Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

SREDNJOŠKOLCI IZBEGAVAJU ČASOVE NA SVE NAČINE

20. 06. 2011.  - Autor: Violeta Nedeljković

U dnevniku 48 miliona izostanaka

Dosetili se - Đaci najčešće izbegavaju odlazak na časove kada treba da odgovaraju. Godišnje oko 160 izostanaka po đaku

s1
učenici

Srpski srednjoškolci tokom školske godine naprave čak 48 miliona izostanaka, što je u proseku 160 po učeniku. Praktično, to znači da đaci sa nastave izostanu celih 30 dana.

a1

Najčešći razlozi za bežanje sa časova

- Strah od ispitivanja
- Loš prevoz
- Nezanimljivo predavanje
- Uticaj vršnjaka

Stručnjaci kažu da je za ovakvu katastrofalnu sliku najviše kriv nov Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, koji predviđa da nedolazak učenika u školu ne utiče na smanjenje ocene iz vladanja. Tako je, recimo, i bilo moguće da jedan maturant Pete beogradske gimnazije ima 40 neopravdanih izostanaka i primerno vladanje.

Milije im kladionice

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje za Press da analize koje pokazuju da učenici u proseku naprave oko 160 izostanaka u toku školske godine moraju da budu shvaćene kao ozbiljan alarm.

- Oni koji su usvojili sadašnji zakon nisu mislili na mladost Srbije, koja u sve većem broju napušta školske klupe i šeta po kladionicama, kafićima i parkovima - upozorava Antić.

Naš sagovornik dodaje da je nepostojanje oštrijih kazni za bežaniju sa časova dovelo do apsurdne situacije - da učenici sa 30 i više neopravdanih izostanaka imaju primerno vladanje i ocenu pet.

- Bežanje sa časova sada se kvalifikuje samo kao lakša povreda radnih obaveza, dok su ranija pravila bila mnogo jasnija - 25 izostanaka povlači jedinicu iz vladanja, ali i mogućnost da učenik bude izbačen iz škole - ističe Antić.

Razlog masovnog izostajanja srednjoškolaca sa časova on vidi u nemotivisanosti učenika, nereformisanim nastavnim planovima i programima i lošim uslovima za rad u školama, gde se predavanja svode na tablu i kredu.

- Na porast broja izostanaka uticali su i nezainteresovanost roditelja, koji ne vode računa o uspehu i kretanju svoje dece, ali i nemotivisanost nastavnika - objašnjava predsednik foruma.

s2
školski dnevnik

Tmušić: Traljave zakonske odredbe

Do stupanja na snagu novog Zakona o vaspitanju i obrazovanju, u septembru 2009. godine, svaki učenik koji je imao 25 izostanaka rizikovao je da bude izbačen iz škole. I načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić priznaje za Press da imamo „traljava" zakonska rešenja kada su u pitanju učenički izostanci.

- Tačno je, učenik može da ima veliki broj izostanaka, a ne može da bude izbačen iz škole - kaže Tmušić.

Leonardo Erdelji, profesor i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da se broj izostanaka drastično povećao u prethodne dve godine.

- Zavirite u bilo koju srednju školu i videćete da pred kraj školske godine od celog odeljenja na času sedi svega petoro-šestoro učenika. Ostali vreme provode u kladionicama i kafićima oko škole. Roditelji su brigu o deci prepustili školi, a ona nema zakonske mehanizme da ih natera da prisustvuju času. Zahvaljujući nakaradnom zakonu učenik može cele godine da ne ide u školu i neće biti izbačen već upućen na razredni ispit. U kruševačkoj Mašinskoj školi, gde ja predajem, jedan učenik od 400 časova praktične nastave nije dolazio na 380. On se ne uzbuđuje zbog toga jer zna da ga zakon štiti i da neće snositi nikakve sankcije. Zato smo i tražili hitne izmene zakona po ovom pitanju - ističe Erdelji.

Savo Milić, direktor Pete beogradske gimnazije, kaže da srednjoškolci najčešće izbegavaju odlazak na časove upravo kada treba da odgovaraju i da je kod njih prošle godine bilo, u proseku, 100 izostanaka po učeniku.

a2

Brojke

548 srednjih škola ima u Srbiji
300.000 učenika pohađa te srednje škole
160 izostanaka prosečno napravi srpski srednjoškolac tokom godine

- Primetno je da đaci najviše izostaju sa nastave pred tromesečje, polugodište i na kraju školske godine, kada je u toku provera znanja. Roditelji im pravdaju časove, a olako se dolazi i do lekarskih opravdanja. Mi nemamo ovlašćenje da proveravamo medicinsku dokumentaciju i tako se godinama vrtimo ukrug. Mislim da je ključ problema u velikoj opterećenosti učenika - smatra Milić.

Pokrivaju ih roditelji

Branka Oreščanin, pedagog u Školi za negu lepote u Beogradu, kaže da su učenici koji pohađaju ovu obrazovnu ustanovu prošle školske godine u proseku imali 160 izostanaka.

- Anketa o uzrocima neopravdanih izostanaka koju sam radila među učenicima pokazala je da je osnovni razlog nedolaska u školu strah od ispitivanja, a slede loš prevoz, nezanimljivo predavanje i uticaj vršnjaka. Pored velikog broja neopravdanih časova, ne treba zanemariti ni porast broja opravdanih izostanaka koje učenici pravdaju uz pomoć roditelja i lažnih lekarskih uverenja. Svi se slažu da su to planski izostanci. Đacima je mnogo lakše da dobiju neopravdani nego da poprave jedinicu. Oni ne kriju da se prilikom pravdanja izostanaka oslanjaju na veliku pomoć roditelja, koji ih pokrivaju u tome - ističe Oreščaninova.

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati