Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 09. 2018.

IZA KULISA DEMOKRATSKE POBEDE Koju je poruku Mićunović poslao Miloševiću pre TAČNO 18 GODINA, a ko je prema promenama bio rezervisan

Pre tačno 18 godina Srbija je na izborima raskinula sa režimom Slobodana Miloševića, što poput crvenog slova u kalendaru podseća građane na sva izneverena očekivanja.

IZA KULISA DEMOKRATSKE POBEDE Koju je poruku Mićunović poslao Miloševiću pre TAČNO 18 GODINA, a ko je prema promenama bio rezervisan

Foto:Blic

Najstariji lider tadašnjeg DOS-a Dragoljub Mićunović smatra da su izbori za predsednika SR Jugoslavije 24. septembra 2000. i kasnije petooktobarske promene bili izraz najviše volje naroda.

- Oni koji žele da ospore 5. oktobar kažu da je to bio puč, a zaboravljaju da su pre toga održani izbori na kojima je DOS pobedio, a Milošević pokrao rezultate. Sećam se da sam tada poslao Miloševiću poruku da i deca u osnovnoj školi znaju da je izgubio na izborima i da prizna poraz, što nije hteo da uradi. Ta nepravda naterala je u silnim ratovima osiromašen, uništen i poražen narod da izađe na ulice i protestuje. Izašle su stotine hiljade i do promene vlasti je došlo na demokratski način, bez ijedne žrtve - seća se Mićunović.

Predsednik nekadašnjeg Demokratskog centra žali što se odmah nije dogodio - 6. oktobar.

- Želeli smo odmah da održimo i parlamentarne izbore i u Srbiji i u SRJ, ali nas u tome nije podržao Milo Đukanović, koji je bio prilično rezervisan prema promenama. Izbori su održani tek četiri meseca kasnije, što je prethodnoj vlasti dalo dovoljno vremena da prikrije tragove nečasnih radnji. Privreda je bila razorena, industrijski objekti porušeni, a u državnoj kasi par stotina miliona dolara. Kada smo mi otišli s vlasti, ostavili smo više od osam milijardi - kaže Mićunović, i naglašava:

- Nažalost, bilo je dosta grešaka, nediscipline, korupcije. Unutar DOS-a postojala su različita htenja i interesi koji su nakon ubistva premijera Đinđića rezultovali raspadom te vlasti i danas imamo loš nastavak. Ipak, 24. septembar i 5. oktobar ostaće istorijski datumi pošto su se posle pola veka totalitarnih režima stekli uslovi za demokratsku vlast.

Jedan od najistaknutijih članova DOS-a i premijer nakon ubistva Đinđića Zoran Živković, takođe, podvlači značaj 24. septembra.

- Tada su građani uz pomoć DOS-a uspeli da smene najvećeg tiranina u svojoj istoriji. Period posle toga podelio bih u tri faze. U prvoj fazi vlada Đinđića sprovodila je politiku u skladu sa petooktobarskim vrednostima da bi taj proces bio prekinut ubistvom, odnosno izborima krajem 2003. Tada je počela politika usporavanja, koketiranja sa predstavnicima bivše vlasti, istorijskog pomirenja sa SPS-om, trulih kompromisa, da bismo 2012. godine imali povratak devedesetih, s tim što su se nosioci zamenili u glavnim ulogama - ističe Živković.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podsetio se obećanja koje su lideri DOS-a dali 2000. godine nakon dolaska na vlast.

- Rekli su da će već do 2004. godine Srbija postati punopravni član Evropske unije, da će do tada rešiti pitanje Kosova, koje po njima nije bilo nacionalno nego demokratsko pitanje i da će zemlja u ekonomskom i socijalnom smislu biti na nivou manje razvijenih EU država. Danas, 18 godina kasnije, snujemo o EU 2025. godine, Kosovo je još dalje od Srbije, a u EU su pre nas ušle i zemlje koje su u demokratskom, ekonomskom i društvenom smislu bile manje razvijene od nas - naglašava Milivojević.

On kaže da je demokratija u Srbiji mnogo starija od 18 godina.

- Mi smo skloni tim istorijskim tumačenjima, ali treba znati da je Srbija bila moderno, demokratsko, građansko društvo još 1804. pa zašto ne bismo slavili 214 godina demokratije? Srbija je imala ozbiljnu državu još u 12. veku na čelu sa Stefanom Prvovenčanim, koga su priznali i Rim i Carigrad - objašnjava Milivojević.

Paklenih deset dana do 5. oktobra

Izbori za predsednika Jugoslavije održani su istovremeno s izborima za parlament SRJ i s lokalnim izborima u Srbiji. Ne želeći da prihvati poraz, Milošević izaziva postizbornu krizu, koja je zapretila ozbiljnim sukobima i nasiljem.

Foto: RAS / RAS Srbija

EU je najavljivala sankcije Srbiji, a vlasti su proterivale strane novinare. Izborna komisija je tek posle tri dana saopštila da je Koštunica osvojio 48,22 odsto i da se ide u drugi krug. DOS organizuje svakodnevne proteste, a Ustavni sud poništava izbore. DOS daje ultimatum Miloševiću da do 5. oktobra prizna poraz, a pošto to nije učinio, građani zauzimaju Skupštinu SRJ i zgrade RTS-a, "Politike", "Studija B". Milošević 5. oktobra uveče priznaje poraz.

Ubijao i bogatio se na račun naroda

Slobodan Milošević počeo je političku karijeru u Komunističkoj partiji, gde je odmah bio upamćen po cenzuri pošto je zabranjivao tekstove u vezi s Jovankom Broz. Krajem osamdesetih smenjuje svog političkog mecenu Ivana Stambolića i postaje jedan od vinovnika etničkih sukoba tokom devedesetih širom Jugoslavije. Odbijajući zahtev da državna televizija bude slobodna i otvorena i za opoziciju, da bi zaustavio masovne proteste građana, izvodi i tenkove na ulice Beograda 9. marta 1991. Odbijao je mirovne planove „federacija 4+2” ili plan za srpsku krajinu i istovremeno otkupio prvu vilu na Dedinju za svega 2.000 marka, koju je njegova porodica prodala za više od dva miliona evra. Organizovao je pljačku građana, oduzimajući im staru deviznu štednju, a zatim i preostalu ušteđevinu preko piramidalnih banaka, državnih projekata Dafine i Jezde. Dok njegovi saradnici devize iznose u Moskvu i na Kipar, građani grcaju u rekordnoj inflaciji, uz sablasne slike praznih rafova.

Foto: Nebojša Raus / RAS Srbija

Krađa lokalnih izbora 1996. izazvala je četvoromesečne proteste, a posle pritiska međunarodne zajednice, režim priznaje volju građana. Tada njegova tajna i javna policija počinju brutalno da proganjaju političke neistomišljenike. Dok Srbiju 1999. uvodi u sukob sa NATO, nezakonito otkupljuje i drugu vilu na Dedinju. Krajnju nemoralnost otkriva sudska presuda da je "iz niskih pobuda" naredio ubistva čak i nekadašnjeg prijatelja Stambolića... Umro je u Hagu optužen za zločine na Kosovu.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati