Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 08. 2018.

ZAKUVAVANJE Kako je na jugu Srbije postavljana SCENOGRAFIJA ZA TENZIJE

Scenografija za ono što bi, prema najavama sve tri strane, trebalo da bude konačno rešenje kosovskog pitanja, postavlja se poslednjih nekoliko meseci na više frontova, a jedna od njih je i jug Srbije - takozvana Preševska dolina.

ZAKUVAVANJE Kako je na jugu Srbije postavljana SCENOGRAFIJA ZA TENZIJE

Foto:Blic

Neupućenima možda deluje da je pitanje tri opštine sa juga Srbije (Medveđe, Bujanovca i Preševa), koje svakako nisu sve većinski albanske, s neba palo za sto na kome se razgovara o budućnosti južne pokrajine. Ipak, kada se pažljivo pogledaju sva dešavanja na tom prostoru u poslednjih nekoliko meseci dobijaju se obrisi slike koja govori u prilog tumačenju da ništa nije slučajno.

Otuda i raznorazna baratanja "Preševskom dolinom" u masimalističkim zahtevima prištinskih političara, ali i provokacijama Albanaca sa juga Srbije. Korak po korak, oni su kroz takve izjave i provokacije postavili scenografiju za ostvarivanje svojih težnji, a rezultat ćemo čini se videti u narednih nekoliko meseci.

Foto: Bujanovačke / Privatna arhiva

Šta zapravo žele Albanci i koji je njihov cilj na jugu Srbije?

Javno, kosovski predsednik Haši Tači je, po prvi put prošle nedelje izneo svoj maksimalistički zahtev, koji pojednostavljeno znači - mi želimo Preševsku dolinu, ali nema podele ni razmene teritorija, kao ni autonomije za Srbe sa Kosovo. Juče je to i ponovio rekavši da su se "građani Preševa, Medveđe i Bujanovca 1992. godine na referendumu izjasnili za prijapajanje Kosovu".

Jasno je da je ovaj sumanuti predlog namenjen prevashodno unutrašnjoj upotrebi i da je naišao na zalupljena "vrata" u Beogradu, ali u njegovoj suštini i nije da to bude nešto što je relano i ostvarivo, već da se o tome priča i da takozvana Preševska dolina, ili pre neki njeni delovi - postanu legitimna tema u razgovorima koji slede.

I tako se vraćamo na početak priče i činjenicu da je ova mreža, u kojoj danas plivaju albanski političari počela da se plete mnogo ranije.

Prvi signal, kako je "Blic" već pisao, poslat je pre oko mesec dana kada su Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe usvojili dekalaraciju koja sadrži niz provokativnih zahteva - da kosovsko rukovodstvo, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, budu zastupnici njihovih interesa u Briselu, da albanska manjina u Srbiji ima isto što Srbija traži za srpsku manjinu na Kosovu i Metohiji, kao i da se sve to pretoči u konkretne najviše funkcije za albanske predstavnike u Vladi Srbije.

Zahtevi Albanaca sa juga Srbije Foto: RAS Srbija

Zahtevi Albanaca sa juga Srbije

Tači je ubrzo, oberučke, prihvatio ovaj predlog, tumačeći ga kao zahtev za pripajanje Preševske doline Kosovu.

- Zahtev albanskih predstavnika Medveđe, Preševa i Bujanovca da se pripoje Kosovu biće predstavljen u Briselu i korekcija granica sa Srbijom je jedino rešenje - naveo je tom prikom Tači, a u isto vreme istakao i da “podele Kosova, kao ni razmene teritorija između Kosova i Srbije neće da bude”.

Reakcije Beograda na ovu deklaraciju ostale su odmerene, budući da ovo nije prvi put da slične provokacije stižu sa iste adrese.

Ulje na vatru i nove tenzije dolilo je i Zakon o ratnim memorijalima, koji je pre oko mesec dana donela Skupština Srbije. U strahu da spomenici koji su po ovim mestima na jugu Srbije podizali albanskim borcima OVPMB koji su poginuli tokom 2001. i 2002. godine mogli da budu uklonjeni, njihovi maksimalistički zahtevi postajali su sve agresivniji i kulminirali su traženjem zaštite od Tačija i kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

Hašim Tači sa Albancima iz Preševske doline u Prištini Foto: screenshot

Hašim Tači sa Albancima iz Preševske doline u Prištini

U oko “upada”, pre svega, tajming za eskalaciju provokacija, a sagovornici "Blica" se slažu da se političkom zloupotrebom situacije, koja dolazi iz svih pravaca, praktično se stvara scenografija za izazivanje tenzija.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, kaže za "Blic" da sve što se dešava na jugu Srbije nije slučajno, ni iznenađujuće. Ukazjući na koordinaciju poteza, on navodi da su oni formirali Asocijaciju albanskih opština i doneli dekleraciju za koji je planirano da se aktivira kada Srbija aktivira priču o ZSO. On kaže da je još 2006. godine ustanovljena Koordinacija Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe sa ciljem da se parira zahtevima Srba sa severa Kosova.

Albanci iz takozvane Preševske doline, smatra on, ništa ne rade sami, već u koordinaciji sa Prištinom, uz opasku da je o svemu tome verovatno obavešten i albanski premijer Edi Rama, dok “EU za svo to vreme nema stav”.

U svemu tome, najviše se možda može pročitati upravo iz poslednje izjave Hašima Tačija. Kako kaže Stefan Surlić, asistent na FPN i dobar poznavalac prilika na KiM, Tači je iznošenjem svog plana rekao šta bi želela Priština, ali je prećutao šta bi ponudili Srbiji.

Foto: M. Ilić / RAS Srbija

- On prećutkuje ostatak rešenja. Međutim, kad kaže da nema autonomije za Srbe, to znači da nema ni Zajednice srpskih opština, ni Ahtisarijevog plana. U tom je ključ. Ja to čitam kao da bi teritoriju severno od Ibra prepustio Srbiji, a za one južno od Ibra nema potrebe za ZSO. On bi rekao narodu "nešto ćemo izgubiti, ali ćemo dobiti funkcionalno Kosovo" - zaključuje Surlić.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati