Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Administrativni potez na severu JUŽNE pokrajine nikada nije bio „oficijelan"

18. 12. 2011.  - Autor: Veljko Miladinović

Istoričari hoće reviziju: Srbija i Kosovo nemaju granicu

Gde je crta: Administrativna linija koja je predmet sporazuma o zajedničkoj kontroli granice Beograda i Prištine nikada nije zvanično utvrđena.Izbori: Sadašnji oblik dobila je tek 1959. godine kada je Petar Stambolić pomerio granicu Kosova na Kopaonik da bi pobedio na izborima u Leposaviću.

s
Administrativna linija između centralne Srbije i Kosova i Metohije, koja je predmet sporazuma o zajedničkoj kontroli granice Beograda i Prištine, nikada nije zvanično utvrđena, a sadašnji oblik dobila je tek 1959. godine kada je Petar Stambolić „pomerio" Kosovo do Kopaonika kako bi pobedio na lokalnim izborima, kažu srpski istoričari za Press.
Oni tvrde da sadašnje razgraničenje oko kojeg se lomi ceo svet, a na kom insistiraju Kfor i Euleks, nije u skladu sa principima koje je Badinterova komisija 1991. godine postavila kao osnov za rasformiranje SFRJ i pozivaju da se pre bilo kakvog oblika razgraničenja napravi revizija takozvane granice. Badinterova komisija je, naime, „podelila" SFRJ prema avnojevskim granicama, a prostor koji je KiM obuhvatala menjao se posle Drugog svetskog rata.
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da je najveći deo današnje opštine Leposavić bio van autonomne oblasti Kosova i Metohije sve do 1959. godine. Pavlović ističe da upravo taj slučaj pokazuje da granica između Kosova i Srbije zapravo nikad nije ni postojala.

Transfer teritorije

- Teritorija autonomne pokrajine definisana je kroz opštine, odnosno srezove koje obuhvata, ne postoji dokument koji utvrđuje liniju koju bismo mogli da nazovemo granicom. Kada je 1959. godine doneta odluka da u Kosovo i Metohiju uđe i Leposavić, to je učinjeno tako što su srezovi Leposavić i Lešak iz Raškog okruga pripojeni Kosovskoj Mitrovici i posredno uneli svoj atar u pokrajinu. To znači da Kosovo nije imalo „teritorijalnu celovitost", niti je promena teritorije koju obuhvata izvršena odlukom o „pomeranju granica". Ne postoji nijedna međunarodno priznata konferencija ili odluka na osnovu koje bi se moglo zaključiti koja je „granica Srbije i Kosova". Kosovo nije tretirano na Drugom zasedanju Avnoja, niti na Badinterovoj komisiji na osnovu koje su razgraničene bivše jugoslovenske republike - kaže Pavlović.
s

Jarinje: Kontrolni punkt na granici koja nikada nije postojala

On tvrdi da je jedino razgraničenje između Kosova i Srbije usledilo posle NATO bombardovanja, kada je Kumanovskim sporazumom utvrđena kopnena zona bezbednosti.
- Ali nije utvrđena kao državna granica, jer je reč o vojno-tehničkom sporazumu u skladu sa Rezolucijom 1244. Da bismo govorili o nekakvom razgraničenju, neophodno je utvrditi na osnovu kog principa se linija razgraničenja utvrđuje - kaže Pavlović.
Teritorijalna promena opština na prostoru koji danas zovemo severno Kosovo odigrala se tako što je 1. januara 1960. opština Leposavić obuhvatala Leposavić, Lešak i Ibarsku Slatinu, gde su većinom živeli Srbi. Zvanično obrazloženje bilo je da taj deo gravitira ka Mitrovici zbog rudnika gde je dosta ljudi radilo.
Pero Simić, publicista i istraživač, kaže da je taj „transfer teritorije" obavio Petar Stambolić, jer je iz tog sreza bio biran za poslanika. Druga verzija priče je da je to učinjeno kako bi se povećao broj srpskog stanovništva u pokrajini, a posledica je da je današnja administrativna linija pomerena do Kopaonika.
- Da je režim hteo veći broj Srba na Kosovu, oni bi se izborili za obaranje odluke iz 1946. o zabrani povratka Srba koje su za vreme rata proterali fašisti. Makar onima kojima nije nađena nikakva krivica. Navodno, zabranjen je povratak jer su Srbi naselili albansku zemlju. Bilo je sirotinje iz Prvog svetskog rata kojoj je Kraljevina dodelila zemlju, ali to nije bila albanska, već zemlja turskih begova i Srpske pravoslavne crkve - kaže Simić.

Crte povlači ko gde hoće

Istoričar Predrag Marković kaže da je „prva granica" između Srbije i Kosova poslednji put povučena za vreme Drugog svetskog rata, kada je ona bila baš na Ibru, po liniji koja danas deli sever Kosova od ostatka pokrajine pod kontrolom prištinske vlade. Nemci su tada u okupiranoj „nedićevskoj" Srbiji zadržali Kosovsku Mitrovicu iz ekonomskih razloga, zbog rudnika Trepča.
t

Kako je Tito odredio sudbinu Kosova

Albanci sa Kosova se u komunističkim krugovima prvi put pominju na partijskom zasedanju u Drezdenu 1928, kaže Pero Simić. Tada se govorilo o pravima svih naroda Kraljevine SHS i nacionalnim manjinama Albanaca i Mađara.
- Zanimljivo je da niko nije pominjao Italijane u Istri i Dalmaciji ni Nemce u Hrvatskoj i delom u Vojvodini. O odnosu Tita i komunista prema pitanju Kosova govori i zabeležen razgovor Staljina i Kardelja 19. aprila 1947, kada je Kardelj rekao da jugoslovensko rukovodstvo misli da se teritorija Kosova i Metohije - kad se još bolje poveže sa Albanijom - ustupi Albaniji. A Staljin je odgovorio: „Vrlo dobro, to je pravilno!" Tito je još u proleće 1945. u razgovoru sa inostranim novinarima izgovorio nešto što je u domaćoj javnosti, naravno, cenzurisano, da „planovi o ustupanju Kosova Albaniji ne mogu da se postignu jer položaj same Albanije nije do kraja utvrđen" - priča Simić.

- Naš položaj je sada potpuno inferioran, jer Srbija treba da dokazuje da je deo naše zemlje naša teritorija, a Albanci, koji nemaju svoj kamen na Kosovu, ne moraju ništa da dokazuju. To za šta oni tvrde da je istorijski njihovo podigla je turska država, ali njihova prava se podrazumevaju. Hitler je svojevremeno bio povoljnije određen prema Srbiji od Angele Merkel. Ona je „nadhitlerila" Hitlera. Potrebno je utvrditi na osnovu kog istorijskog principa ili dokumenta se određuje gde počinje Srbija. Svi biraju granice kako kome odgovara, osim kada je u pitanju Srbija - kaže Marković.


Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati