Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 01. 2007.  - Autor: I. DUGALIĆ

MAMAC!

Mesečne kamate za rivolving kreditne kartice kreću se od dva do tri odsto, ali ekonomista Nikola Fabris tvrdi da na kraju godine dug na računu može da dostigne čak 70 odsto veću cifru od realnog zaduženja. Ljudi u Srbiji navikli su da žive na odloženo. Više im to, međutim, ne omogućavaju čekovi, već kreditne kartice. Nažalost, masa građana zaboravlja da su čekovi bili beskamatno platežno sredstvo, za razliku od kreditnih kartica

s
s

Nikola Fabris

Plaćanje karticama na odloženo građane može da košta mnogo više nego što je naznačeno u ugovorima koje sklapaju s bankama, upozoravaju stručnjaci. Iako se mesečne kamate za takozvane rivolving kreditne kartice kreću od dva do tri odsto, u zavisnosti od banke, ekonomista Nikola Fabris tvrdi da na kraju godine, kad se sve sabere, dug na računu može da dostigne čak 70 odsto veću cifru od realnog zaduženja.

Rivolving kreditne kartice, podsetimo, omogućavaju plaćanje na odloženo i na nekoliko rata. Obaveze iz februara, na primer, klijent samo delimično izmiruje u martu, ostatak obaveza prenosi se u april, a na taj ostatak banka obračunava kreditnu kamatu. Iznos koji u tom slučaju klijent može da koristi u martu je razlika između limita na kartici i izmirenih obaveza. Takva otplata kredita po kartici odvija se ukrug, odnosno ako je kartica rivolving 5, to znači da se svakog meseca izmiruje minimum petina zaduženja. To ujedno ne znači da je klijent ograničen na korišćenje kredita samo pet meseci, već on kredit koristi onoliko koliko želi i sve što plaća, plaća na unapred ugovoreni broj rata.

Nikola Fabris, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je veliki broj građana Srbije rivolving kreditne kartice poistovetio sa čekovima.

- Ljudi u Srbiji navikli su da žive na odloženo. Više im to, međutim, ne omogućavaju čekovi, već kreditne kartice. Nažalost, masa građana zaboravlja da su čekovi bili beskamatno platežno sredstvo, za razliku od kreditnih kartica. Tako se dešava da se često zadužuju više od svoje realne platežne moći, a banke obračunavaju kamatu na kamatu, te se neretko ispostavi da je konačni dug u banci mnogo veći od onog koji sebi mogu da priušte - kaže Fabris.

a

Loše iskustvo Hrvata

Nikola Fabris naveo je primer Hrvata, koji su se prethodnih godina toliko zaduživali kreditnim karticama da su ostajali čak i bez stanova.
- Banke klijentima ne daju rok do kad mogu da izmire svoja dugovanja sa kreditnih kartica. Njima odgovara da vi trošite novac i da one obračunavaju kamatu. Kad se posle izvesnog perioda sve sabere, ispostavi se da su ljudi zaduženi čak i u vrednosti čitavog stana. Na kraju moraju da ga prodaju da bi vratili dug ili im ga banka na ime duga oduzme - kaže Fabris.

Narodna banka Srbije je, prema njegovim rečima, zbog toga bankama naložila da njihovi klijenti moraju da izmire sva dugovanja u roku od godinu dana.
- Zbog primera prezaduženosti u Hrvatskoj, NBS je naše banke ograničila. Svaka rivolving kreditna kartica važi godinu dana. Pre nego što građani podignu novu, u obavezi su da izmire sva dugovanja na staroj - objašnjava Fabris.

On dodaje da banke u ugovorima jasno ističu mesečnu kamatu na rivolving kreditne kartice, ali da građanima niko ne napominje da moraju da izmire svoje obaveze do kraja meseca, jer se u suprotnom ta kamata prepisuje u naredni period.

- Opasnost predstavlja gomilanje kamate na kamatu. Dugovanja bi trebalo da se izmire do kraja meseca, međutim, to je u većini slučajeva nemoguće. Mnogo ljudi platu ne dobija tačno prvog u mesecu, već petog ili desetog. U međuvremenu se još zadužuju, tako da plata ne može da im pokrije obaveze ni drugog meseca, pa ni trećeg, a možda i duže. Za to vreme banke prenose zaduženja iz meseca u mesec i obračunavaju kamatu. Tako se gomila kamata na kamatu. Pare se troše svakog meseca, tako da obračun na kraju godine, umesto dva odsto više od potrošene sume, može da dostigne čak i 70 odsto višu cifru - objašnjava Fabris.

Banke, prema njegovim rečima, nemaju obavezu da obaveštavaju svoje klijente o zaduženjima na računu.

- Građani zbog toga moraju strogo da paze gde su, koliko i kad potrošili novac. Trebalo bi da vode preciznu evidenciju, jer jedino tako mogu da izračunaju koliko su se zapravo zadužili. Ukoliko ne vode računa, postoji mogućnost da na kraju godine, kad banke svode svoje račune, ne mogu da izmire sve obaveze - zaključuje Fabris.

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati