Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

10. 03. 2007.  - Autor: O. Radulović

MODRICE NA DUŠI

Marija (26), majka četvoro dece, odlučila je da posle četiri godine torture napustimuža nasilnika i zakorači u novi život

S11
S11

Padala je kiša tog jutra kada je odlučila da sa četvoro dece napusti dom. Obukla je mališane, spremila im doručak i zagrejala mleko. Na vratima se osvrnula da osmotri stan koji je za nju bio tamnica i strašno mučilište. Ona i deca stigli su u Sigurnu kuću sa dve velike torbe, pet kesa i neizmernom tugom. Pomislila je da je na dnu. Otišla je u kupatilo i dugo plakala.

Marija (26) je pune četiri godine bila žrtva muža nasilnika. Kao studentkinja Veterinarskog fakulteta zaljubila se u čoveka starijeg od nje 30 godina. Bio je ostvarenje njenih snova. Tako je barem mislila. Ubrzo je rodila prvog sina, a otac je bio ponosan i presrećan. Njihovu sreću upotpunilo je još troje divne dece. Međutim, vremenom je njen suprug počeo da pokazuje svoju tamnu stranu.

A

Ne traži milostinju, već pomoć

Marija u ovom trenutku razmišlja isključivo o tome gde će nastaviti svoj život kada za otprilike dva meseca napusti Sigurnu kuću. Najpotrebniji joj je krov nad glavom, jer sa mužem nasilnikom vodi parnicu za stan.

- Ne znam šta ćemo, ali idemo korak po korak. Nadam se da sa decom neću ostati na ulici. U pitanju su životi moje dece. Kao lavica ću se boriti za njih. Ne tražim milostinju ni od koga, samo pomoć da svoj i živote ova četiri anđela izgradim ispočetka - kaže Marija.

- Postao je drugi čovek, nedostupan, grub i nasilan. To nasilje se javljalo i nestajalo. Mislila sam da će proći, govorila sam sebi da moram biti uz njega, volela sam ga. Međutim, stvari su bivale sve gore. Ređale su se ružne reči, ucene... - priseća sa naša sagovornica.

„Krivila sam sebe“

Onda je potegao nož na Mariju i pretio joj je da će ubiti i nju i decu.

- Nikada se nije izvinjavao. Nikada posle batina nije rekao „oprosti“. Želela sam da deca imaju oca, nisam mogla ni da pomislim na razvod. Ali, onda se okomio i na njih. Uzeo je kaiš i krenuo ka našem sinu,, koji tada nije imao ni dve godine. Odbranila sam ga. Tada sam zadobila lakše telesne povrede. Otišla sam u policiju, oni su me vratili u stan - priča Marija, praćena pogledima svojih najdražih.

Konstantna tortura učinila je da se Marija, baš kao većina žena izložena nasilju, ne oseća žrtvom, već krivcem. Šamari i udarci ostavljali su modrice i na duši.

- Imao je običaj da me tuče po glavi i leđima. Bila sam u teškom psihičkom stanju, krivila sebe za sve što mi se dešava. Danas, kada pričam sa ženama iz Sigurne kuće, vidim da su i one imale isti problem. Ne možete ni da zamislite koliko žene mogu da trpe, ima onih koje su podnosile teško nasilje po petnaest godina. Njihove priče su jezive. Bilo je ljudi koji su ženama i deci gurali pištolje u usta. To ostavlja nesagledive tragove na deci, a baš zbog mališana žene podnose mučenje. Pitam se kada će ta deca biti srećna i normalna, kada će nestati ta tuga? - kaže naša sagovornica.

Ipak, smogla je snage i pronašla izlaz. Marija želi da se ovim putem zahvali čoveku koji joj je, kako kaže, puno pomogao.

- On će se prepoznati ako bude čitao ovo. Rekao mi je da se ne smem osećati krivom i da se moj muž nikada neće promeniti. To je bio prelomni momenat - priseća se Marija.

Ogromnu pomoć njoj i drugim ženama žrtvama nasilja pruža stručni tim koji o njima brine u okviru Sigurne kuće. Sve žene stižu u Kuću potpuno nespremne i pod velikim stresom. Nijedna od njih ne zna šta je čeka na tom mestu.

- A tamo nas čekaju toplina, smeh i veselje. Imamo psihologe, logopede, lekarsku pomoć... Ljudi koji nam pomažu su izuzetni, predivni - objašnjava Marija, koja je u međuvremenu, opet preko Sigurne kuće, pronašla i posao. Njena deca, koja zbog svega preživljenog imaju poteškoće u govoru, danas se smeju, igraju, druže sa vršnjacima u vrtiću.

Dan posle Marije, u Sigurnu kuću sa ćerkicom je stigla još jedna žena, koja ne želi da njeno ime bude objavljeno. Ona je posle 16 godina braka „stisnula zube i rešila da prekine agoniju“.

Stisni zube i kreni

- Žene nemaju snage da izađu iz vrtloga u kojem se guše godinama. Samo ona žena koja stavi tačku na muža nasilnika ima šansu da se izbori za svoj i život svog deteta. Mi tek u Sigurnoj kući shvatamo šta znači biti slobodan. Eto, ja danas završavam srednju školu, a to nisam uspela u braku. Ne umem da vam opišem koliko samopouzdanja danas imam. To je potpuno novi život - kaže ova stanarka Sigurne kuće.

Marija i njena prijateljica, zbližene zajedničkom nesrećom, danas nastoje da pomognu svim ženama koje se suočavaju sa nasiljem u porodici. Njihova poruka je jasna: ne plašite se ničega.

- Ne trpite nasilje, jer niste krive! Stisnite zube i krenite dalje. Da, biće teško, ali znajte da je to jedino rešenje. Nikada se ne vraćajte na staro. Nikada, ali nikada, ne ostavljajte decu sa mužem nasilnikom! Znajte da ima ljudi koji će vam pomoći da takav život ostavite za sobom - poručuju hrabre žene.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage