Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 01. 2019.

Odleteo je Putin, ostalo je 5 TEŠKIH PITANJA ZA SRBIJU

Vladimir Vladimirovič Putin je protutnjao kroz Srbiju. Dan kasnije, dok euforija jenjava, vreme je za podvlačenje crte ispod, do sada, političkog događaja godine. Ovo je 5 ključnih pitanja za Srbiju posle grandiozne posete predsednika Rusije.

Odleteo je Putin, ostalo je 5 TEŠKIH PITANJA ZA SRBIJU

Foto:Blic

1) Šta ćemo sa EU?

Šta će nam EU reći zbog Putina? Ili ispravno rečeno: šta će Srbija reći Evropskoj uniji?

Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

Poseta Putina sama po sebi nije nepremostiv problem za odnose Srbije i EU, ali je teže objasniti grandioznost i posvećenost koje su pritom iskazane. Imajući u vidu saradnju Srbije i Rusije, teško je zamisliti da će pre svega baltičke zemlje i Poljska, koje strepe od ruske imperijalne politike zbog "uspomena" iz vremena hladnog rata, imati razumevanje za suštinsko približavanje Srbije uniji.

Šta nam u tom slučaju ostaje? Postoji nada da će s vremenom doći do otopljavanja odnosa između Rusije i EU, čime bi naša uklještenost između dva evropska pola postala neuporedivo manja. U komplikovanijoj varijanti, Srbija može da pokuša da iskoristi bliskost s Rusijom kao svojevrsan pritisak na EU: ako nas vi nećete, ima ko hoće! Rizičan potez, sa nepredvidivim posledicama.

2) Koliko nam zaista vredi snaga ruske ekonomije?

Foto: RTS / Promo

Bez zadrške, Srbiji ekonomski trebaju svaka pomoć i saradnja koju može da dobije. Rusija je ogromno i primamljivo tržište. Juče potpisani sporazumi i ugovori, pre svega onaj u oblasti železnice, imaju potencijal, bar na papiru.

Ipak, temelj razvoja Srbije i dalje su ekonomske veze sa EU, našim najvećim trgovinskim partnerom.

Država u kojoj je prosečna plata malo ispod 500 evra (Rusija) ne može da bude osnov privrede države u kojoj je prosečna plata malo iznad 400 evra (Srbija). Koliko god da je Rusija velesila sa 145 miliona stanovnika, ruska ekonomija je velika jedva kao ona država Beneluksa (29 miliona stanovnika). A šta su te tri države u odnosu na celu EU...

Ima li Srbija diplomatske mudrosti i snage da utvrdi ekonomske odnose sa EU, a istovremeno, koliko može, iskoristi bliskost sa Rusijom i potencijal ruskog tržišta? I kad smo već tu, zašto Rusija i dalje odbija uvoz kragujevačkog "fijata 500"?

3) Šta je sa ruskim centrom u Nišu?

Rusi ga zovu humanitarni centar, a zapadne sile špijunskom bazom. Ključno diplomatsko-političko pitanje u trouglu Srbija-Rusija-NATO koje nije javno spominjano tokom Putinove posete. Zanimljiva slučajnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dosad uspešno odolevao upornom i snažnom insistiranju Moskve da radnici ruskog centra u Nišu dobiju diplomatski status. Koliko još može da raste pritisak Rusije?

4) Koliko je podeljena Srbija?

Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Nije problem što je Srbija podeljena na većinsku prorusku i manjinsku prozapadnu struju. Problemčina je što podela doseže crne dubine otvorene, slepe mržnje prema suparničkom bloku, koja je na žalost, ali očekivano, isplivala tokom posete Putina. S jedne strane "žuta izdajnička banda", s druge "krezuba, sendvičarska Srbija koja ne zna da koristi pokretne stepenice". Sramota! Realnost je da će Srbija morati da pomiri svoju bipolarnu prirodu ako želi napred. Što ne znači da neko mora da kapitulira. Već da uzmemo najbolje iz emotivne veze sa Rusijom i praktične veze sa SAD i Evropskom unijom. Kompromis! A preduslov za to je da ključne figure dve zakrvljene struje razviju bar minimalan nivo suštinskog razumevanja za motivaciju druge strane.

Posebno su ovih dana bili sramni izlivi podaničkog mentaliteta oličeni u pismu lidera Dveri Boška Obradovića Putinu, u kojem optužuje Vučića za izdaju, kao i skandiranje protiv lidera opozicije na jučerašnjoj masovnoj šetnji. Sve i da je Vučić izdajnik, a opozicija najcrnja i najgora, kakve veze s tim ima Putin? Hoće li on lično odvesti "prestupnike" u gulag? Jesmo li mi ruska gubernija ili nezavisna, samostalna država?

Foto: Rade Prelić / Tanjug

5) Gde je, šta radi građanska opozicija?

Dok su opozicione Dveri i Narodna stranka Vuka Jeremića bili razočarani posetom Putina, ali samo zato što nisu bili na mestu Vučića, upadljiva je i razočaravajuća bila ćutnja čelnika onog što je ostalo od građanske opozicije. U odsustvu levice i centra, srpska politička scena se toliko nakrivila na desno da će se uskoro prevrnuti, ako već nije.

Srbiji su potrebni stabilnost i balans, što znači jasno definisane političke struje na bazi ideja umerene levice i građanskog centra. I ne samo definisane, već glasne; opcije koje imaju ideale i ne plaše se da ih iskažu. Čemu mogu da se nadaju građanske stranke koje se plaše Putina? Na koje to glasače računaju? Da ne bude sutra opet "kuku, lele, beli listići!"

Na vreme su upozoreni.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati