Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 11. 2019.

Da li će za Srbiju ŠARGAREPA UVEK OSTATI NA ISTOJ RAZDALJINI? Makronov dokument miriše na takav scenario, ali u njemu ima i nekoliko dobrih stvari

Dugo isčekivani dokument, takozvani Makronov "non pejper" u kome se nalaze francuski predlozi za budući sistem proširenja EU, cirkuliše u javnosti u Uniji i u regionu.

Da li će za Srbiju ŠARGAREPA UVEK OSTATI NA ISTOJ RAZDALJINI? Makronov dokument miriše na takav scenario, ali u njemu ima i nekoliko dobrih stvari

Foto:blic

I na jednom i na drugom mestu komentari se drastično razlikuju, u rasponu od toga da je ovo nova šansa za Zapadni Balkan, do toga da je dokument obično "zamazivanje očuju", i da Francuska zapravo nije zainteresovana za proširenje.

Jedan od slikovitih opisa ovakvog stanja stvari dao je jedan korisnik Tvitera, koji ga je uporedio sa ugovorenim brakom, "u kome ne vidite mladu ili mladoženju pre venčanja".

- Sa druge strane, proces bi bio reverzibilan. Drugim rečima, EU bi mogla da otkaže venčanje u bilo koje vreme ako novi potencijalni partner ne ispuni očekivanja - napisao je on.

Pitanje šargarepe

U Srbiji i regionu se neprestano vrti jedno pitanje - da li će nam šargarepa uvek biti na istoj udaljenosti? Da li ćemo, kada i kako moći da joj priđemo, i kada ćemo moći konačno da je uberemo? Do sada smo otvorili 17 poglavlja, a niko ne zna u koju bismo po tome "fazu" spadali po novom.

A kako izgleda kad šargarepa izmiče - veoma nam je poznato. To se već desilo kada su Srbija i Crna Gora dobile okviran datum za pristupanje EU 2025. godine, koji je međutim prolongiran, sada već na 2027. ili 2028. godinu.

A sada, ako se pravila igre promene, nemamo predstavu koji datum je izgledan, jer se, ako ne poštujemo standarde, možemo vratiti i unazad, budući da je prema "non-pejperu" proces pristupanja EU reverzibilan - buduća članica se može kretati i unapred, i unazad.

I ako sve to bude jasno, ostaje nam nerešen kosovski čvor, koji je u oba slučaja ostavljen za kraj procesa pristupanja, ali takođe može da ga odloži.

Najveći problem: Kako će izgledati pregovori i koliko će trajati?

Ono što se za sada zna jeste da Francuska predlaže drugačiji način pregovora, u okviru kojih oni ne bi bili po poglavljima, već po fazama kojih se ukupno sedam, i u okviru kojih bi bilo ujedinjeno po nekoliko poglavlja.

Međutim, ono što se ne zna jeste na koje zemlje se ovo tačno odnosi. da li na čitav Zapadni Balkan, odnosno sve zemlje koje teže članstvu, ili samo one koje nisu formalno otpočele pregovore?

Emanuel Makron Foto: Tanjug/AP

Emanuel Makron

- Za mene je glavno pitanje, ako bi se novi izmenjeni pristup, pod pretpostavkom da ga prihvate druge države članice, primenio na Srbiju, kako bi se dosadašnji pregovarački proces koji je vodila Srbija valorizovao prema tim novim pravilima, odnosno ko bi nam rekao i kako bi izmerio u kojoj se fazi trenutno nalazimo - rekla je ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović.

Upravo ovo je jedna od važnih dilema: da li će se Srbija i Crna Gora koje su već otpočele pregovore i u njima odmakle, vratiti na početak, ili će nova metodologija biti primenjena samo na Severnu Makedoniju, Albaniju, BiH...

Problem 2: Kazne ako nema napretka

U francuskom "non pejperu" između ostalog piše i da je proces reverzibilan, što znači da će se zemlja kandidat vratiti unazad ukoliko ne ispunjava zahteve i popisane kriterijume. U praksi, to bi moglo da izgleda tako što bez uspešnog zatvaranja jedne faze, nije moguće ostvarivati napredak u drugim fazama (predviđeno ukupno sedam).

Ovo je, zapravo, mač sa dve oštrice za zemlje kandidate jer potencijalno članstvo i približavanje mogu da budu blizu, a onda i daleko, bez obzira na postignute rezultate.

U slobodnom prevodu, "štap i šargarepa", i mogućnost da zemlje ostanu blokirane i to čak u prvoj, početnoj fazi, koja se odnosi na vladavinu prava, što inače za Srbiju jedno od uslovnih poglavlja.

Postojanje te mogućnosti navodi Srđan Cvijić, politički analitičar Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu.

Foto: O. Bunić / RAS Srbija

- Ako je suditi prema francuskoj odluci da blokira otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom, mislim da nova metodologija, ako se ikad sprovede u delo, može da ima ovakav rezultat - kaže on za EWB, i navodi da nije problem samo u tome, već i u načinu odlučivanja u okviru same EU, koji, zbog potrebe da se odluke o proširenju donose jednoglasno, ostavlja mogućnost da članice blokiraju proširenje, bez obzira na to da li zemlja kandidat realno demokratski napreduje ili nazaduje.

Problem 3: Poljuljano poverenje u EU

Ako se stvari budu ovako odvijale i onako poljuljano poverenje u institucije EU biće ponovo, iznova, dovedeno u pitanje, jer garanicije za članstvo i izvesnost pocesa nisu poznate.

Slikovito rečeno, da nešto "može biti, ali ne mora da znači" moglo se videti na primeru pre svega Severne Makedonije koja je, da bi dobila datum početka pregovora, ispunila svaki uslov koji je od nje tražen, ali je rezultat izostao, a Unija pokazala da ne stoji iza onoga šta zagovara i zastupa.

Zato je pitanje poverenja takođe visoko na agendi.

Problem 4: Makron nije zabrinut za EU, nego za sebe

Iako se ovako nešto ne pominje u francuskom "non pejperu", mogu se čuti razmišljanja i na ovu temu. Naime, prema Cvijićevim rečima, "Francuska ovim proces pregovora želi da sebe, nakon oštrih kritika iz Berlina, Rima i Beča, predstavi kao konstruktivnog, a ne nepredvidivog partnera koji opstruira proces proširenja".

Evropski parlament Foto: ATV / screenshot

Evropski parlament

On navodi da Francuskoj predstoje lokalni izbori u martu sledeće godine, kao i predsednički izbori u aprilu 2022. godine.

- Vladajuća stranka predsednika Makrona želi da na svaki način minimizuje rizik da ove izbore izgubi od stranke Marin Le Pen. Protivljenje proširenju moglo bi da spreči da Makron izgubi nekoliko važnih procentnih poena u ove dve utakmice. Zapadni Balkan, takođe, nije regija od prioritetnog značaja za Francusku. Ona vrlo malo gubi kada se protivi proširenju EU na Zapadni Balkan - objašnjava Cvijić za EWB.

Problem 5: Rešenje kosovskog problema na kraju procesa

Iako se rešavanje višedecenisjkog problema za Srbiju - Kosova i Metohije ne pominje eksplicitno, u sedmu, poslednju fazu stavljeno je poglavje 35, koje se u slučaju Srbije odnosi na Kosovo.

Ovo je još jedna od velikih nepoznanica, tim pre što dijalog između Beograda i Prištine traje već nekoliko godina i što je, bar se takav stiče, rešenje sve bliže jer je i jednoj i drugoj strani jasno rečeno da će njihov evropski put zavisiti od postizanja sveobuhvatnog sporazuma.

Foto: VALDRIN XHEMAJ / EPA;

Međutim, imajući na umu francuski predlog, sasvim legitimno pitanje je da li sve do sada rađeno, razgovaranao i pregovarano na ovu temu pada u vodu, pa će za koju godinu tema Kosova ponovo doći na dnevni red?

Ako se napravi pauza u tim razgovorima dok se sve ostale stvari reše, pa se za nekoliko godina počne ispočetka, pa proces opet potraje nekoliko godina, gde će tada biti "šargarepa"?

Šta je dobro u francuskom predlogu

Iako je "non pejper" ovih dana doživeo ozbiljne kritike sa svih strana, možda bi iz njega mogla da se "izvuče" i po neka pozitivna stvar.

Jedna od njih što bi se zemlje, smatraju pojedinci, bolje pripremile za članstvo i pre formalnog ulaska u EU.

Dobra stvar je u tome i što je predviđena stalna kontrola nad procesom, što bi u isto vreme mogao da bude motiv državama članicama da više i ozbiljnije rade na unutrašnjim reformama, jer će u suprotnom dobiti packe i stagnirati, a krivica će biti samo njihova.

Predlog predviđa i više novca za zemlje kandidate, odnosno da nakon uspešnih reformi iz određene faze, država ima na raspolaganju ne samo predpristupne fondove EU namenjenje kandidatima, već i one koji su sada rezervisani samo za članice, koji su neuporedivo veći.

- Francuski predlog o reformi politike proširenja EU je dobar za Srbiju jer joj daje mogućnost sektorskog uključivanja, što može da pruži prodsticaj i omogući pristup strukturnim fondovima - kaže doskorašnja generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Foto: Foto: Shutterstock / RAS Srbija

Ona je pojasnila da Srbija od predpristupne pomoći, odnosno od IPA fondova, ne može da doživi odgovarajuću transformaciju, dok strukturni fondovi znače više sredstava.

Takođe, kako se koja oblast završi, predviđeno je uključivanje u evropske programe, fondove i unije iz najrazličitijih oblasti, poput Sporazuma o saradnji sa Eurojust (razmena informacija, uključujući i lične podatke, slanje oficira za vezu ili sudskih činovnika...), Erasmus+ programu, Evropskom naučnom prostoru, učešću u u industrijskoj politici EU, bankarskoj i carinskoj uniji...

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati