Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 11. 2010.  - Autor: (R. S.)

Nova solidarnost - svako gleda svoja posla

Zemljotres u Kraljevu ponovo je pokazao dve Srbije: malobrojnu koja je spremna da priskoči u pomoć uvek kad zatreba i većinsku, koju tuđa patnja ne dotiče

1
Šetnja... Da bi neko postao solidaran mora da mu se „nacrta" tuđa nevolja

Srbi su skloni da se identifikuju sa tuđom patnjom i pokazuju više razumevanja za tuđe probleme od prosečnog građanina sa Zapada, ali solidarnost sa ljudima u nevolji najčešće neće pokazati ukoliko ne budu podstaknuti da to urade, smatraju sagovornici Pressa.

Kraljevo, kao pre petnaest godina Knin, pokazalo je dva lica Srbije. S jedne strane su bili volonteri, njih oko 1.000, koji su došli da pomognu da se saniraju posledice zemljotresa, a s druge strane oni koji su pokušali da iskoriste nesreću prodajući flaširanu vodu i građevinski materijal po višim cenama. Baš kao što se posle pada Knina dogodilo da izbeglicama zelenaši duž puta prodaju hranu i vodu, dok su drugi ustupali svoje kuće.

Osećanje empatije je u Srbiji atrofiralo

Nema čvrstih pokazatelja, ali se bar na prvi pogled čini da je srpsko društvo sve manje solidarno: vozači koji dodaju gas kada vide saobraćajnu nesreću pre su pravilo nego izuzetak; prilikom poplava u Banatu i Zaječaru sve su oči bile uprte u državu; pomoć za žrtve cunamija u Indoneziji koju su uputili građani nije prelazila nekoliko stotina evra. Drugi podaci opovrgavaju tvrdnju da je srpsko društvo nesolidarno: samo u akcijama Crvenog krsta dobrovoljno svakog meseca učestvuje desetak hiljada ljudi.

A

Što je više ljudi, manje šanse za pomoć

Psiholozi smatraju da se razlog za ravnodušnost građana prema tuđoj nevolji nalazi u današnjem vremenu, u kome svako gleda svoja posla - ljudi su postali sebični i otuđeni. Postoji i jedan zanimljiv, ali ne i nelogičan fenomen: ukoliko pomoć zavisi od većeg broja ljudi, manja je šansa da će ona biti pružena, jer svako misli da će reagovati neko drugi. Što je manje ljudi, veća je šansa da će pomoć biti ukazana. Prema mišljenju Žarka Trebješanina, psihološka istraživanja su pokazala da se sa većim brojem ljudi deli i odgovornost. Na kraju se odgovornost svede na to da niko nema odgovornost.

Analitičar Nikola Tanasić kaže da građani Srbije nisu ništa više, ali ni manje solidarni od ljudi na Zapadu.

- Mislim da ljudi u svetu nemaju bitno veće rezultate od nas, nego oni mogu da izdvoje veću količinu novca, pa to može da izgleda impresivnije.

On, međutim, dodaje da je osećanje empatije kod nas ipak malo atrofiralo.

- Naše društvo je prvenstveno žrtva velike podložnosti medijskim manipulacijama. U našem društvu osećanje empatije atrofiralo je zbog izloženosti medijima i potrebe da se od medija dobije informacija o tome šta treba da se radi. Nas je lako povesti preko medijske kampanje, preko potresne fotografije ili članka, ali čim nema nekoga da nas stalno podstiče, mi ćemo prosto to da zaboravimo. Međutim, kada nam se skrene pažnja na neki događaj, onda smo skloni da reagujemo više nego altruistično. I kada se dogodi nešto poput zemljotresa, ljudi su skloni da se ponašaju daleko čovečnije nego što smo navikli. No, uvek je to neka naknadna pamet, uvek je to na drugu loptu i retko kad mislimo unapred. Mislim da je osnovni problem u našem društvu što je ono osiromašeno - kaže Tanasić, i dodaje da se mi previše uzdamo u medije i humanitarne organizacije koji će se time baviti.

U SFRJ nije bilo straha za sopstvenu egzistenciju

Tanasić kaže da se ne može porediti solidarnost koja je iskazivana u nekadašnjoj Jugoslaviji i ona koja danas postoji u Srbiji. U vreme bivše države nije postojao neposredni strah za sopstvenu egzistenciju, a osim toga, čitav niz društvenih struktura apelovao je na solidarnost, postojali su praznici koji su nas na to pozivali, manifestacije koje su nas na to orijentisale. Ljudi su se doslovno obrazovali da razmišljaju na takav način.

Izvor: Press

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati