Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 03. 2014.

Aduti obrazovanih

Strategiju obrazovanja do 2020. godine jedni hvale a drugi je kude, što je i posledica različitih interesa onih koji o ovom dokumentu raspravljaju. Uocljivo je, tako, da predstavnici srednjih stručnih škola kritikuju ideju o znatnom porastu udela gimnazija u odnosu na broj srednjih stručnih škola, dok predstavnici gimnazija hvale isti predlog. Isto tako, predstavnici privatnih univerziteta ističu kao veoma dobar predlog o finansiranju dela školarina studenata i na takozvanim neprofitnim nedržavnim fakultetima, dok su baš tu ideju kritikovali oni s državnih univerziteta. I jedni i drugi su imali argumente u prilog svom stavu, što verovatno znači da svaka od predloženih novina ima svoje lice i naličje.

Aduti obrazovanih

To ukazuje na mane strategije pa i na to da ovaj dokument svakako treba da prođe kroz , ”sito i rešeto” ozbiljnih rasprava uz korekcije predloga. U protivnom, dobićemo dokument koji može da odvede celokupno obrazovanje ili pojedine njegove delove u pogrešnom pravcu, o čemu nam svedoče neke reforme iz prošlih decenija, poput one sa usmerenom školom. Zato bi predlagači trebalo da prihvate činjenicu da nisu sva ponuđena rešenja najbolja i da tekst može biti inoviran. Naročito u onim delovima koji predvidaju radikalne promene, a rok za njih je samo nekoliko godina.

Takav je predlog o izjednačavanju broja gimnazija i srednjih stručnih škola. Sad je taj odnos 76 prema 24 u korist srednjih stručnih škola, a predlaže se da za nekoliko godina bude sveden na 50 prema 50. Ako bi reformatori krenuli u brzopotezno ispunjavanje ovog cilja onda bi to izazvalo takav haos u srednjem obrazovanju da bi dobro zamišljena novina na samom startu doživela neuspeh.

Isto se može reći za predlog o državnom finansiranju dela školarina na privatnim univerzitetima. Ako bi ova ideja počela da se primenjuje za godinu-dve, verovatno bi to izazvalo takve nestabilnosti među studentima i u visokom školstvu da bi opet zbog ishitrene promene značaj cele reforme bio doveden u pitanje.

S druge strane, zbog ovih opasnosti od radikalnih novina pogrešno bi bilo ne menjati ništa. Pogotovo se to odnosi na nekvalitetno srednjoškolsko i univerzitetsko obrazovanje. Taj nekvalitet na srednjem nivou donose pre svega stručne škole, a na visokoškolskom mnoštvo privatnih, ali i državnih fakulteta.

Da problem bude veći, strategija podrazumeva i nagli porast broja srednjoškolaca koji nastavljaju da studiraju, pa se posebno ističe i značaj istovremenog porasta kvaliteta obrazovanja. I to, s jedne strane, onog osnovnog, ali još više srednjoškolskog i univerzitetskog. Bez porasta kvaliteta dobićemo masovnost koja sama sebe ne opravdava. O tome se u strategiji govori jer se pominje jačanje nezavisne uloge komisije za akreditaciju fakulteta uz, čak, učešce predstavnika stranih univerziteta u oceni kvaliteta rada svih visokoškolskih institucija. Pomenut je i predlog o jedinstvenim rang-listama svih fakulteta, bez obzira na to da li su u privatnom ili državnom vlasništvu, tako da bismo tačno znali koji je fakultet od kojeg bolji.

Porastu kvaliteta srednjoškolskog obrazovanja trebalo bi, pak, da doprinese i sama promena proporcije u broju gimnazija i stručnih škola, mada se podrazumeva, upozoreno je, da stručne škole ne mogu ostati na postojećem često nezadovoljavajućem nivou kvaliteta. Naprotiv, samim tim što će ih biti manje, one će u svemu morati da budu ravnopravne s favorizovanim gimnazijama.

Veći obuhvat generacija srednjoškolskim i univerzitetskim obrazovanjem, uz istovremeni porast kvaliteta naših škola je, dakle, osnovni cilj ove strategije, a dugoročno gledano efekat promena bio bi visok obrazovni nivo populacije kao prvi elemenat u jačanju ekonomske (i ne samo ekonomske) razvijenosti zemlje.

Izvor: Politika

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati