Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 07. 2008.  - Autor: R. Ž. MARKOVIĆ

ŠKRILJCI NA METI STRANACA

Država nezainteresovana za uljne škriljce, Estonci, Izraelci i Švajcarci žele da ulažu u „naftu" iz Aleksinca

s
s

Blago Srbije... Uljni škriljci iz Aleksinca predstavljaju energetsku zalihu

Nekoliko kompanija iz Estonije i Izraela zainteresovano je za eksploataciju oko dve milijarde tona uljnog škriljca iz aleksinačkog basena, saznaje Press u Ministarstvu energetike.

a

Kineski primer ekonomske isplativosti uljnih Škriljaca!

Kineska kompanija „Džilin enerdži" pokrenula je prošle godine veliki projekat eksploatacije škriljaca u oblasti Huadijan, koji su po količini nafte u njima slični aleksinačkim (oko 10 odsto). Kompanija planira da godišnje dobije oko 200.000 tona nafte, a cela investicija koštaće oko 150 miliona dolara. Pri ceni nafte od 145 dolara za barel (812 dolara za tonu), ispada da bi se za samo godinu dana moglo zaraditi oko 165 miliona dolara, što znači da bi se investicija isplatila za manje od jedne godine!

Ipak, procene kompanije „Rojal dač šel", kao i nekih drugih svetskih kompanija, govore da se eksploatacija uljnih škriljaca bogatih naftom, a naši spadaju među najbogatije, isplati već pri ceni sirove nafte od 30 dolara za barel.

Pre nekoliko meseci je i kompanija „Holcim", jedan od najvećih svetski proizvođača cementa i betona, objavila da želi da pretvaranjem srpskih uljanih škriljaca u naftu dugoročno osigura energente za proizvodnju.

Naša država i Naftna industrija Srbije, međutim, još ne razmišljaju o korišćenju aleksinačkog potencijala!

Prema poslednjim podacima, barel sirove nafte na berzi košta 145 dolara, dok barel nafte iz uljnih škriljaca košta u najskupljoj varijanti 95 dolara.

Iz ovoga proizilazi da je eksploatacija ovog rudnog bogatstva veoma isplativa.

U Ministarstvu rudarstva i energetike su nam rekli da je studija izvodljivosti u kojoj bi trebalo da se odredi isplativost eksploatacije ovog energetskog bogatstva tek u inicijativi.

s
s

- Podaci o rezervama aleksinačkih škriljaca postoje u ministarstvu, ali se radi o studiji procena rezervi. Postoji inicijativa da se započne projekat u kojem bi se utvrdile tačne rezerve, procenat ulja u škriljcima, kao i troškovi eksploatacije i prerade. Taj projekat je podnet na dalje razmatranje - objasnili su nam u ministarstvu.

a

fakti

n Uljni škriljci eksploatišu se u SAD, Kanadi, Estoniji, Kini, Škotskoj, Švedskoj, Francuskoj, Australiji, Rumuniji, Belorusiji, Maroku i severnoj Africi

n Prosečna cena barela nafte iz uljnih škriljaca kreće se između 30 i 50 dolara

n Prema procenama, ulje iz uljnih škriljaca moglo bi da se posebnim tehnološkim procesima prebaci u sintetičku naftu, čije se rezerve procenjuju kao tri puta veće nego dokazane rezerve obične nafte u SAD

n Nafta iz škriljaca može se „usisavati" iz samog polja ili se stene mogu površinski razbijati, kopati i mleti, pa onda otpremati do posebnih postrojenja u kojima se na visokim temperaturama izdvaja nafta iz kamena

Direktor sektora za rudarstvo Regionalne privredne komore Niš Slobodan Milosavljević kaže za Press da postoje različita mišljenja o isplativosti celog projekta, a najveći problem stvara tehnologija.

- Zbog skoka cene nafte siguran sam da će doći do eksploatacije. Pitanje je samo delovanja vlade na tom polju, ali prema postojećoj situaciji, ne očekujem da će se nešto značajno dešavati u narednom periodu - kaže Milosavljević.

Sa Milosavljevićevim mišljenjem da bi eksploatacija škriljaca sada bila isplativa slaže se i energetski stručnjak Zorana Mihajlović-Milanović. Prema njenim rečima, njihova prerada u sintetičku naftu ranije nije bila ekonomična zbog niske cene nafte.

- Od trenutka kada je cena nafte prešla 120 dolara za barel i uz postojanje savremenih tehnologija, sigurno je da je sada ovaj posao isplativ za nas. Mnogi privatnici se interesuju za to. Ali, smatram da bi barem 50 odsto toga trebalo da bude „Naftagosovo", ukoliko ova firma ostane državna.

Trebalo bi pronaći strateškog partnera sa kojim bismo zajednički ulagali, jer je naš cilj da prvenstveno zadovoljimo svoje energetske potrebe - kaže Mihajlović-Milanović.

Izvor: PRESS

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati