Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 12. 2014.  - Autor: RTS

UMESTO PRIJEMNOG ISPITA ZA FAKULTET: Velika matura od 2019. godine?

Ispit koji treba da zameni prijemne ispite za upis na fakultete, velika matura, u Srbiji će biti uvedena najverovatnije 2019. godine, odnosno biće pomeranja i prvi put će je polagati generacija koja srednju školu upiše 2015/16. godine, najavljeno je na skupu "Informativni dan o maturi".

UMESTO PRIJEMNOG ISPITA ZA FAKULTET: Velika matura od 2019. godine?

Pomoćnica ministra prosvete Zorana Lužanin je na skupu rekla da veliki broj zemalja ima veliku maturu kao jedan od dobrih pokazatelja kvaliteta obrazovanja i da srpsko zakonodavstvo predviđa uvođenje polaganja maturskog ispita na kraju školovanja.

 

"Izvesno je da će biti pomeranja uvođenja velike mature pošto generacija koja upisuje prvu godinu srednje škole mora biti upoznata sa celim planom i programom mature", istakla je Zorana Lužanin, navodeći da bi prva generacija koja bi mogla da polaže taj ispit bila generacija srednjoškolaca upisanih u školskoj 2015/16.

Lužaninova je navela da je istraživanje koje su sproveli stručnjaci za reformu visokog obrazovanja pokazalo da je od 7.500 učenika četvrtih razreda srednjih škola više od polovine reklo da želi da fakultet upisuje kao što su upisivali srednju školu, odnosno preko liste
želja.

"To znači manje stresa, znači sigurniji upis onoga što žele", ocenila je pomoćnica ministra prosvete.

Zorana Lužanin je rekla da će se u narednom periodu intenzivirati dijalog na koji će biti pozvane škole koje, kako je istakla, imaju strah od velike mature jer će ona biti i provera njihovog kvaliteta, kao i univerziteti, koji bi trebalo da prihvate veliku maturu kao ulaz
u visoko obrazovanje.

Na skupu su učestvovali predstavnici Slovačke i Hrvatske koji su preneli svoja iskustva sa uvođenjem velike mature u obrazovne sisteme svojih država.

Maja Jukić iz Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja Hrvatske rekla je da je uvođenje državne mature, kako se ona u Hrvatskoj naziva, ogroman i težak posao, ali da donosi pomake i poboljšanja.

Državna matura je baza za poboljšanje obrazovnog sistema i samovrednovanje, uvedena je 2010. godine i obavezna je za učenike gimnazija da bi završili svoje školovanje, precizirala je Jukićeva.

Kako je navela, učenici stručnih škola završavaju školovanje završnim ispitom, a mogu polagati državnu maturu ako žele da studiraju na fakultetima koji taj ispit smatraju uslovom za upis.

Prema njenim rečima, u Hrvatskoj su obavezni maternji jezik (hrvatski), matematika i prvi strani jezik, uz 24 dodatna predmeta koji se mogu birati za polaganje u zavisnosti od onoga što se traži na fakultetima koje učenik želi da upiše.

"Nije bilo lako uvođenje državne mature, ali je sa druge strane olakšano roditeljima i učnicima koji više ne moraju da putuju u mesta fakulteta već ispite polažu u svojim školama. Tako smo rasteretili kućne budžete roditelja, a isto tako smanjili pritisak na fakultete po vezi ili nečem sličnom", navela je Jukićeva.

Kako je rekla, uspostavljen je jedinstveni pristup tako da svi polažu u isto vreme, iste ispite i prema tim rezultatima se rangiraju, dodajući da na ispitima važe stroga pravila, da se prijavljuje svaki incident i da se i dalje radi na tome da nepravilnosti bude što manje.

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
Климент [neregistrovani]
 [16.12. 2014., 10:26]

ТРЛА БАБА ЛАН ДА ЈОЈ ПРОЂЕ ДАН

Уместо да се баве стварним проблемима у просвети, а они су многобројни, ова булумента просветних саветника и помоћника министара размишља само о томе како да опстане и да се умножава на бесмисленим пословима.
У просвети ради читава армија од преко стотину хиљада наставника и професора у најтежим могућим условима:
Прво, изложени су малтретирањима од стране полуписмених директора доведених на те положаје по партијским одлукама, а не по својим стручним, педагошким и моралним квалитетима. Бар 90% њих не би положили ни тестове са садашње мале матуре - част изузетцима. Ови директори имају овлашћења у државним школама као газде у приватним занатским радњама. Директор може донети без икаквог рационалног објашњења одлуку којом крши радна или материјална права професора. На овакве одлуке могу се жалити школским одборима, које практично именује директор и они по правилу потврђују одлуку директора.
Друго, професори су изложени разним врстама малтертирања од стране ученика који долазе у школу без елементрног домаћег васпитања. Професори немају заштиту ни од стране директора школе нити вреди обратити се за помоћ родитељима које интересује само да њихова деца добију што веће оцене.
Треће, материјална ситуација професора, чак и оних који раде пуно радно време, је врло лоша. Само издаци на гардеробу, да би деловали уредно и пристојно и давали неки пример ушеницима, су велики - а о издржавању својим породица да и не говоримо.
Просветни саветници и инспектори уместо да обилазе и контролишу рад професора и упознају се са њиховим проблемима, обилазе само директоре који им и не омогућавају контакт са професорима - све се завршава на поклонима и обилним ручковима по кафанама са директорима, о којима ове јагњеће бригаде инспектора пиши извештаје у суперлативима. Уосталом, нико те извештаје и не чита.
Е сад долазимо на матуре. Уместо да се, после многобројних афера, испита оправданост мале матуре како са стручног и педагошког становишта, а посебно енормни трошкови ове бесмислене маскараде - ова беспослена екипа помоћника и саветника министара решила да уведе и велику матуру.
Прво чему мала матура? Да потсетимо, мала матура је постојала пре 80 година између два светска рата и била је део гимназијског образовања, а не основног. Основна школа је трајала 4 године и после ње деца су или остајала у селу да буду земљорадници или ишла на занатске и струковне школе на радничка занимања или се уписивала у гимназије као припрему за факултетске студије. Гимназија се делила на нижу (прве четири године, па мала матура) и вишу (друге четири године, па велика матура). Ко није могао да продужи школовање у вишој гимназији, опредељивао се за неку ћатинску државну службу, па је мала матура имала неког смисла. Данас мала матура после осмогодишње школе нема никаквог смисла, само трошење новца. Смисла имају пријемни испити за упис у средње школе и садржина тих пријемних испита прилагођена је врсти средње школе. Свака средња школа треба да се бори за свој престиж и рејтинг, па ради тога за усмереност, озбиљност и квалитет пријемног испита.
То се односи и на факултете: сваки факултет треба да се бори за свој престиж и рејтинг, па ради тога за усмереност, озбиљност и квалитет пријемног испита. Велика матура не даје никакву гаранцију факултетима да ће добити одговарајуће кандидате за упис. Хрватско искуство, матерњи, страни језик, математика и неки од 24 предмета по избору не гарантује рационалност матуре са становишта ученика. Ако постоји листа жеља и студент се не упише на први жељени факултет, већ на неки други за који му не треба тај изабрани испут који је полагао на матури, или ако уписује факултет (лингвистика, историја, психологија и сл.) за који му математика не треба?
Али ће сада, у време штедње, када се професорима смањују ионако мале плате, маса саветника и “стручњака за реформу и увођење матуре” ићи ће на “студијска путовања” и семинаре у Хрватску, Словачку и друге земље. И то је једини њихов мотив за увођење матуре. Те приче да ће тобоже кућни буџети родитеља бити растерећени издатака за полагање јер ће деца полагати велику матуру у својој школи, а не у месту факултета су срамна бесмислица - зар ће студенти студирати (ако се упишу) код своје куће или у местима где постоје факултети?

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati