Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Šokantni detalji iz titovog Života (2)... slovenaČki arhiv Čuva neverovatnu istinu o nedelima josipa broza

26. 08. 2011.  - Autor: Veljko Miladinović

Tito priznao da je ubio Parovića

Otvoreno - Neobjavljene beleške Vladimira Dedijera otkrivaju najveću Titovu tajnu - kako je u Španiji ubio poznatog srpskog komunistu Blagoja Parovića. Uklonio konkurenta - Partija 1934. godine donela odluku da Parović bude sledeći sekretar Centralnog komiteta KPJ

s
Josip Broz Tito

Josip Broz Tito je za vreme španskog građanskog rata organizovao ubistvo Blagoja Parovića, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih komunista koji je trebalo da preuzme mesto sekretara CK KPJ. Tito je organizaciju likvidacije početkom Drugog svetskog rata sam priznao Parovićevoj supruzi Anki Butorac, otkriva Press.

a1
Blagoje Parović

Slika kao dokaz da je zadatak izvršen

Blagoje Parović je ubijen 6. jula 1937. pored sela Vilja nueva de la Kanjada kod Madrida. Ubijenog Parovića je odmah po smrti fotografisao Srbin iz Bosne major Vlajko Begović, za koga Dedijerovi zapisi iz slovenačkih arhiva otkrivaju da je bio član Titovog štaba za likvidacije i to sa statusom „glavnog egzekutora u Španiji".

- Ugao snimanja fotografije, s lica iznad tela mrtvog Parovića pokazuje da je snimak napravljen ne iz pijeteta prema ubijenom, već da bi se šefovima poslao dokaz da je zadatak izvršen - kaže Simić.

Ovo strašno priznanje zabeležio je Brozov najpoznatiji biograf Vladimir Dedijer u svojim neobjavljenim spisima koji se nalaze u Arhivu Slovenije, a koje je Pressu ekskluzivno dostavio novinar i publicista Pero Simić.

- Iz ovih dokumenata se vidi da je tom priznanju prisustvovao Leo Mates, zagrebački komunista, posleratni zamenik ministra spoljnih poslova i čovek od najvećeg Titovog poverenja. Tito je posle španskog građanskog rata boravio u njegovoj kući u Zagrebu, a posle rata ga je angažovao za poverljive zadatke kao što je bilo približavanje Amerikancima. Dedijer je sa Matesom vodio poverljivi razgovor 24. septembra 1983, u kojem mu je ispričao mnogo nepoznatih detalja o Titu - kaže za Press Pero Simić.

U nemilosti supruge

Mates je Dedijeru svedočio da je u njegovoj porodičnoj kući, u elitnom zagrebačkom naselju Šalata, početkom Drugog svetskog rata svojim ušima čuo kada je Tito Anki Butorac, supruzi ubijenog Blagoja Parovića, koja je i sama bila istaknuti komunistički funkcioner, otvoreno priznao da je „poslao njenog supruga u smrt". Anka Butorac je, kako kaže Simić, svog supruga uoči njegove smrti „uzela u nemilost" zbog ljubavne afere sa jednom mladom saradnicom sovjetskog poslanstva u Budimpešti.

- Mates je verno, od reči do reči, preneo ovo priznanje Titovom biografu, koji je o tome napravio belešku: „Tito u Matesovoj kući u Zagrebu, iznad Šalate, Anki Butorac odjednom: 'Ja sam tvoga druga poslao u Španiji u smrt!'" Dedijerova neverica je bila tolika da je pored Titove rečenice, u levom gornjem uglu, roze flomasterom ispisao četiri krupna uzvičnika - priča Simić.

Pored nedvosmislene potvrde da je Tito boravio u Španiji za vreme građanskog rata, što je Broz celog života poricao, tajne Dedijerove beleške otkrivaju i da je Tito u tom ratu lično komandovao zloglasnim IV odeljenjem sovjetskog NKVD, koje je bilo zaduženo za likvidaciju nepodobnih komunista. Dedijerovi zapisi, koje za života nije smeo da objavi, pokazuju i da je Tito koristio tu pozicijx u kako bi eliminisao svakog ko bi mogao da mu se suprotstavi u njegovoj nameri da dođe na čelo partije, a prvi na tom spisku bio je upravo Blagoje Parović.

Najperspektivniji komnunista

Parović je bio organizacioni sekretar CK KPJ, praktično drugi čovek u partijskog hijerarhiji. Milan Gorkić, tadašnji sekretar CK KPJ ga je postavio za svog predstavnika u republikanskoj Španiji, gde je Parović pokrenuo i uređivao dobrovoljački list „Dimitrovac", a početkom jula 1937. postavljen je za komesara XIII internacionalne brigade.

Simić je u svojim istraživanjima došao i do neobjavljenog svedočenja jugoslovenskog španskog dobrovoljca Koče Popovića, kasnije Titovog ministra inostranih poslova, po kom je Blagoje Parović bio jedini koji je pored Tita „pokazivao samosvest i sigurnost", što je po njegovoj oceni predstavljalo smetnju Brozovim ambicijama.

a2

Sutra

- Tajna Titovog kreveta:
- Jovanka agent NKVD

U nedelju, ekskluzivno u Press magazinu

- Titovi odredi smrti
- Kakve su karijere napravili Titovi likvidatori
- Ko je sve iz Titovog okruženja radio za strance

- Parović je bio jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih komunista. Centralni komitet KPJ doneo je još početkom 1934. odluku da on stane na čelo Centralnog komiteta u slučaju hapšenja Milana Gorkića i Vladimira Ćopića. Parovića je vrh partije ocenjivao kao „jednog od retkih radničkih aktivista koji su se uzdigli i osposobili za samostalan politički rad širih razmera" - kaže Simić i nastavlja:

- Tito je iskoristio njegov angažman u Španiji i svoju poziciju na čelu jedinice za likvidaciju da ga eliminiše. Titu je kasnije bio otvoren put da zasedne na mesto sekretara CK. A da su ti prljavi poslovi u Španiji bili ključni za njegovo postavljenje, svedoči Matesov odgovor na Dedeijerovo pitanje „kakve je usluge Tito učinio Sovjetima u Španiji da mu daju mandat u doba staljinističkih pogroma". Mates je tad jasno rekao: „Tito je tamo čistio ljude".

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati