je spremno i Mladenović skače u reku. Povlači kapislu na prsluku da bi ga tegovi povukli ka dnu...

- Tegovi koji se nalaze u prsluku ronioca teški su 12 kilograma. Pre intervencije na sebe stavljamo oko 20 kilograma opreme. Sve zavisi od zagađenosti vode ili slučaja. Ako postoje uslovi, mi ćemo u vodu prvo spustiti sondu i kameru i gledati preko monitora sonara dno. Ako nema uslova, ulazi čovek. Imamo i podvodne lampe ako je voda prozirna, uže za pećinu ako u nju moramo da ulazimo - priča Ćirić na čamcu, dok održava komunikaciju sa kolegom u Savi.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

Ronioci imaju i posebnu žutu kacigu za kontaminirane vode.

- Zimus smo morali da ih koristimo kada se izlila reka Topčiderka, kao i prilikom radova u Obrenovcu nakon poplava - dodaje Ćirić.

Kad smo kod poplava, ne mogu a da ne spomenu odela koja su, kako kažu, „preživela Obrenovac“ pa sad stoje okačena u baznoj stanici.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

Tu su i metal detektori koji im pomažu da pronađu oružje. Ove godine izvadili su ih, kažu, čak 14.

U sklopu opreme ronioca su i podvodni liftovi, iliti kako ih zovu ronioci „padobrani“. Ovi džakovi mogu iz mulja da izdignu i 500 kilograma težine. Dva ta podvodna lifta dovoljna su da dignu auto koji je upao u reku.

Baza jedinica je posebna priča. Pored obavezne opreme, tu je i džak za boks, teretana... Sve ono što će roniocima pomoći da ostanu u formi i pobede stres.

Posla je najviše upravo ovog meseca. Samo u avgustu ronioci su 11 puta intervenisali u izvlačenju tela. To je skoro trećina ukupnog broja intervencija za osam meseci ove godine, kojih je prema beleškama ronioca, bilo 35.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

Iza suvih statističkih podataka kriju se podaci o izgubljenim životima mladih, dece, starih i nemoćnih.

- Ni pri jednom slučaju ne možete ostati ravnodušni, ali kada su deca u pitanju, to je nešto što se teško zaboravi. Pogotovo ako ste roditelj - priča Ćirić.

Potresno je, kažu, i kada su u pitanju starije osobe, nikada ne mogu da ostanu ravnodušni znajući da osobu čije telo oni izvlače, tamo negde neko čeka.

- Uvek postoji pozadina. Na primer, da je dečko završio fakultet i baš sutra trebalo da počne da radi. Svaki slučaj ima priču iz koje ne možemo da se isključimo i nosimo to u sebi - iskren je Mladenović.

Najteže im je kada ne uspeju da izvrše svoj zadatak, odnosno ne pronađu telo.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

- Najteže je kada morate porodici saopštiti da ste dali sve od sebe, a oni očekuju telo. Ako je u pitanju Dunav, mi znamo, telo za nekoliko dana iz Novog Sada može završiti u Beogradu. Opet, mi dajemo sve od sebe, radimo zarone, a imamo i sonar sa kojim pretražujemo dno. Nekada je nemoguće pronaći telo u prevelikoj površini. Ne znamo odakle da krenemo - objašnjava nam Ćirić.

Ćirića je ova priča podsetila na nedavnu intervenciju, traženje tela mlade Novosađanke Aleksandre Božić (20), koja je iz još neutvrđenih razloga skočila u noći između 3. i 4. avgusta sa Mosta slobode.

Dunav je devojčino telo odneo do Sremskih Karlovaca, gde su je pripadnici MUP-a pronašli.

Zimi rone i pod ledom

Ronioci Žandarmerije zimi rone i pod ledom. Na sreću, imaju suva odela koja ne puštaju vodu, ali ipak osećaju hladnoću. Ronjenje po sat vremena u vodi temperature svega četiri stepena, dok je temperatura vazduha nezamislivih -20 stepena Celzijusa ono je što roniocima Žandarmerije nije strano.

- Džip sa tri osobe sleteo je s puta u jezero Kokin brod pre tri godine, na 30 metara dubine. Devojka i čovek su nastradali, a jedan muškarac uspeo je da ispliva. Ja sam ronio tada, bilo nas je četvorica. Bilo je jako hladno, a moje staro odelo pustilo je vodu. Tresao sam se, nisam mogao da prenesem vođi ronjenja šta sam video dole koliko mi je bilo hladno. Jedino je posao bio olakšan jer je bila dobra vidljivost, pa smo mogli da vidimo tela i privežemo vozilo kako bi ga izvukli - kaže Mladenović.

Na sreću, nijedna intervencija naše ronilačke jedinice nije se završila tragično po pripadnike. Ipak, sa strepnjom im je i dalje događaj iz 2009. godine i nabujali Lim.

- Bio je 24. novembar, sećam se. Tragali smo za utopljenikom, prevrnuo nam se čamac i nas trojicu je odnela voda. Svi smo imali prsluke koji drže glavu iznad vode, inače nisam siguran da bismo u tim uslovima isplivali - priseća se Ćirić.

Spasavali autobuse pune putnika iz reke

Kao najupečatljivije intervencije ronioci pamte one iz 2004. i 2005. godine, kada su autobusi sa desetine putnika sletali u reku. Na mostu kod Žablja 2005. godine kroz bankinu sleteo je autobus pun putnika iz kojeg je spaseno samo sedam putnika.

Foto: V. Živojinović / RAS Srbija

Međutim, 2004. godina nešto je što je, kako kažu ronioci, „ušlo u istoriju“ njihovog posla, a to je teška saobraćajna nesreća u dolini Lima, kada je bugarski autobus koji je prevozio đake sa ekskurzije iz Dubrovnika probio bankinu i sleteo u reku. Nastradalo je 12 putnika, a 38 je spaseno.

- Možete li da zamislite kako je kada ronilac mora da ulazi u autobus i da vadi dečicu koja sede u sedištima, a voda je sve vreme jaka... - ne bez tuge u glasu pričaju nam ronioci.

Kad auto sleti u reku

- Trebalo bi dopustiti da se auto napuni vodom da bi mogla vrata da se otvore. Pre toga treba odvezati pojas. Postoji mogućnost da se vrata otvore kada se izjednači spoljni i unutrašnji pritisak, što će reći - udahnuti i čekati. Teorijski taj poslednji vazduh koji se nalazi u autu udahnuti i tog momenta izlaziti napolje - savetuju iskusni ronioci.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati