Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 08. 2018.

SRBOFOBIJA, POLITIČKE IGRE ILI NEŠTO TREĆE Zašto Srbija nema saveznike među bivšim jugoslovenskim republikama

Kako stvari trenutno stoje, ne bi toliko bilo pogrešno reći da Srbija više nema nijednog saveznika među zemljama bivše SFRJ. Poslednja u nizu to je demonstrirala Crna Gora slanjem svog izaslanika na obeležavanje “Oluje”, iako je reč o zemlji koja je sa Srbijom najduže bila u zajedništvu, sve do 2006. godine.

SRBOFOBIJA, POLITIČKE IGRE ILI NEŠTO TREĆE Zašto Srbija nema saveznike među bivšim jugoslovenskim republikama

Foto:Blic

Međutim, ona nije usamljeni slučaj, jer svako malo to pokazuju i ostale, nekada bratske države, u prvom redu Hrvatska sa kojom, ni posle više od dve decenije od razlaza, zajednički jezik kao da ne postoji. Jedino gde nema previše talasanja je u odnosu Srbija-Slovenija, mada i tu, ako se “zagrebe” malo dublje, postoje stvari koje bi mogle da se poprave.

Šta je razlog tome, i da li je Srbija “dežurni krivac” svima i za sve, ili je možda reč o političkoj igri u kojoj svi, bez izuzetka učestvuju? Da li je “srbofobija” nešto što je svim tim zemljama zajedničko, i na čemu su, neki manje a neki više, i izgradili svoje države?

Za doktoranda Fakulteta političkih nauka Bobana Stojanovića, “srbofobija” nije baš prisutna u svim odnosima, ali tamo gde je ima, prilično je “pojačana”.

- U Hrvatskoj možda ponajviše, naročito u određenim trencima i gotovo u svakoj izbornoj kampanji. Slično je i u BiH, ali čini mi se da su ti posredi više unutrašnji problem Srba i Bošnjaka, koji se prelivaju onda i da odnose Srbije i BiH, što je negde i očekivano, s obzirom na to da Srbi, naročito ako govorimo o RS, žele pripajanje Srbiji - kaže on.

Slovenci nas sve "pustili"

Navodi i da je Crna Gora svoju državu izgradila na distanci od Srbije, dok su odnosi sa Makedonijom ponekad tenzični, naročito imajuči u vidu smenu starog režima, koji je Srbija podržavala, dok sa novim to ide malo teže.

- Jedini su Slovenci koji su jednostavno rešili da sve jugoslovenske države “puste”, i za sebe naprave pristojnu zemlju za život - navodi on.

Po njegovom sudu, politika i političke igre i koristi su nešto što je pre svega motiv za pravljenje stalnih tenzija, neslaganja, prepucavanja, i da te metode koriste godtovo svi. Da li da bi dobili izbore, “maskirali” neki problem, pravili tenziju kako bi pažnju skremnuli na druge stvari... Šta god da je razlog, svi odreda koriste ove metode.

- Sve bivše države SFRJ koriste odnose sa susednim zemljama u političke svrhe, i sve stvaraju neprijatelje među komšijama. I za Srbiju su Hrvati i Bošnjaci uvek dobra tema za sticanje političkih poena. Osnosi sa Srbijom su isto to za Hrvatsku. Jednostavno, svi koriste populističke obrasce, i po tome se niko ne razlikuje - navodi Stojanović.

Granatiranje Sarajeva Foto: LT. STACEY WYZKOWSKI / Wikipedia

Granatiranje Sarajeva

Svemu tome, kaže, doprinosi i ratno nasleđe, jer su se sukobi na ovim prostorima dešavali relativno skoro, “pa još ako imate emocije uz te sukobe”, to je pravi recept za untrašnje politički uspeh.

- Morate da imate neke neprijatelje koje ćete da okrivite za sve, a još bolje ako ide emocija uz to - ističe on.

Međutim, kaže, dobra stvar u svemu tome je što građani bivših Jugoslovenskih republika među sobom imaju mnogo bolje odnose “nego što nam ih svima nama političari serviraju”.

A šta su ta sporna pitanja, i zbog čega se čini da je Srbija u svađi sa svima? Da li je samo ona krivac, ili krivice ima i na drugim stranama?

Stalne tenzije

Problem sa granicom, nestalima tokom ratova, imovinom, manjinskim pravima, stvari su koje se gotovo uvek ističu kada je odnos Srbije i Hrvatske u pitanju. Na sve to, prozivke i jedne i druge strane na razne teme postale su uobičajene, grube reči ne izostaju, a količina protestnih note koje zemlje jedna drugoj upućivale u jednom trenutku se pretvorila u pravi diplomatski rat.

Akcija Foto: Veritas / RAS Srbija

Akcija "Oluja"

Ono što je gotovo uvek kamen spoticanja su obeležavanje godišnjiva poput “Bljeska” i “Oluje”, koju Hrvatska slavi, a Srbija žali, a nezaobilazan je i Jasenovac kao tema za razmenu “otrovnih strelica”.

Tako, dok Srbija insistira na tome da Hrvatska treba da prizna šta se u najvećem logoru na ovim prostorima desilo, dotle hrvatsko rukovodstvo ima nešto drugačije viđenje stvari, pa bi da utvrđuje utvrđene činjenice, formira komisije, ali ne i da prizna zločine nad Srbima. Sa druge strane, Srbija je za Hrvatsku agresor kada je reč o ratovima devedesetih, koji su za nju bili odbrambeni.

Da bi pokazala svoju “moć”, iako je govorila da neće, Hrvatska je blokirala Srbiju u nekoliko navrata blokirala kada je reč o otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU.

Koliko je duboka podeljenost ili, čak, mržnja, govori i to što se u Srbiji danima vodila polemika o tome ko će za koga ili protiv koga navijati na Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje se igralo u Moskvi.

Ratno nasleđe i njegovo korišćenje

Ratno nasleđe iz devedesetih godina prošlog veka i u odnosu Srbije i Bosne i Hercegovine igra veliku ulogu, na koje najčešće političari ne prestaju da skreću pažnju i podsećaju.

Zveckanje oružjem i prekrajanje granica takođe su nešto o čemu se često govori, i to pre svega u kontekstu Republike Srpske, odnosno njenoj stalnoj težnji za otcepljenjem od Federacije BiH.

Memorijalni centar Potočari Foto: Dejan Božić / RAS Srbija

Memorijalni centar Potočari

Međudržavna granica između Srbije i BiH je takođe što će morati da se reši u perspektivi.

Zločini u Srebrenici, takođe, svake godine otvaraju stare rane, i podstiču na svađe i razna tumačenja

Svako malo, “prst u oko”

Odnosi Srbije i Crne Gore i pre, a naročito nakon otcepljenja, postaju sve komplikovaniji. Kako bi učvrstila svoju državnost, i što više se distancirala od Srbije, Crna Gora je u pitanje dovela i dvojno državljanstvo, proterala ćirilicu kao pismo, a svako malo javlja se problem sa srpskom manjinom u ovoj zemlji, koje ima gotovo isto koliko i opnih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci.

Ivan Mašulović, predstavnik Crne Gore na obeležavanju Foto: Ministarstvo odbrane Crne Gore / youtube

Ivan Mašulović, predstavnik Crne Gore na obeležavanju "Oluje"

Da nešto debelo ne štima možda najbolje svedoči 2016. godina, odnosno dan kada su održavani parlamentarni izbori u Crnoj Gori, kada je uhapšeno više od 10 državljana Srbije koji su optuženi da su uz podršku Rusije planirali da izazovu nerede i oružane sukobe. Crna Gora je tada praktično Srbiju optužila da pokušava da ugrozi zakonodavni i izvršnu vlast u Crnoj Gori.

Osim toga, “prst” u oko Srbiji bilo je najpre priznavanje kosovske nezavisnosti od strane Crne Gore, a nakon toga i njeno članstvo u NATO. Bura u javnosti se podigla pre izvesnog vremena zašto što je Crna Gora svoja dva oficira poslala u misiju Kfora na Kosovo, a poslednja u nizu provokacija je učešće pripadnika Vojske Crne Gore na obeležavanju “Oluje” u Hrvatskoj.

Nova garnitura, nova politika

Srbija i Makedonija nikada nisu imale otvorene sporove, ili se bar nije činilo tako. Tome je doprinelo što su se aktuelna srpska, a sada već bivša makednosna vlast uvek podržavale i lepo sarađivale, pa nije bilo većih trzavica. Međutim, pre oko godinu dana politička situacija u Makedoniji se menja, stara garnitura odlazi, a nova, na čelu sa Zoranom Zaevim ubrzanim korakom kreće da rešava goruća pitanja.

Protest u Skoplju Foto: EPA;

Protest u Skoplju

Tada odnosi između dve zemlje ulaze u fazu zahlađenja, što se moglo videti iz situacije kada je Srbija povukla svoje diplomate iz Makedonije, sa obrazloženjem da je Makedonija bila ofanzivna u delovanju protiv organa i instucija Srbije. Da li je to bila samo politička igra, provokacija ili je zaista postojala takva opasnost, nije do kraja poznato, tim pre što se spekulisalo se da je pozadina mogućnost da Makedonija, koja je inače priznala Kosovo, podrži njegov ulazak u Unesko.

Foto: georgi licovski / EPA;

Međutim, za godinu dana nove makedonske vlasti, ova zemlja je uspela da reši spor sa Grčkom oko imena koji je trajao godinama, dobije okviran datum za početak pregovora sa EU, i formalni poziv za članstvo u NATO. Sve to, Srbija je gledala iz prikrajka, a pojedini srpski zvaničnici govorili su da Makedoniji nema šta da se čestita.

Takođe, ono što se možda Srbiji ne dopada jeste što Makedonija ima jasan stav kada je u pitanju Rusija i ruski uticaj kome se, za razliku od Srbije protivi.

Sve u redu, ali uvek može više

Jedina zemlja bivše SFRJ sa kojom Srbija nema “potrese” je Slovenija, a i tamošnji i ovdašnji političari stalno ističu kako otvorenih i nerešenih pitanja nema. Ipak, iako su Srbi su u Sloveniji najbrojnija manjinska zajednica (oko 50.000, a spekuliše se i više od toga), nisu priznati kao nacionalna manjina nemaju škole na srpskom jeziku, ne radi se mnogo na očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta, a manje je sredstava i iz fondova namenjenih nacionalnim manjinama.

Ana Brnabić i Miro Cerar u Ljubljani Foto: Vlada Srbije / Promo

Ana Brnabić i Miro Cerar u Ljubljani

Sa druge strane, privredna saradnja je prilično je dobra, prelazi 1,2 milijardi evra, ali nije uravnotežena jer veći broj slovenačkih kompanija radi u Srbiji, nego srpskih u Sloveniji, pa je deficit u trgovinskoj razmeni oko 300 miliona. Upravo zato, u našoj javnosti često se provlači teza da slovenačko tržište nije dovoljno otvoreno za srpske firme, ili bar nije onoliko koliko je srpsko za slovenačke kompanije.

Slovenija je, inače, zemlja koja je priznala Kosovo.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati