Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

20. 08. 2018.

STUDIJA ALBANSKIH STRUČNJAKA Šta za Prištinu znači razgraničenje i zašto su im Gazivode toliko važne

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) objavio je protekle nedelje studiju u kojoj je analizirano pet konkretnih modela za rešavanje kosovskog čvora - podela ili razmena teritorija, model dve Nemačke, model Britanije i Irske, model Južnog Tirola, ali i ono što nazivaju "hrvatsko-jugoslovenskim/srpskim" modelom.

STUDIJA ALBANSKIH STRUČNJAKA Šta za Prištinu znači razgraničenje i zašto su im Gazivode toliko važne

Foto:Blic

U ovom istraživanju, naslovljenom "Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", jasno se navodi da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču, koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, ali i da ne formira Zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre više od pet godina potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Zanimljivo je da se od svih rešenja najšire i najpodrobnije govori o modelu podele, odnosno u ovom slučaju razmene teritorija. Navodi se da je reč o rešenju o kome se sve više govori od početka ove godine i koje su kosovski premijer Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama uzeli u razmatranje. Prema izveštaju, navodi se da izgleda da Tači veoma ozbiljno razmatra ovu opciju, mada za nju koristi eufemizam - korekcija granica.

Severna Kosovska Mitrovica Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Severna Kosovska Mitrovica

- Ova opcija bi mogla da znači samo podelu Kosova ili podelu u kombinaciji sa razmenom teritorija u koju bi ušli i delovi u kojima su Albanci masovno naseljeni u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Deljenje bi moglo da znači da bi delovi Kosova severno od reke Ibar bili pripojeni Srbiji, a, ukoliko je i razmena teritorija uključena, Preševska dolina postala deo Kosova - navodi se u izveštaju i dodaje da je reč o teritorijama približno iste veličine (sever Kosova sa oko 1.007 kvadratnih metara, a Preševska dolina oko 1.200 kvadratnih metara).

Očekivanja su da bi u slučaju postizanja ovog dogovora Srbija, svakako, tražila posebnu zaštitu za imovinu i interese SPC na Kosovu.

U istraživanju se, u obrazloženju ove opcije, kao primer mirne razmene teriotrija navodi model po kome su to učinile Holandija i Belgija 2016. godine. Tada su, kako se navodi, te dve zemlje potpisale sporazum o korekciji granica i mirno se nagodile.

- Iako je politička konotacija drugačija nego u slučaju Kosova i Srbije, ovaj sporazum pokazuje da je model razmene teritorija moguć i da funkcioniše - navodi se u izveštaju i dodaje da bi razmena teritorija morala da bude sprovedena na takav način da ne proizvede nasilno raseljavanje stanovništva, niti ugrožavanje ljudskih prava i sloboda...

Konstatuje se, kroz analizu stavova brojnih zvaničnika, da bi upravo podela sa razmenom teritorija mogla biti najmanje loše rešenje i za Srbiju i za Kosovo.

Takođe, navodi se i da je faktična podela nastala još 1999. godine "kada su NATO snage sprečile OVK da uđe na teritoriju severa Kosova".

Kao argumenti protiv ovog rešenja, navodi se da bi to umanjilo sliku o Kosovu kao multietničkom društvu, kako su ga zamislili SAD i njihovi evropski saveznici, ali i da bi moglo da proizvede dalje transfere stanovništva - Srba sa juga na sever, i Albanaca sa severa na teritorije južno od reke Ibar. Takođe, navodi se i da bi time bili ugroženi ekonomski interesi Kosova, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji. Na kraju, posebno se ističe da bi to mogao da bude opasan presedan za druge zemlje koje imaju slične etničke probleme, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Odmah u nastavku, u izveštaju se daje odgovor na sve ove sumnje:

Navode da je Kosovo na papiru multietničko društvo, ali da je u realnosti ono poptuno podeljeno. Navodi se, takođe, da bi rezultat podele i razmene teritorija mogao da dovede do toga da Kosovu pripadne vojna baza Srbije kod Bujanovca, kao i da bi podela mogla da dovede u pitanje kontrolu nad Koridorom 10, koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom sa jedne, i Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, sa druge strane.

Preševo Foto: V. Pešić / RAS Srbija

Preševo

- Neko bi se mogao zapitati zašto bi Srbija dozvolila Kosovu da preuzme ova dva strateška interesa - navodi se u izveštaju.

Kada je reč o Trepči i Gazivodama, navodi se da kosovska ekonomska održivost samo delom zavisi od te imovine i dodaje da su tri od pet rudnika Trepče locirani južno od Ibra i da bi ostali Kosovu. Ipak, za Gazivode se navodi da je to slaba tačka za Kosovu, jer snabdevaju Kosovo pijaćom vodom, ali i generišu elektičnu energiju. Navodi se da bi ukoliko bi Gazivode pripale Srbiji, Beograd došao u priliku da blokira protok i da bi to bilo izvor novih tenzija na relaciji Srbija-Kosovo.

U zaključku se navodi da su podela i razmena teritorija najkontroverznije i opasne opcije, zbog svih neizvesnoti koje nose sa sobom.

- Bilo bi delimično opasno za Kosovo da razmatra ovu opciju bez saglasnosti zapadnih partnera - zaključuje se i poručuje kosovskom liderstvu da po tom pitanju budu veoma oprezni.

Ciljevi albanske strane

U poslednje vreme je objavljeno nekoliko istraživanja na temu budućeg statusa Kosova koja potpisuju stručnjaci iz Srbije i još više onih sa adresa u međunarodnoj zajednici. Ovo je, međutim, prvi put da se na jednom mestu mogu naći detaljno istaknuti i analizirani kosovski interesi, koji onda na izvestan način otkrivaju i strategiju i ciljeve njihovog tima u dijalogu koji se vodi o budućnosti južne pokrajine.

Kako navode, cilj albanskih predstavnika treba da bude priznanje nezavisnosti Kosova, po mogućnosti formalno, ali i da se Srbija isključi iz mešanja u kosovske poslove. Cilj je i da sporazum koji bude postignut utaba put ka punopravnom članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim internacionalnim organizacijama.

Cilj Kosova je i da sačuva teritorijalni integritet, i obezbedi punu i ekskluzivnu jurisdikciju nad celom teritorijom. To uključuje i pun suverenitet i kontrolu nad resursima i imovinom, kao što su jezero Gazivode i rudnici Trepča (koji su na teritoriji severa Kosova).

Jasno se ističe i da je interes Kosova da izbegne ono na šta su se obavezali pre više od pet godina u Briselu - formiranje Zajednice srpskih opština.

- Interes Kosova je da izbegne formiranje ZSO, koja bi imala izvršna ovlašćenja koja nadilaze ovlašćenja opštinskog nivoa: U svakom slučaju, Kosovo nema nikakv interes da se formira asocijacija koja bi imala "funkcije centralne vlade" i moći koje bi mogle da se razviju u treći nivo vlasti sa elementima teritorijalne autonomije za opštine u kojima živi srpska manjina".

Navodi se i da bi, nakon postizanja sporazuma, Kosovo tražilo ratnu odštetu od Srbije, kao i razrešenje pitanja nestalih u ratnim sukobima 1999. godine. Takođe, tražili bi i kompenzaciju za predratno socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje koje, kako navode, nije isplaćivano kosovskim Albancima.

Dve Nemačke i Hrvatska-Srbija

U istraživanju se navode i modeli Dve Nemačke, kao i model "Hrvatska-Srbija".

Kada je reč o prvom modelu navodi se da je mnogo povoljniji za Srbiju. Kako navode, Srbija bi time ispunila zahtev EU za potpisivanjem pravno obavezujućeg sporzuma i dobila šansu da postane članica, a da pritom ne bi morala da prizna Kosovo. Kosovu time, dodaju, nije garantovana ni stolica u UN zbog mogućeg veta Kine i Rusije koje ne obavezuje nikakav sporazum Beograda i Prištine. Istovremeno, ne garantuje im ni članstvo u EU, a kao primer se navodi Španija, koja je svoj stav prema Kosovu jasno pokazala.

Kada je reč o drugom modelu, Hrvatska-Srbija, navodi se Spozaum o normalizaciji odnosa Hrvatske i SRJ. Taj model podrazumeva eksplicitno priznanje i stolicu u UN. Navodi se da je to za Kosovo jedna od najboljih opcija, a kao eventulana opasnost ističu se značajni ustupci koje bi morali da učine u pogledu ižvršnih ovlašćenja ZSO. Konstatuje se i da je za Srbiju ovo vrlo malo verovatna opcija.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati