Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 09. 2010.  - Autor: V. NEDELJKOVIĆ

Alarmantno: Deca rastu uz crtaće na hrvatskom!

Gotovo 90 odsto crtanih filmova koji se trenutno mogu naći u video-klubovima i na uličnim tezgama sinhronizovano je na hrvatski jezik! Mališani iz Srbije tako putem ovih filmova usvajaju reči „tijekom", „nazočno", „odjenuto", „vjetrovito", „tjedan", „glazba", „saopćiti", „uhititi", „kolodvor"...

s
Alarmantno: Deca rastu uz crtaće na hrvatskom!

Redakciji Pressa javio se Đorđe Popović, otac četvorogodišnjeg dečaka, koji kaže da mu je sin zbog ovakvih propusta počeo da govori „tjedan" umesto „sedmica", a njega da zove „tatek"!

Škare i palače

- Sproveo sam neko svoje istraživanje i ustanovio da je 90 odsto filmova po video klubovima, kao i onih koji se prodaju na ulici, sinhronizovano na hrvatski jezik. Većina titlova je takođe na hrvatskom. Naša država očigledno nema sistematski pristup ovom problemu, pa je lakše uzeti tuđe. Zamalo nisam pao u nesvest kada mi je sin pre neki dan rekao da kralj i kraljica žive u „velelepnim palačama" - priča Popović.

Ogorčeni Beograđanin kaže da sebe ne smatra nacionalistom, ali ističe da naša deca treba da rastu uz sadržaje na maternjem jeziku. Reporteri Pressa takođe su imali priliku da se uvere da se u Bulevaru kralja Aleksandra, jednoj od najprometnijih ulica u glavnom gradu, dečji crtani filmovi poput „Bambija" i „Tri praseta" prodaju sa hrvatskom sinhronizacijom.

- Niko ne kontroliše na kojem jeziku je sinhronizovan ili titlovan neki film - priznala nam je jedna od prodavačica.

Radnica u video klubu „Žabac" u Beogradu potvrdila je za Press da od distributerskih kuća dobijaju filmove koji su u najvećem broju titlovani ili sinhronizovani na hrvatski jezik.

- Verovatno je u pitanju finansijski momenat. Sinhronizacija nije jeftina i njima je očigledno lakše da kupe filmove od Hrvata - kaže naša sagovornica.

U prodavnicama se već duže vreme nalaze i slikovnice na hrvatskom jeziku, pa su deca prinuđena da čitaju kako će „baka uzeti škare i rasporiti trbuh vuku" u „Crvenkapi".

Košta 15 evra po minutu

Dragoljub Zbiljić, profesor srpskog jezika i predsednik Izvršnog odbora Udruženja „Ćirilica", kaže za Press su posledice ovakvih pojava već vidljive!

a

Ministarstvo kulture: Nismo nadležni!

U Ministarstvu kulture navode da nisu nadležni za pitanje uvoza robe na naše tržište, pa u tom smislu ne mogu ni da utiču koje će filmove distributerske kuće uvoziti. Takođe, ni pitanje sinhronizacije na srpski jezik nije u njihovoj nadležnosti.

- Srpska deca i Srbi sve više u izgovoru i pisanju poprimaju hrvatske jezičke varijante, što poprima karikaturalne osobine, jer su hrvatski lingvisti prinuđeni da zarad razlikovanja i ustoličenja svog posebnog jezika prave smešne konstrukcije. Uostalom, treba se u nečemu ugledati i na Hrvate. Jer, oni nikada ne nude svojoj deci srpski jezik bez prilagođavanja - ističe Zbiljić.

Aleksandar Popović, direktor marketinga u distributerskoj kući „Provižn", navodi za Press da je sinhronizacija izuzetno skupa, od osam do 15 evra po minutu, ali da to nije opravdanje za gušenje srpskog jezika!

- Sve crtane filmove koje distribuiramo sinhronizujemo isključivo na srpski jezik. Nažalost, ovde imamo dve ili tri kuće koje su ekspoziture hrvatskih firmi u Srbiji i koje rade sinhronizaciju filmova na nekakvoj „mekšoj" verziji hrvatskog jezika i potom ih distribuiraju na našem tržištu - ističe Popović i napominje da je najveći problem to što država nije uspela da se izbori sa pireaterijom.

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati