Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 08. 2018.

Odlaganje kosovskog pitanja do 2027. ima SVOJU CENU, a ovo istraživanje pokazuje KOLIKA BI MOGLA DA BUDE

Prosečna plata ispod 400 evra, penzija od 220 evra, 40.000 stanovnika manje svake godine i gubitak od 100 do 110 milijardi evra do 2027. godine - cena je odlaganja rešavanja kosovskog problema.

Odlaganje kosovskog pitanja do 2027. ima SVOJU CENU, a ovo istraživanje pokazuje KOLIKA BI MOGLA DA BUDE

Foto:blic

Ovo su rezultati istraživanja agencije “Futurist” koja je pokušala da predstavi sve ekonomske posledice nečinjenja u vezi sa rešavanjem pitanja koje već decenijama muči Srbiju. Kako stoji u ovoj analizi, prvi deo ekonomske cene svakako je gubitak svega onog što je vezano za Evropu.

„Evropska unija je ubedljivo naš najveći trgovinski partner. Ukupna spoljnotgrovinska razmena Srbije u 2017. godini iznosila je 34 milijarde evra, pri čemu se na uvoz odnosi 19 milijardi evra, dok izvoz roba iznosi 15 milijardi evra. Učešće EU u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni iznosi 64 odsto. Učešće izvoza u EU u ukupnom izvozu je 66 odsto, dok uvoz iz EU učestvuje sa 62 odsto u ukupnom uvozu roba“, piše u istraživanju.

INVESTICIJE, POMOĆ

Takođe, EU predstavlja blok zemalja iz kojih dolazi najviše stranih direktnih investicija.

- Samo od 2010. godine oko 70 odsto stranih direktnih investicija poreklom je iz zemalja EU. Ukupan javni i privatni spoljni dug Srbije iznosio je na kraju 2017. godine 26 milijardi evra. Od ovog iznosa, izvori finansiranja iz razvojnih banaka i institucija kao što su EBRD i EIB iznose oko četiri milijarde evra. S druge strane, od ukupne bilansne sume domaćeg bankarskog sektora, koji je na kraju 2017. iznosio oko 28 milijardi evra, čak oko 70 odsto se odnosi na banke čija su sedišta u zemljama EU - objašnjavaju u “Futuristu”.

Naravno, došlo bi do ukidanja bespovratne pomoći EU.

Foto: Klix.ba / Promo

„Ukupna strana bespovratna pomoć EU Srbiji je od 2001. godine do 2015, prema podacima Delegacije EU u Srbiji, iznosila preko tri milijardi evra, dok u ukupnim bespovratnim sredstvima EU učestvuje sa oko 75 odsto“, stoji u istraživanju.

PONOVO SANKCIJE?

U slučaju da Srbija odluči da poništi sve dosadašnje dogovore, prekine buduće i odbije unapred svako rešenje, verovatno će ponovo kao pre 26 godina doživeti sankcije i ekskomunikaciju iz međunarodne zajednice, zamrzavanje imovine, trenutni prekid donacija i investicija.

„Koliko bi to koštalo, nemoguće je reći, ali, poređenja radi, treba pomenuti da su ekonomisti štetu od sankcija uvedenih 1992. godine, čijeg se osnovnog efekta, hiperinflacije, još dobro sećamo, procenili na nekih 125 milijardi dolara“, naglašava se u analizi “Futurista”.

Konačno, ekonomski najgori scenario doneo bi rat.

SAMO NE RAT

- Šteta koju je Srbija 1999. godine pretrpela procenjuje se na iznos od 30 milijardi do 130 milijardi dolara. Novi, pa i tromesečni rat koštao bi nas desetak puta više od konsolidovanih državnih rashoda u 2017. godini koji su iznosili oko 16 milijardi evra. Ako znamo da su rashodi približni budžetskim prihodima, ali i da je Srbija u stalnom suficitu i da je budžetom predviđen rast BDP-a za ovu godinu na nivou od 3,5 odsto, lako je zaključiti da bismo morali da radimo bar 100 godina, sa istom uštedom i stepenom rasta kao danas, da bismo zaradili dovoljno novca za tri meseca ratovanja na Kosovu - objašnjavaju u “Futuristu”.

Ostaćemo žrtve prošlosti ako ne rešimo problem

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ističe da je ohrabrujuće da je ovakva studija urađena i objavljena pre svega zbog činjenica da je rađena iz perspektive budućnosti.

- Kako ćemo se kao društva i ekonomije, govorim i o srpskom i o kosovskom, razvijati ako ostanemo posmatrači u ulogama žrtava prošlosti i, odlažući problem koji jeste kompleksan i istorijski, ali nije nerešiv? Ili da aktivno krenemo da kreiramo svoju budućnost? Dogovor Srba i Albanaca ključ je za ekonomske integracije celog regiona i jedini način da drastično smanjimo vremenski okvir u kojem ćemo po standardu dostići zemlje centralne Evrope - ističe Čadež.

Demografske posledice

Pored ekonomskih, odlaganje rešenja kosovskog problema donelo bi i nesagledive demografske posledice.

„Stanovništvo bi se smanjivalo za oko 40.000 ljudi godišnje, a nije nemoguće zamisliti ni mnogo jače opadanje broja ljudi, što bi dovelo do toga da nas već krajem sledeće decenije nema mnogo više od šest miliona. Takođe, ovo bi uslovilo i smanjivanje prosečnog životnog veka koji je danas u Srbiji 75 godina, a u Sloveniji 81 godinu, primera radi. Opao bi i natalitet, a znatno bi se smanjio i broj obrazovanih ljudi, lekara, inženjera, profesora“, stoji u istraživanju.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati