Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

serijal pressa: poloŽaj radnika u srbiji... zaposleni u prokupaČkom „leoniju" tvrde da ih u ovoj fabrici tretiraju kao robove

17. 08. 2011.  - Autor: Biljana Roganović

Na poslu padamo u nesvest, ni do toaleta nam ne daju...

Vapaj - Kažu da satima moraju da stoje za trakom, trpe fizički i psihički teror, pa nije čudo što stalno poboljevaju

s1
Iz pogona
KIČMA PUCA OD STAJANJA UZ TRAKU... Iz pogona 'Leonija'

Radnici u fabrici „Leoni", čije su otvaranje pratile pompezne najave i velike državne subvencije, tvrde da su izloženi torturi od koje poboljevaju i padaju u nesvest, a sve to za plate koje su daleko ispod republičkog proseka.

a

Poziv Pressa: Prijavite svoj slučaj!

Press počinje veliki serijal o položaju radnika u Srbiji. Naš istraživački tim baviće se ovom temom iz svih uglova, narednih dana objavićemo ispovesti radnika privatizovanih fabrika kojima upravljaju bahate strane i domaće gazde, trudnica koje su dobijale otkaze čim bi ostale u drugom stanju, ali ćemo pisati i o dobrim primerima... Pitaćemo nadležne šta su učinili da radnicima bude bolje i šta planiraju da preduzmu posle primera koje budemo objavili.

Ako imate sličan problem, ako radite u neljudskim uslovima, maltretiraju vas, ne omogućavaju ni osnovna prava iz Zakona o radu, pišite nam i ostavite svoje kontakte na mejl adresu ufokusu@novinepress.rs ili preko sajta www.pressonline.rs.

„Leoni" pripada nemačkoj kompaniji iz Nirnberga, koja se bavi proizvodnjom autokablova. Radnici zaposleni na proizvodnoj traci za Press pričaju da je tempo rada neizdrživ i da je plata od 190 evra apsolutno neodgovarajuća za posao koji obavljaju.

- Trpimo strašne psihološke pritiske, ali moramo da radimo jer drugog posla nema. U obavezi smo da od osam sati, koliko traje smena, sedam i po stojimo za proizvodnom linijom. Samo jednom tokom radnog vremena imamo pauzu od pola sata za obrok. Ukoliko želimo da odemo do toaleta, moramo da pozovemo takozvane trenere, odnosno radnike koji uskaču na naša mesta. U smeni ih je po dvoje. Kad su zauzeti, moramo da trpimo. A svaki odlazak do toaleta nam se beleži - požalili su nam se radnici, čija imena redakcija ima, ali ih iz razumljivih razloga ne objavljujemo, a u daljem tekstu koristili smo inicijale.

Svi se razočarali

Radnici kažu da je uslove rada gotovo nemoguće izdržati, jer čak i kada posla nema moraju da stoje kraj proizvodne linije. Zbog premora i vrućine neretko se dešava da padaju u nesvest i doživljavaju kolaps, a malo-malo pa se neko razboli i ode na bolovanje. U prokupačkoj Hitnoj službi potvrđuju da su pozivi iz „Leonija" gotovo svakodnevni.

- Ako ne svakog, a onda barem svakog drugog dana dobijamo jedan ili dva poziva za intervenciju u fabrici. Ponekad pacijente dovoze i kolima. Radnici, posebno žene, kojih ima gotovo 80 odsto, doživljavaju kolapse zbog premora i vrućine - kaže za Press Saša Ilić, glavni tehničar u Hitnoj službi.

Razočaranje Prokupčana je tim teže što je za celo mesto otvaranje fabrike u kojoj trenutno ima više od 1. 000 zaposlenih bilo svetlo na kraju tunela. Svi redom tvrde da njihove pritužbe nisu bez osnova, posebno zato što je država sklopila sa „Leonijem" sporazum da za svakog uposlenog radnika plati subvenciju od 5.000 evra. Tako ispada da prve dve godine radnike plaća država. Uz to, opština je oslobodila „Leoni" plaćanja lokalnih taksi, a Ministarstvo za ekologiju odvojilo je 30 miliona dinara za dekontaminaciju zemljišta.

- Radim ovde od prvog dana kada je fabrika otvorena i mislim da neću moći još dugo da izdržim. Jedina novina za dve godine, otkako je otvoren „Leoni", je nedavno klimatizovanje proizvodne hale. Ranije je pauza bila podeljena na dvadeset i deset minuta, pa nam je bilo lakše, sada je spojena, pa za tih pola sata ne stižemo ni da pojedemo obrok, odemo do toaleta i popijemo vodu. Mnogo je teško, ovakav tempo je ubitačan. Ipak, izbora nemam jer drugi posao ne bih mogla da nađem - priča za Press radnica J. D.

b1

Na šta se sve žale

1. Dugotrajno stajanje za trakom, čak i kada nema posla
2. Da bi išli u toalet moraju da nađu zamenu ili da trpe
3. Svaki odlazak u toalet im se beleži
4. Konstantne pretnje otkazima
5. Kritika kvaliteta kablova, iako ih ne vraćaju na doradu
6. Pismene opomene i za najmanju sitnicu
7. Sumnje u uverenja o bolovanju
8. Telefonski pozivi radnicima na bolovanju da se vrate na posao
9. Velika vrućina u hali *
10. Plate daleko ispod republičkog proseka
* Tek nedavno, iako fabrika radi dve godine, hala je klimatizovana

I njene koleginice i kolege ispričali su nam identične priče, napominjući da firma nema sindikat, jer niko ne sme da pokrene takvu inicijativu.

- Uslovi su izuzetno loši. Stalno nas kontrolišu i nadgledaju, ne smemo da mrdnemo. Sve to bismo lakše podnosili da su plate bar malo veće. Osnovica je 18.000 dinara, a uz topli obrok i bonus pređemo 19.000. Više ni u Kini ne može da se nađe tako jeftina radna snaga i ljudi koji su spremni da osam sati stoje za linijom. Pre „Leonija" deset godina sam bila nezaposlena. Kada se fabrika otvorila, svi smo pohrlili i bili presrećni što imamo mogućnost da radimo i primamo platu. Sada već mnogi dobro promisle pre nego što dođu da rade - govori M. N.

a2

Koja pitanja su ostala  bez odgovora

Press je pokušao da stupi u kontakt sa direktorom „Leonija" Piterom Rekoskumom, ali nas je sekretarica uputila da pitanja pošaljemo mejlom. To smo i učinili i dan kasnije dobili kratak odgovor da „nažalost nisu u mogućnosti da nam odgovore na tri postavljena pitanja". A direktora smo pitali sledeće:

1. Šta činite da poboljšate uslove rada u proizvodnji?

2. Da li ima i koliko radnika koji su dali otkaze?

3. Koliko imate radnika?

Ona dodaje i da poslovodstvo sumnja u sva bolovanja.

- Eto, prošle nedelje je preminula moja koleginica koja je imala svega 35 godina. Stalno je bila na bolovanju, ali su je zvali telefonom da se vrati na posao i pretili joj otkazom. Ona je prekidala bolovanja i vraćala se. Sada je preminula. Ne tvrdim da je neko kriv za njenu smrt, međutim, žena je stvarno bila bolesna, a nisu joj verovali - ispričala je M. N.

Press je krenuo tragom priče M. N. o preminuloj koleginici i ustanovili smo da se radi o Slavici Đokić. Prema izveštaju istražnog sudije Višeg suda u Prokuplju, ona je preminula prirodnom smrću. Do smrti je došlo usled gušenja, nakon epileptičkog napada. Prethodno je odradila celu smenu u fabrici, usput od plate kupila deci igračke i došla kući. Legla je da se odmori i više se nije probudila.

Kompletan tekst možete pročitati u štampanom izdanju Pressa

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati