Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 08. 2018.

KORAK PO KORAK - GORI BALKANSKO BURE Kako su provokacije iz Prištine i Tirane upalile ALARME NA ZAPADU

Osim toga što svako malo uzburka strasti na Balkanu, najava potencijalnog ujedinjenja Albanije i Kosova, upalila je alarme i na Zapadu.

KORAK PO KORAK - GORI BALKANSKO BURE Kako su provokacije iz Prištine i Tirane upalile ALARME NA ZAPADU

Foto:Blic

Iako se u prvi mah činilo da ideje, poput one da se ukine granica između južne srpske pokrajine i Albanije, služe više za “unutrašnju upotrebu”, ona su nadišle domaći teren za političke provokacije, pa je međunarodna zajednica je u nekoliko navrata stavila do znanja da na njih ne gleda blagonaklono. Ni izjave zvaničnika na tu temu ne izostaju, a neke sugerišu i da bi se na taj način mogla otvoriti “Pandorina kutija” na već problematičnom Balkanu.

Političko bure baruta

Iznenađenje ili ipak ne, pita se britanska agencija “Rojters”, koja se bavila analizom situacije u regionu? Iako, kako navodi, na prvi pogled iznenađuje to što se 20 godina od okončanja rata na Balkanu u regionu ponovo govori o granicama, sa druge strane, postoji bojazan da bi Albanija sa prozapadno orijentisanim premijerom Edijem Ramom mogla da zapali političko “bure baruta”.

U prilog tome, navodi upravo ideju o ukidanju granica između Kosova i Albanije, što bi moglo da ima posledice i po Makedoniju, gde živi jedan deo albanskog stanovništva. Na ovaj način bi se nerešena pitanja i sporovi samo produbili i još više uozbiljili, a vrlo moguće reflektovali i na ostale zemlje u regionu.

Iako, bar ne formalno, ne postoji ni zahtev niti bilo šta drugo što bi značilo i početak stvaranja takozvane “velike Albanije”, zapaljive izjave na izostaju. Od toga jedino više zabrinjava činjenica da su Kosovo i Albanija, već načinili niz koraka koji su ih veoma zbližili i da je njihova saradnja na svim nivoima vrlo bliska.

Foto: E. Čonkić / RAS Srbija

Jedan od takvih primera je i rezolucija usvojena u kosovskoj skupštini krajem maja koja se upravo odnosi na ukidanje kontrole kretanja putnika sa Kosova u Albaniju. Isto to poručio je početkom ovog meseca ministar dijaspore Albanije Pandeli Majko, koji je naveo da od 1. januara 2019. godine više neće biti granice između Albanije i Kosova.

Međutim, to nije jedina stvar koja se radi kako bi se Albanci sa Kosova i Albanije jedni drugima približili. Jedna od stvari koja takođe može da sugeriše da se ide u tom pravcu jeste odluka o ukidanju rominga za mobilnu telefoniju između operatera na Kosovu i onih u Albaniji, koju je takođe usvojila kosovski parlament.

Sporazumi, trgovina, autoput

Saradnja južne srpske pokrajine i Albanije sve je prisutnija u skoro svim oblastima, a sednice dve vlade se održavaju godinama unazad. Tako Kosovo i Albanija imaju sporazume o saradnji i u oblasti spoljne politike, kulture, poljoprivrede, evrointegracija... Takođe, sarađuju i kada je reč o trgovinskoj razmeni, uklanjanju tarifnih i netarifnih barijera, carinskih olakšica...

Foto: Pres servis MSP / Promo

Ilustracije radi, prištinske vlasti su ekspresno sagradile autoput dug 137 kilometara koji je povezao Prištinu i Tiranu.

Iz svih ovih razloga i region, ali i Zapad sve češće ukazuju na potencijalnu mogućnost, a po mnogima i opasnost, od ove ideje, koja bi samo podstakla dalje podele Balkana.

Osim Makedonije, gde veliki deo stanovništva čine Albanci, može da se desi da isto zatraže i Albanci u drugim državama, naročito onima do kojih se “velika Albanija” prostire. Ako bi se nekada realizovala ta ideja, ona bi pored Albanije i Kosova “štpnula” i teritorije Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke.

Po toj zamisli u njen sastav bi ušli Ulcinj, Plav, Rožaje i Podgorica (Crna Gora), zatim Kosovo, Preševska dolina Leskovac, Vranje i Prokuplje (Srbija), zapadna Makedonija i Skoplje (Makedonija), kao i grčki deo uz Albaniju i Makedonijom, do grada Janjina (Grčka). Tako bi, recimo, i čuvenogrčko ostrvo Krf postalo deo “velike Albanije”.

Foto: RAS / RAS Srbija

“Velika Albanija” inače nije novi cilj Albanaca. Gotovo odmah po prestanku NATO agresije na Srbiju, zagovornici ove ideje počeli su da pričaju o tom projektu u Makedoniji. Kulminacija krize bila je 2001. i 2002. godine, a u poslednje vreme ponovo se aktuelizuje.

“Rojters” ocenjuje da je neispunjavanjem obećanja Evropska unija razočarala proevropske elite na Balkanu gde, između ostalog i zato ponovo rastu tenzije i oživljavaju opasne debate o promeni granica.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati