Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 12. 2006.  - Autor: A. Savić / G. Tadić

PROPAST 'PORODICE'

Uslovi u kojima živimo postali su nehumani za prosečnu porodicu u Srbiji, koja odavno nije osnovna ćelija društva. Neko drugi određuje ritam života, pitanje je koliko smo spremni da to do kraja prihvatimo

slika
porodicxa

Moj muž kasno dolazi kući, a ja sam rastrzana između poslovnih, kućnih i obaveza oko Mihaila. Dete je u školi već popustilo, a ja nemam vremena da kontrolišem njegovo učenje. Stalno nam nedostaje vreme kada smo svi na okupu. Supruga ponekad vidim samo ujutru rano u krevetu, jer zaspim dok on uveče dođe - priča Jasmina Marković.Markovići su tročlana beogradska porodica.

Roditelji Jasmina i Ranko zaposleni su u privatnim firmama, s primanjima koja u današnje vreme mogu da omoguće solidan život. Sin Mihailo učenik je petog razreda. Na prvi pogled, oni imaju sve preduslove za život kakav mnogima nedostaje u vreme tranzicije. Međutim, druga strana medalje nije ružičasta. Oba roditelja poslovno su angažovana po ceo dan i jedva da stižu da se bave detetom. Porodična komunikacija svodi se na telefonske pozive, a retki su dani kada su na okupu zajedno, čak i uveče.

Ali Markovići nisu jedini sa ovakvom pričom. Ovakvih porodica u Srbiji postoji na hiljade.Evropsko radno vreme i razvoj privatnog preduzetništva kome se čovek zbog veće zarade posvećuje ne gledajući na vreme doprinose celodnevnom odsustvu iz kuće. Roditelji su obično premoreni i kad su fizički s decom, to je nekvalitetno utrošeno vreme. Takav život vodi sve većoj otuđenosti, slabljenju komunikacije, udaljavanju po svim životnim pitanjima i često supružnici koji nemaju finansijske probleme imaju ove druge, takođe teške, koji dovode do razvoda ili do ozbiljnih društvenih patologija.

antrfile

"Vole te mama i tata"

Najveći od svih problema koji mogu da proisteknu iz načina života savremene porodice tiču se sazrevanja dece. Danas s njima sve više komuniciramo preko poruka, onih na papiru ili mobilnom telefonu.

- Možda to i nije moguće promeniti, ali je važno održati kontakt. U poruci dodajte i ono "vole te mama ili tata". Odvojiti makar i minimalno vreme za razgovor, zajedničku aktivnost ili prosto dokolicu. Neke stvari se ne mogu nadoknaditi - zaključuje Radmila Vulić-Bojović, klinički psiholog.

Anđelka Milić, profesorka sociologije porodice na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da mnoge studije na Zapadu pokazuju da sve više vremena provodimo u radu. Ali ljudi su uvek radili i imali decu. Problem je što današnji tempo jako iscrpljuje fizičke i mentalne snage. Situacija je promenjena utoliko što oba roditelja rade i deca se veoma rano odvajaju od njih da bi ih čuvale dadilje ili vaspitači u vrtićima.

- Ipak, još ima vremena za zajednički život i komunikaciju, ali je pitanje da li mi to umemo da iskoristimo na najbolji način. Ako smo umorni, nezadovoljni, pod stresom, ako nemamo dovoljno pomoći i razumevanje od partnera, onda ćemo i to vreme koje imamo s decom provesti na neodgovarajući način, pronaći ćemo opravdanje da sa njima ne razgovaramo, da se njima ne bavimo i da ih prepustimo igračkama ili televiziji i crtaćima. Za porodični život danas treba puno metodičnosti, da se planira vreme i aktivnosti svih članova porodice, puno strpljenja i tolerancije, a to je sve ono što većini odraslih nedostaje - kaže profesorka Milić.

Radmila Vulić-Bojović, klinički psiholog, bračni i porodični terapeut Savetovališta za brak i porodicu pri Gradskom centru za socijalni rad, smatra da je izlaz iz ove situacije vođenje računa o prioritetima.

- Kuću uvek možete počistiti, ali ponovno uspostavljanje pokidanih ili privremeno prekinutih veza je znatno složeniji i zahtevniji posao. Nije dovoljno samo se obratiti stručnjacima, važno je suštinski biti spreman za menjanje sebe i svojih odnosa sa onima koji nas okružuju. Nažalost, većina je pre spremna da očekuje promenu onog drugog. To su oni trenuci u kojima raspad porodice izgleda neizbežan - kaže Radmila Vulić-Bojović.

Ona ističe da se u situaciji kada se odnosi ne neguju pate svi. Očevi jer se njihov trud da obezbede materijalnu sigurnost porodici ne doživljava kao dovoljan doprinos, majke jer se njihov dvostruki angažman, na poslu i u kući, ne prepoznaje, a deca jer se gube u moru obaveza i aktivnosti i nedostaje im ono što im u stvari najviše treba - redovan i pouzdan kontakt i bliskost s članovima porodice.Profesorka Milić smatra da nedostatak vremena po sebi nikada nije i ne može biti razlog za krizu i raspad porodice. Razlozi proizilaze i iz naše ličnosti, ciljeva, očekivanja želja i našeg osećanja odgovornosti prema sebi i deci.

- U današnjem društvu ima previše egoizma i individualizma, i to je ponašanje koje ne može da sačuva porodicu. To ne znači da se treba vratiti starom vremenu žene žrtve, već treba više lične discipline. Porodice i pojedinci moraju da potraže savete i pokušaju da preorijentišu svoje živote, od raznih stručnih ustanova, savetovališta terapeutskih agencija, škola - zaključuje profesorka Milić.

Nema druge, sve zavisi od roditelja, iako su i uslovi u kojima živimo i koje diktira ipak neko drugi, za koji se prosečan čovek ne pita, nehumani i neprilagođeni životu jedne obične porodice. Jasno da ona nije više osnovna ćelija društva.

Izvor: Press

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati