Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 03. 2014.  - Autor: Predsednik Foruma srednjih strucnih škola

Srednje strucne škole: poboljšati, ne ukidati

Šta je dobro, a šta loše u strategiji obrazovanja do 2020. godine? Pre strategije trebalo je pripremiti "belu knjigu" o obrazovanju, da znamo čime raspolažemo, a šta nemamo. Međutim, kod nas se sve radi naopako – prvo ribu pojedemo, pa je onda čistimo od kostiju. Pa nam se po neka kost zabode u grlu. Naša kost u grlu je, između ostalog, to što veliki broj škola nema ni fiskulturnu salu (u Beogradu 50). Mnoge nemaju sanitarne čvorove. U Srbiji teretanu imaju samo 42 škole, 12 ima bazen, a sve su to veoma bitni elementi za zdravlje učenika. Takođe, 70 odsto škola nema odgovarajuće laboratorije i kabinete.

Srednje strucne škole: poboljšati, ne ukidati

Spadamo i u zemlje sa procentualno najmanjim izdvajanjima za obrazovanje. Država izdvaja 3,3 odsto, lokalna zajednica 0,8 odsto, a u strategiji je predviđeno ukupno šest procenata BDP-a. Od onoga što se danas izdvaja, skoro 97 odsto troši se na plate.

Strategija obrazovanja predviđa i jednak broj srednjih stručnih škola i gimnazija, a sad imamo 76 odsto stručnih škola i 24 odsto gimnazija. To znači da ce mnoge stručne škole biti ugašene, a otvorene gimnazije za koje danas ne postoji veliko interesovanje. Kad sam nadležnima postavio pitanje otkud ova promena, rečeno mi je, između ostalog, da je školovanje gimnazijalaca jeftinije. Školovanje gimnazijalaca košta oko 700 evra, a đaka u srednjim stručnim školama oko 960 evra. Osim toga, ne postoji potreba za mnogim zanimanjima mašinske i elektrostruke, jer su i mnoge fabrike prestale sa radom. Ipak, neka druga zanimanja su i dalje potrebna i trebalo bi da znamo koja su to. Zato je u izradu strategije trebalo uključiti predstavnike Privredne komore. Da racionalizacija ne bi bila nemoguća misija moramo prvo analizirati ono što se u društvu dešava, a tek potom donositi odluke o zatvaranju ili otvaranju škola. Međutim, od ozbiljne analize, naravno, nema ništa ako nam je jedino bitno da đake iškolujemo što jeftinije.

Ne kažem da je sadašnja mreža srednjih stručnih škola dobra. Dve varošice udaljene deset kilometara jedna od druge sada imaju ista odeljenja za zanimanja koje privreda uopšte ne traži. Dodatni problem je u tome što đaci nemaju gde da izvode praktičnu nastavu, jer su firme zatvorene, pa deca vežbaju u školama na zastarelim mašinama. Kad se posle završene škole zaposle u nekom preduzeću, tamo mogu samo da gledaju mašine na kojima nisu radili.

U strategiji se zato pominje formiranje regionalnih srednjoškolskih centara. Kako će to biti prihvaćeno u malim opštinskim mestima, teško je reći. Da li će deca iz tih opština svakodnevno putovati ili će biti u internatima, i to nije jasno. Ne zna se ni kako će biti rešen problem viška zaposlenih u srednjim stručnim školama.

Nekim nastavnicima koji drže praktičnu nastavu zameraju da nisu dovoljno stručni, ali da bismo dobili kvalitetnog stručnjaka treba ulagati u mašine i u usavršavanje nastavnika. Lokalna zajednica je dužna da finansira stručno usavršavanje ali nekim nastavnicima ne plaćaju ni troškove prevoza.

Svakako treba raditi na podizanju kvaliteta nastave, da bi svršeni učenici srednjih stručnih škola mogli bez problema da studiraju. Ðaci iz mnogih stručnih škola i sada uspešno studiraju (elektrotehnika, medicina, poljoprivreda...) i mislim da ove škole ne treba ukidati nego podići kvalitet nastave i uvesti zanimanja koja su nam potrebna u budućnosti.

Pitam se zašto naša deca ne bi u svojoj devetnaestoj godini bila stručno osposobljena da rade. U Evropi se najviše ulaže u srednje stručno obrazovanje, jer iz tih škola dolaze oni koji su spremni za posao. Tako bi trebalo da bude i kod nas. Naša privreda ne zahteva toliko visokostručnih kadrova. U celom svetu najviše je onih sa završenom srednjom školom, a ne visokoobrazovanih.

Strategija bi trebalo da predvidi i obavezu istovremenog školovanja za dva srodna zanimanja. Na primer, za šumskog tehničara i pratioca lova, za muškog i ženskog frizera, za metalostrugara i metaloglodaca. Tako bismo, u okviru jednog, imali dva zanimanja. Ovo se radi u drugim zemljama, u Austriji, Irskoj itd. Učenici imaju primarno i sekundarno zanimanje. Kod nas toga nema, ali se ogromna sredstva izdvajaju za prekvalifikaciju.

Treba mnogo toga promeniti da bismo dobili kvalitetne srednje stručne škole. Ipak, njihovo ukidanje na račun gimnazija bilo bi pogrešno. Jer čemu školovanje toliko visokoobrazovanih, a bez posla? Koji je to lobi ponovo nadjačao razum u zemlji Srbiji?

Izvor: Politika

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati