Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 07. 2020.

Region rekao "da" istopolnim zajednicama, kod nas su na čekanju više OD DECENIJE. Je li problem u Ustavu, političkoj volji ili U NAMA?

Za jedne "istorijski korak" i borba za ljudskih prava, za druge granica preko koje se ne sme preći i skrnavljenje porodice, za treće protivljenje "Božijoj volji"... Tek sam pomen mogućnosti da bi u Srbiji istopolni brakovi mogli da budu ozakonjeni, po pravilu pokreće lavinu u javnosti, i neprestalne rasprave koje na površinu izbace svu podeljenost, dvoličnost, diskriminaciju za koju tvrdimo da ne postoji, a koja je opet toliko prisutva.

Region rekao "da" istopolnim zajednicama, kod nas su na čekanju više OD DECENIJE. Je li problem u Ustavu, političkoj volji ili U NAMA?

Foto:blic

Tako je u Srbiji i tako će, čini se, biti do daljnjeg.

Za to vreme, komšije idu u drugom pravcu, i sve više usvajaju evropske obrasce ponašanja, koji se bar jednom delu građana Srbije i dalje čine previše "moderni". Bez obzira na javnost, Hrvatska je Zakon o istopolnim zajednicama usvojila pre tri godine, a ovih dana to isto učinila je još jedna zemlja u okruženju - Crna Gora.

Nakon što se to desilo, ponovo je aktuelizovano pitanje koliko će još pripadnici LGBT populacije morati da čekaju na zakon koji će im omogućiti da u Srbiji izgovore sudbonosno "da", umesto da svoje partnetstvo registruju u nekoj od država u regionu, kao što to veliki broj njih sada čini.

Da li će zakon o istopolnim brakovima usvojiti i Srbija? Foto: Profimedia

Da li će zakon o istopolnim brakovima usvojiti i Srbija?

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović napisao je na Twiteru da usvajanjem Zakona o životnom partnerstvu ova zemlja sazreva i prihvata različitosti.

"To je potvrda da kao društvo sazrijevamo, prihvatamo i živimo različitosti! Rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima!" - naveo je evropejac Đukanović.

A da li će ovakav zakon biti usvojen i u Srbiji? Za sada, čini se teško.

Pitanje političke volje?

Regulisanje istopolnih brakova godinama unazad pominje se kao novina u Građanskom zakoniku, ali do danas nikakvih promena nema, a nema ni naznaka da bi do njega moglo da dođe u skorijem vremenskom periodu. Situacija, kažu, nije toliko jednostavna, jer dozvola istopolnih brakova iziskuje promenu Ustava.

Goran Miletić Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Goran Miletić

Regionalni direktor "Civil Rights Defenders" za Zapadni Balkan, Goran Miletić kaže za "Blic"da je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da usvoji ovakav zakon i da bi tome trebalo da se pristupi pre ili kasnije.

- Do 2017. godine predlog zakona trebalo je da bude pripremljen, da bi nešto kasnije bio usvojen, ali se to naravno nije dogodilo. Čeka se da bude izabrana nova vlada, a kada će do toga doći zavisiće od političkog trenutka i volje državnog vrha - kaže Miletić za "Blic".

Navodi da su svi postavljeni rokovi istekli, a da se ništa nije desilo.

- Mi imamo pordšku poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti, Zaštitnika građana, Klancelarije za ljudska i manjinska prava i oni javno govore o potrebi usvajanja tog zakona. Vladajuća partija nema ni pozitivan ni negativan stav, ne izjašnjavaju se, iako dolaze na prajd - dodaje Miletić.

I zaista, od onih koji bi mogli da se pozabave ovom temom, od kabineta premijerke Srbije, preko ministarstava čija bi ovo tema mogla da bude, do radne grupe za izmenu Građanskog zakonika, za sada stiže tihovanje.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je, recimo, prošle godine za "Blic" govorila o baš ovom zakonu i da li bi se uskoro moglo očekivati njegovo usvajanje. Međutim, nije odgovorila, ali je rekla da će i dalje raditi na tome da status LGBT zajednice "bude u budućnosti bolji, kao i svih ostalih u Srbiji".

Prvo promena Ustava, pa zakon

Poslednjom, trećom verzijom Prednacrta Građanskog zakonika od pre tačno godinu dana, u našoj zemlji je isključena je mogućnost zaključenja istopolnih brakova, ali je priznavanje imovinskih prava iz vanbračne zajednice dva lica istog pola dozvoljeno.

Tada je obrazloženo da je smetnja toj mogućnosti Ustav Srbije, odnosno ograničenja koja on postavlja, a po kome je bračna zajednica ona između muškarca i žene.

Pre promene Ustava, priznavanje prava na sklapanje braka licima istog pola predstavljalo direktno kršenje Ustava Foto: Profimedia

Pre promene Ustava, priznavanje prava na sklapanje braka licima istog pola predstavljalo direktno kršenje Ustava

- Prednacrt GZ ne predviđa mogućnost sklapanja braka za istopolne partnere, jer to nije u skladu sa Ustavom koji predviđa da se "Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom - rekla je tada jedan od autora Prednacrta Olga Cvejić Jančić.

Zbog toga bi, kako je pojasnila, pre promene Ustava, priznavanje prava na sklapanje braka licima istog pola predstavljalo direktno kršenje Ustava.

Ono što ipak ne bi bilo kršenje ovog dokumenta, a moglo bi da se uradi, jeste donošenje zakona po kome bi bilo moguće registrovati istopolnu zajednicu ili partnerstvo. Ako bi se to dogodilo, Srbija bi se svrstala među više od 50 zemalja sveta koje imaju neku formu registacije istopolne zajednice.

Inače, Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu po kojoj se sve ovakve zajednice na neki način moraju legalizovati, tako da će ovo pitanje pre ili kasnije doći na sto.

I tako iz godine u godinu, zakon o istopolnim zajednicama razmatra se i "donosi" više od decenije. Rokovi se postavljaju za svaku sledeću godinu, pa je recimo to trebalo da se desi i krajem prošle ili početkom ove godine. To, međutim, nije bio slučaj.

Iz Srbije odlaze u Hrvatsku da se venčaju

Za razliku od Srbije, u nekim susednim zemljama je priča nešto drugačija, pa otuda nije iznenađenje šzo građani Srbije istopolne brakove sve češće sklapaju u okruženju.

Tako je brak između osoba istog pola moguće je sklopiti u Sloveniji, koja važi za jednu od najliberalnijih zemalja u regionu, ali i Hrvatskoj, gde pripadnici naše LGBT zajednice najčešće odlaze kako bi registrovali svoje partnerstvo.

Foto: Shutetrstock / shutterstock

Od pre nekoliko dana na tom spisku je i Crna Gora, u kojoj je u prethodnoj skupštinskoj inicijativi za njegovo donošenje, ovaj zakon odbijen, dok je sada izglasan "tesnom" većinom.

Međutim, osim Srbije, istopolne brakove ne dozvoljavaju ni Bosna i Hecegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati